Kada ubistvo novinara ostaje nekažnjeno

Zastrašivani, nezakonito zatvarani, premlaćivani i ubijeni, novinari širom sveta i dalje su subjekti koji smetaju centrima moći. Novinarska istraživanja plaše i uznemiravaju, te se na sve načine pokušava da se novinari ućutkaju, a njihove istrage spreče ili omalovaže.

Alati za njihovu zaštitu često su neefikasni, a bezbednost i sloboda novinara ugroženi su ne samo u ratnim područijima ili u zemljama poput Rusije ili Belorusije već i u zapadnim državama, poput Francuske i Italije.

U izveštaju Saveta Evrope, pod nazivom “Sloboda štampe u Evropi: vreme je da se preokrene trend“, razmatraju se različite situacije koje ugrožavaju slobodu medija. Te situacije se kreću od zastrašivanja do pritvora, od restriktivnih zakona do uvredljivih pravnih radnji, kao što su neosnovane tužbe, te do direktnih fizičkih napada na ove medijske radnike.

Prijetnje, od političara do kriminalnih grupa

Prema izveštaju Saveta Evrope, Italija se nalazi na petom mestu kao zemlja u kojoj se najviše preti novinarima. Ispred nje je Francuska, a slede ih Poljska, Srbija, Albanija, Azerbejdžan i Španija.

Iako je u 2023. godini manje ubijenih novinara u Evropi nego u prethodnoj, broj pretnji, s druge strane drastično je porastao. Zabeleženo je 285 ozbilljnih pretnji novinarima, od kojih se gotovo 15 odsto dogodilo samo u Rusiji. U toj državi novinari koji kritikuju politiku Kremlja, ozbiljno su ugroženi, a njima se preti i nakon toga što su pobegli u inozemstvo.

Međutim, nije samo autoritivna politika Vladimira Putina ta koja proganja one koji pišu članke protiv njega i snimaju kompromitujuće sadržaje. Brojna zastrašivanja dolaze, takođe, od mafijaških grupa širom Evrope, posebno prema onim autorima koji se bave temom trgovina droge. Uz fizički napad, još jedna uobičajena kazna za novinare je zatvor, posebno kada su kritični prema liderima svojih zemalja.

Slučaj “Ćuruvija”

Odluka Apelacionog suda u Beogradu, donesena 2. februara ove godine da preinači prvostepenu presudu i oslobodi četvoricu optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, još jednom je ubila poznatog novinara i urednika, osnivača listova Nedeljni telegraf, Dnevni telegraf i Evropljanin. Iako je takva odluka bila očekivana, ipak je izazvala buru u javnosti i tužan dan za novinarstvo u toj zemlji.

Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine kada mu je ispaljen metak u leđa u haustoru njegove zgrade u Svetogroskoj ulici u Beogradu. Suđenje je počelo posle 15 godina i trajalo je jednu deceniju. Tek 2015. godine Specijalni sud u Beogradu je zvanično potvrdio optužnicu za njegovo ubistvo, a na njoj su se kao okrivljeni našli četvorica pripadnika Državne bezbednost Srbije: Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Milan Kurak.

Posle četiri godine, Specijalni sud u Beogradu osudio je bivše pripadnike Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora, da bi godinu dana kasnije, ta presuda bila oborena. Suđenje je potom ponovo počelo ispočetka, a okrivljeni su ponovo osuđeni na istu kaznu zatvora. Nakon toga, Apelacioni sud je odlučivao o žalbama na prvostepenu presudu Specijalnog suda, ali zvanična odluka tada nije saopštena javnosti. U međuvremenu su u aprilu 2023. godine na slobodu pušteni Ratko Romić i Milan Radonjić, a Evropski sud za ljudska prava naložio je da im se isplati po 1.000 evra zbog vremena provedenog u pritvoru.

Zla struktura u svim aspektima društva

Na pitanje zbog čega se na početak suđenja čekalo petnaest godina, i kako je moguće da za slučaj ubistva Slavka Ćuruvije niko nije kriv, Jelena Petković, članica ekspertske grupe za slobodne novinare Evropske federacije novinara (EFJ), kaže da svako ko poznaje postkomunističke države, zna da je srž te zle strukture uvučen u sve aspekte društva.

“Pravo i pravda u blatu, pokazali su ko je gazda u Srbiji”, kaže Petković  za Al Jazeeru Balkans i dodaje da, ako u toj zemlji postoji kontinuirana nekažnjivost za pretnje i ubistva novinara, to utiče na demokratiju, slobodu govora, rad novinara, a samim tim i na pristup informacijama koje su značajne za širu javnost.

U reportu Saveta Evrope, Srbija se našla na desetom mestu kao zemlja u kojoj se najviše preti novinarima. U slučaju istrage za ubistvo Slavka Ćuruvije i sam predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić kao i policijski inspektor koji je istraživao ubistvo Dragan Kecman, doživeli su pritiske i pretnje.

Polovinom marta Evropska Federacija novinara organizovala je vebinar na temu “Borba protiv nekažnjivosti novinara u Srbiji”, čija je prvobitna ideja bila da se govori o pravosnažnoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije. Međutim, u međuvremenu su se dogodila tri nova slučaja pretnji novinarima u toj zemlji. A na dan vebinara dogodio se i napad na novinara i programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića kojeg je najoštrije osudila Misija OEBS-a u Srbiji.

Prijetnje nisu novost

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara smatra da razlike u mišljenjima ne smeju biti razlog za pretnje i zastrašivanje.

“Cilj nam je bio da podelimo priču o Slavku Ćuruviji, kao i da uputimo kolege iz evropskih zemalja o situaciji u Srbiji”, kaže Sever i dodaje da je ovo samo jedan od prvih ovakvih vebinara.

Osim u Srbiji, uprkos pritužbama, na kraju 2023. godine i dalje je ostalo 30 slučajeva nekažnjivosti za ubistvo 49 novinara i medijskih radnika u drugim evropskim zemljama. Ta ubistva u mnogim slučajevima desila su se davno, a istražitelji i tužioci još nisu pronašli krivce. Jedan od glavnih problema zbog kojeg mainstream mediji takve priče ne vide kao važne vesti jeste to što ne sadrže ništa novo. Čini se kao da slučajevi nekažnjivosti za pretnje novinarima nisu više novina, te je upravo zbog toga važno izveštavati o tome.