Zapadni čipovi i dalje u ruskim raketama

Ruska agresija na Ukrajinu uskoro će navršiti drugu godinu, a uprkos brojnim pokušajima međunarodne zajednice da se ratna dejstva zaustave, ruski napadi, naročito na civilne mete, i dalje traju. Kao ključna sredstva ruskih snaga pokazale su se različite navođene i balističke rakete velikih dometa.

Nakon gubitka velikog broja artiljerijskih vozila – po procenama NATO-a najmanje 2.500 tenkova, te još oko 5.000 samohodnih haubica i drugih oklopnih vozila, Kremlj je u poslednjih pola godine pojačao svoja dejstva “na daljinu”. Iako su ove rakete najvećim delom proizvod ruskog vojnog kompleksa, u njima se i danas nalaze zapadni čipovi i elektronika.

Amaterski sklopljen dron

Nekoliko meseci nakon početka ruske agresije, u okolini Kijeva ukrajinske snage protivvazdušne odbrane oborile su dron “Orlan-10”. Proizveden u Specijalnom tehničkom centru (STC), “Orlan-10” je izviđački dron srednje veličine i dometa (NATO oznaka: MaLe, Medium Altitude, Long Endurance (dron velikog dometa koji leti na srednjoj visini)). Do sada je proizvedeno najmanje 1.200 takvih dronova, a osim Rusije, koristi ga i Kazahstan, kao i snage u Mijanamaru (Tatmadaw). Pored Ukrajine, “Orlan-10” je korišćen i u operacijama u Siriji i u Nagorno-Karabahu.

Srušeni dron je, iako dosta oštećen, imao gotovo netaknut trup letelice. Kada su ukrajinske snage bezbednosti otvorile oborenu letelicu, u njoj su pronašli nekoliko štampanih ploča sa elektronskim sistemom za navigaciju i kontrolu leta. Deo čipova na ovim pločicama proizvele su američke i švajcarske kompanije. Takođe, na prednjem delu drona, u kućištu za snimanje, nalazio se danas već veoma stari model DSLR foto-aparata “Canon 750D” japanske proizvodnje. Deo objektiva je bio lepkom fiksiran za kućište letelice, kako bi održavao stalnu aperturu (količinu svetlosti koja stiže do foto-senzora), a ceo sklop za snimanje je bio fiksiran lepljivom trakom i čičak-trakama (velcro strap). Unutrašnjost letelice je ostavljala utisak “amaterskog” sklapanja uz pomoć delova “sa police”.

Dve godine kasnije, Rusija i dalje na sve načine pokušava da dođe do zapadnih čipova, prevashodno FPGA (Field-Programmable Gate Array), koji se u raketama i letelicama mogu programirati “od nule” za različite namene. Nekoliko krugova međunarodnih sankcija, pre svega onih koje su uvele SAD i EU sa svojim partnerima, “na terenu” znače da Moskva danas ne direktno može na međunarodnom tržištu kupiti elektronske komponente, čipove, memorijske uređaje, kao ni specijalne softvere i EPROM programatore koji su neophodni za “punjenje” čipova podacima neophodnim za sam let rakete i biranje ciljeva.

Čipovi vrijedniji od zlata

Navođene rakete “KH-101/102” vazduh-zemlja i vazduh-vazduh sadrže brojne čipove i sklopove američkih kompanija, poput Analog Devices, te evropskog Infineona. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) u nedavnom objavljenom dokumentu navodi da “KH-101” sadrži čak 35 različitih komponenti zapadnih proizvođača. Takođe, zapadne komponente su ključne i za druge ruske rakete – “Oniks 800”, “Kh-32” i “Kh-59”, koje proizvodi Ruska korporacija za rakete (RTMC). Njen direktor je Boris Obnosov, oligarh i pripadnik Putinovog “najužeg kruga”, zbog čega su češke vlasti prošle godine zaplenile njegovu imovinu vrednu više od sedam miliona eura, a koja se vodila na njegovu ćerku Olgu Zorikovu i zeta Rostislava Zorikova.

Krug oligarha bliskih Putinu je i dalje ključan kada su u pitanju nabavke zapadnih elektronskih sredstava i opreme neophodne za ruska vojna dejstva. Oni su u proteklih godinu i po dana pokrenuli čitav niz “shell kompanija” (ćerki-firmi) u Kini, Hong Kongu, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), preko kojih vrše nabavke i plaćanja deficitarnih komponenti. Glavni problem za zaustavljanje ovakve “prikrivene trgovine” je taj što se većina čipova zapadnih kompanija proizvodi na Tajvanu ili u Kini, kao i u Vijetnamu, te se dešava da se nekoj od serija proizvedenih čipova i mikrokontrolera “izgubi svaki trag” još u fabričkom krugu.

Takođe, veliki problem je i taj što se zapadne sankcije odnose na spisak uređaja i komponenti direktno namenjenih vojnoj upotrebi. Sa druge strane, već pomenuti FPGA čipovi imaju širok spektar primena – oni su software-dependent (njihova namena zavisi od “učitanog” softvera), te tako isti čip, poput onih kompanije Altera, mogu biti deo audio ili video uređaja (DAC, digitalno-analogni konverter) ali i deo navigacije nekog drona.

Bela kuća ovaj problem naziva dual-use components (komponente dvostruke namene) i trenutno sa briselskim zvaničnicima radi na “poboljšanom” paketu sankcija koji će se fokusirati i na slučajeve “šverca čipova”. Američka obaveštajna zajednica procenjuje da je samo u 2023. godini Moskva na različite načine uspela da dođe do američke i evropske elektronike u vrednosti od gotovo milijardu dolara. Takođe, i ovde vladaju pravila “crnog tržišta” – dok jedan FPGA čip na tržištu košta između 300 i 500 dolara, oni namenjeni za ruske “shell kompanije” dostižu i cenu od 1.500 dolara po komadu.

Rusija nema zamjenu za strane komponente

Iako sam Putin od početka agresije, koju on i dalje naziva “specijalnom operacijom”, tvrdi da “domaća vojna industrija beleži nove rekorde u proizvodnji”, u praksi je ona poslednjih decenija bila u velikoj meri zavisna od uvoznih komponenti i uređaja. Stari sovjetski dizajni oružja su odavno prevaziđeni, a novi oružani sistemi, dizajnirani nakon 2000, umnogome se oslanjaju na zapadne tehnologije i iskustva. Iako nekoliko kineskih proizvođača nudi svoje kopije zapadnih čipova, oni u praksi “ne razgovaraju” sa ostalim zapadnim komponentama. Razlog su i brojna proprietary (usko specifična) rešenja u zapadnoj elektronici u softveru, koja “traže i očekuju” da i ostale komponente budu tačnog određenog proizvođača i modela.

Ruski satelitski sistem za navigaciju GLONASS, koji Moskva koristi za mapiranje i navođenje svojih projektila, od 2005. je koristio zapadne računarske sisteme za S-GEOSINT (slanje geografskih i lokacijskih podataka). Iako postoji nekoliko “nivoa” ruskog softvera za specifične namene, u njegovom “komunikacijskom temelju” su i danas zapadni principi rada i tehnologije.

Za to vreme, američke kompanije negiraju bilo kakvu saradnju sa Moskvom. Gigant u svetu čipova Intel je saopštio da “poštuje sve američke sankcije i odluke američkih carinskih organa. Kompanija Advanced Micro Devices (AMD), u čijem je vlasništvu i veliki proizvođač FPGA rešenja Xilinx, navodi da je “pokrenula posebne programe za sprečavanje preprodaje svojih proizvoda”. Texas Instruments, jedan od najvećih proizvođača DSP (digitalni procesor signala) čipova smatra da su “svi njeni proizvodi prodati Rusiji nakon uvođenja sankcija tamo stigli nelegalnim kanalima”.

Kijevska ekonomska škola (KSE) u svojoj nedavno objavljenoj analizi došla je do podataka da “ruski dronovi, rakete i sistemi veze zarobljeni u Ukrajini sadrže više od hiljadu komponenti zapadnih kompanija”. Ova lista je verovatno i mnogo veća – neki ukrajinski stručnjaci navode i brojku od 2.800 zapadnih komponenti. Zanimljivo je i da je Rusija od 512 krstarećih raketa proizvedenih u 2022, stigla do gotovo 1.061 krstareće rakete koje su prošle godine sišle sa proizvodnih traka. Ovo ukazuje da zapadne sankcije ne funkcionišu na način na koji su zamišljene, te da ih potrebno dodatno implementirati u saradnji sa međunarodnom zajednicom. To je u praksi daleko lakše reći nego učiniti. Kina, kao deo saveza BRICS, nije uvela nikakve sankcije Moskvi, niti planira da to učini. Šta više, trgovina između ove dve zemlje se i povećala, najviše zahvaljujući ruskom izvozu energenata. Malo je verovatno da će kineske tehnološke kompanije prestati da izvoze komponente u  Rusiju, naročito preko proxy kompanija u Kazahstanu, Turskoj i u UAE. Sa druge strane, malo je verovatno i da će američki tehnološki giganti prestati da proizvode svoje čipove, matične ploče i gotove uređaje u Kini i na Tajvanu, samo da bi “udovoljili Beloj kući. Profit je, kao i u mnogim drugim slučajevima, i ovde na prvom mestu.