Kada si stranac u svojoj zemlji: Zašto Salviniju smeta Bajram?

Katarina Gočevski je rođena u Italiji i sve do svoje osamnaeste godine ona je bila strani državljanin u toj zemlji. Dok nije dobila državljanstvo, imala je boravišnu dozvolu kao i njeni roditelji koji su državljani Srbije. U zemlji u kojoj je odrasla nikada se nije osećala kao stranac iako se sve do svoje punoletnosti vodila kao Srpkinja. Zakon o državljanstvu predviđa da deca rođena u Italiji i čiji su roditelji stranci, kada postanu punoletni, imaju prava da podnesu zahtev za državljanstvo. Stranci koji su imigrirali u tu zemlju, takođe, mogu da podnesu zahtev, ali tek nakon deset godina boravka.

Za razliku od Katarine, Remon Karam još nije državljanin Italije. Imao je 13 godina kada je stigao čamcem na ostrvo Lampedusa. Remon je došao iz Egipta kao maloletnik bez roditeljske pratnje, koga je potom usvojila jedna italijanska parodica. Nakon što je završio srednju školu, upisao je fakultet i nedavno je diplomirao na Filološkom fakultetu “Kore” Univerziteta Enna na Siciliji. Osim diplome koju je stekao, on je aktivista za ljudska prava i kulturni medijator koji pomaže stranim državljanima oko birokratskih pitanja u Italiji.

Njegova životna priča inspirisala je poznatu novinarku Francescu Barru da napiše knjigu More krije zvezde, za koju Ramon kaže da je knjiga o svim maloletnim migrantima koji prelaze Mediteran. Prošle godine sa Sicilije se preselio u Milano kako bi pronašao posao i predao dokumenta koja su mu potrebna za zahtev za državljanstvo.

Uslovi za boravak i državljanstvo nisu jednostavni

Dok je pohađala osnovnu i srednju školu, Katarina se nikada nije osetila isključenom ili deskriminisanom, osim pomalo nepijatno kada bi sa roditeljima išla u policiju da obnovi boravišnu dozvolu. Dozvola za boravak obnavlja se na godinu, dve ili pet. Njeni roditelji su gotovo 20 godina obnavljali tu dozvolu sve dok nisu dobili državljanstvo, odnosno tek kada su stekli sve uslove da mogu da predaju zahtev, prestali su da idu u policiju i traže dozvolu za boravak u zemlji u kojoj sada već više od pola života žive.

Ako nije stečeno po rođenju i dobijeno tek nakon punoletstva, za italijansko državljanstvo, osim najmanje deset godina boravka i minimalnih godišnjih prihoda koji su neophodni, potreban je i položeni ispit iz italijanskog jezika. Čini se da stvar i nije toliko komplikovana, reklo bi se sasvim logična. Međutim, u Remonovom slučaju, pošto više nije student i nije zaposlen, ako ne nađe posao u narednih godinu dana, osim što neće moći da preda za državljanstvo, izgubiće i dozvolu koja mu omogućava normalan život. Njegova priča naravno nije jedinstvena, već je reč o vrlo uobičajenoj birokratskoj proceduri, sa kojom se suočavaju mnogobrojni građani Italije koji, iako su rođeni, odrastaju i žive u toj zemlji, vode se kao stranci.

Ograničiti broj stranaca u školama

U jednoj srednjoj školi na periferiji Milana, direktorka te ustanove odlučila je da 10. aprila, kada se obeležava Ramazanski bajram, zatvori školu iz razloga što je više od polovine učenika muslimanske veroispovesti.

Odluku, koja je odmah izazvala polemike između političkih struja, predsednik države Sergio Matarella prokomentarisao je kao razumnu, zahvalivši se direktorki škole na trudu i radu na integrisanju učenika koji nisu italijanski državljani.

Međutim, odluku je kao “nerazumnu” prokomentarisao Matteo Salvini, ekstremno desničarske stranke Lega Nord (Severna Liga), rekavši da pokazuje “povlačenje” pred religijom koja nije većinska u Italiji. Rekavši da se oštro protivi takvoj radikalnoj odluci direktorke jedne obrazovne ustanove, Salvini je, takođe, naglasio da ne zna za slučaj da se u nekoj islamskoj zemlji zatvaraju škole za Božić ili Uskrs.

Milion đaka u Italiji su stranci

Gotovo milion učenika osnovnih i srednjih škola se vode kao stranci u Italiji. Bez obzira da li su rođeni u toj zemlji i njihovi roditelji su strani državljani ili su tu došli kao mali, njihov status isti je kao i status bilo kog drugog migranta koji dobije dozvolu za boravak. Samo u regiji Lombardija na severu zemlje, u kojoj ima i najviše učenika stranaca, njihov broj iznosi više od 60 odsto, dok gotovo 300.000 učenika pohađa osnovne škole u Italiji.

Iako je većina te dece zapravo rođena u Italiji i njihov maternji jezik je italijanski, senator Ignazio La Russa, kao i Salvini, predložili su da se u svakom odeljenju ograniči broj učenika stranaca na 20 odsto.

“Ako u jednom odeljenju imate 20 odsto stranaca koji govore druge jezike, onda je to stimulativno za rad i integraciju tih učenika sa italijanskim đacima. Međutim, ako su u jednom razredu 20 odsto učenika Italijani, a ostali stranci, onda je to haos”, objasnio je Salvini, rekavši da “dokle god islam ne prizna jednakost između žena i muškaraca, u njegovoj zemlji škole ne smeju da se zatvaraju tokom praznika koji nije praznik svih građana Italije”.