Kakve veze imaju narkokarteli i video igrice?

Problem trgovine narkoticima je globalan, a s njim se suočavaju praktično sve zemlje – od najbogatijih do onih u „trećem svetu“. Trgovina različitim opijatima, a naročito njihova proizvodnja je u mnogim državama, naročito onim u Latinskoj Americi, dostigla čak i industrijske razmere.

Meksiko je jedna od zemalja gde je problem narkokartela izuzetno izražen. Oni su postali toliko moćni i veliki da danas deluju i kao značajna oružana sila, te kontrolišu veliki deo teritorija. Procenjuje se da je u poslednjoj deceniji najmanje 280 do 300 hiljada ljudi u Meksiku bilo na neki način u službi različitih kartela. Gotovo 160.000 „stalno zaposlenih“ čini i svojevrsnu armiju, koja ima savremeno naoružanje, opremu, te čak i svoju obaveštajnu službu.

Naravno, najveći deo zarade svih meksičkih kartela dolazi od preprodaje, te manje od proizvodnje različitih vrsta opijata. Poslednjih godina trend je da se sve više proizvode sintetički narkotici, poput fentanila, i to od hemikalija koje se uglavnom nabavljaju iz Kine i drugih zemalja Azije. Budući da je tržište fentanila, kao i sličnih generičkih opijata u ogromnom porastu širom SAD-a, kao i u Kanadi i širom Evrope, zarada kartela u većini slučajeva se kreće između 120 i 150 odsto. Na prvom mestu je kartel Sinaloa, poznat i po njegovom „zvaničnom“ imenu – Gustav Zambada Organisation, koji se tokom godina „specijalizovao“ i za pranje novca drugih kartela, kao i kriminalnih bandi sa teritorije SAD-a i iz drugih zemalja Južne Amerike. Ministarstvo pravde SAD smatra kartel Sinaloa za jednu od najvećih bezbednosnih i terorističkih pretnji u Severnoj Americi. Sredinom prošle godine, u Washingtonu je pokrenuta i nova strategija za borbu protiv kartela, na prvom mestu kartela Sinaloa i Jalisco, sa posebnim ovlašćenjima agentima DEA (Drug Enforcement Agency) i FBI.

Sebe smatraju ‘legitimnim biznismenima’

The Chapitos, kako se u meksičkom žargonu nazivaju pripadnici Sinaloa kartela, godišnje „obrću“ oko tri milijardi dolara samo od trgovine narkoticima, dok se procenjuje da poseduju i zgrade, zemlju, opremu, kao i različito naoružanje u vrednosti više od 40 milijardi dolara. Chapitosi sebe smatraju ‘legitimnim biznismenima’, u odnosu na druge manje kartele, koji se bave i iznudama, otmicama, trgovinom ljudima, te poslednjih godina sve više i trgovinom voćem, na prvom mestu avokadom.

Glava Sinaloa kartela danas je Ivan Guzman Salazar, sin nekadašnjeg vođe Joaquina „El Chapa“ Guzmana. „El Chapo“ je uhapšen u januaru 2016. godine u velikoj akciji meksičke vojske i američkih obaveštajnih službi. Uz neviđene mere obezbeđenja, on je u julu 2019. osuđen na doživotni zatvor i danas se nalazi u ADX Florence zatvorskoj ustanovi u Koloradu, jednom od zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem u SAD-u.

Sa sve većom odlučnošću vlade Meksika, kao i federalnih agencija SAD-a, da po svaku cenu zaustave priliv narkotika, na prvom mestu kokaina i fentanila, kartelima je bio potreban nov način za šverc i prenošenje preko granice. Budući da gotovo jednu deceniju traje i velika migrantska kriza na američkim južnim granicama, broj pripadnika službi bezbednosti je danas daleko veći, dok su značajno pooštrene i mere na graničnim prelazima i na aerodromima u Teksasu, Floridi, Novom Meksiku i Kaliforniji. Tako su karteli počeli da koriste internet, društvene mreže i druge aplikacije kako bi tinejdžere od 15 do 17 godina, pa čak i decu od 14 godina ubedili da im „pomognu na kratko“. Savezne države na severu Meksika su i jedne od najsiromašnijih, a većini ljudi je životni san da pređu granicu i žive u SAD-u. Mnogi od njih povremeno i rade na američkom jugu, pre svega u Houstonu, Santa Feu, Miamiju, te području koje graniči sa meksičkom saveznom državom Baja California. Ipak, to uglavnom kratko traje, budući da po otkrivanju kao ilegalni migranti odmah bivaju deportovani nazad u Meksiko.

Video igrice kao kanal za traženje ‘mazgi’

I tu su karteli videli svoju šansu. Budući da su, generalno, američke federalne agencije mnogo popustljivije prema porodicama sa više dece, te decom i tinejdžerima koji granicu prelaze sama, karteli su od njih odlučili da naprave „mazge“ (eng. drug mule). Oni koji pristanu da „pomognu“ kartelima, mogu dnevno da zarade i do 2.000 dolara. Takođe, mnogi tinejdžeri „mazge“ dobijaju i poklone, poput iPhone telefona, konzola za igrice, te brendirane odeće.

Jedan od glavnih kanala za nalaženje „mazgi“ su video igrice, poput u Meksiku veoma popularnih „Grand Theft Auto“ i „World od Warcraft“. Prvi im prilaze vršnjaci koji su već „u biznisu“, pa čak i članovi porodice, koji su „zaposleni“ kod kartela. Obično ih nije potrebno previše ubeđivati, budući da su novi računar, iPhone ili PlayStation konzola samo san za većinu mladih u pograničnom području Meksika i SAD-a. Nakon dogovora sa „višim predstavnicima“ kartela, deca dobijaju kilogram do dva narkotika, te lokaciju u SAD-u gde će ih čekati „osobe za primopredaju“. Najčešće, oni dobijaju polovinu novca pre, a polovinu nakon obavljenog prenosa. Oni koji se pokažu kao „talentovani“, kasnije mogu da dobiju i do 5.000 dolara, te da se čak i „zaposle“ u kartelu. Procenjuje se i da su u periodu od 2014. do 2018. godine, karteli bili peti po redu poslodavci u Meksiku.

Dalekosežni uticaj kartela

Američki stručnjaci procenjuju i da meksičke vlasti namerno smanjuju podatke o aktivnostima kartela, kako bi njihove mere delovale uspešnije. FBI i DEA, pak, procenjuju da je ukupni godišnji obrt kartela od svih poslova – legalnih i nelegalnih – između 400 i 500 milijardi dolara godišnje, te da su država, oni bili u prvih 50 svetskih ekonomija.

Iako se već godinama najavljuje kraj „narko rata“ između kartela i federalnih vlasti Meksika, čini se da je problem višestruk i često – nerešiv. Sama činjenica da su građani SAD-a u proseku 10-ak puta bogatiji od svojih komšija u Latinskoj Americi, dovodi do toga da je to tržište daleko primamljivije i za legalne i za nelegalne proizvode. Takođe, karteli ne znaju za granice, te sve češće sarađuju i sa kriminalnim organizacijama u Evropi i Aziji. Tako je u Španiji 2021. godine zaplenjeno čak 2,5 tone metamfetamina koji je stigao brodom sa voćem iz Meksika, dok je u luci u Roterdamu 2019. godine zaplenjeno 1,9 tona istih supstanci. U februaru 2020. godine, italijanska specijalna policija za borbu protiv mafije otkrila je trgovinu kokainom iz Meksika koji je pripadao upravo Sinaloa kartelu. Takođe, ista grupa je u Italiju privatnim avionima uvozila i kokain direktno iz Kolumbije. U junu 2019. godine, u Philadelphiji je uhapšeno pet državljana Crne Gore, koji su bili posada broda na kome je zaplenjeno čak 20 tona meksičkog kokaina, vrednog najmanje dvadeset milijardi dolara.