Moderno ropstvo u Srbiji: Borba zrenjaninskih aktivista za prava indijskih radnika

Prvi put je srela indijske radnike u novembru 2022. godine, kada je išla da proveri da li u zelenim barakama na gradilištu Linglonga ima još nekoga od vijetnamskih radnika. Za njih 500 je pre tri godine organizovala solidarnu pomoć.

“Kada sam videla Indijce na gradilištu, dala sam im broj svog telefona i poručila da se čuvaju, jer kako stvari stoje, pomoć će im trebati.”

Sa ovom rečenicom je Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma započela još jednu borbu za prava radnika angažovanih u Srbiji. Konkretno, reč je o 11 radnika iz Indije, koji su u Zrenjanin stigli u junu 2022. godine, preko China Energy Engineering Group, registrovane u Beogradu. Krajem januara 2024. godine radnici su istupili u javnost, tražeći pomoć da se izvuku iz situacije najsličnije robovlasništvu.

Tokom 2023. godine, Tara je u nekoliko navrata kontaktirala indijske radnike. Ako bi joj radnik čiji je broj imala uopšte odgovorio, to bi bila poruka da za sada nije toliko loša situacija.

“Međutim, 25. januara ove godine meni je stigla poruka da im nisu isplaćene plate, da svoje pasoše dobijaju samo kada idu da uplate novac svojim porodicama, da im je ishrana užasna: dnevno dva jajeta po čoveku ili jedno pile na njih jedanaestoricu. Smeštaj neuslovan, bez tople vode, nagurani svi u istu prostoriju”, priča nam Tara.

Pošto je u novembru 2021. aktivno učestvovala u relokaciji vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, znala je tačno o kojem je smeštaju reč.

“Taj smeštaj jeste manje neadekvatan od onih baraka u kojima su prvobitno bili smešteni Vijetnamci, ali je i dalje neadekvatan”, potvrđuje nam navode indijskih radnika.

Tara se našla sa indijskim radnicima. Predali su joj spisak problema sa kojima se suočavaju. Osim besparice, manjka hrane i lošeg smeštaja, ukazali su i na loše uslove rada. Oni su prvih 14 meseci radili u Linglongu, ali ne na poslovima za koje su obučeni. Na primer, elektroinstalater je stavljen da radi fizički posao. Kada više nije bilo posla u Linglongu, China EEG ih je, mimo njihove volje, poslala u Suboticu da rade za China Railway, na izgradnji železničke pruge do Budimpešte.

“Uz spisak su mi, kao dokaze, dali svoje ugovore, propusnice sa logom Linglonga, koje su tokom 14 meseci svakog jutra provlačili prilikom ulaska na gradilište, zatim snimke i fotografije. Ja sam odmah podnela prijavu organizaciji ASTRA, koja je posvećena iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima”, navodi Tara.

Obratili se nadležnima

ASTRA je postupila po prijavi i obavestila tužilaštvo, policiju i inspektorat za rad. Javnosti se obratila saopštenjem u kojem traži da se indijskim radnicima omogući da “ostvare sva prava koja garantuje zakonodavni okvir Republike Srbije i ratifikovani međunarodni sporazumi”.

Takođe, da im se “hitno obezbedi adekvatan i bezbedan smeštaj, kako bi se izbegla dalja izloženost pretnjama i nasilju od strane predstavnika kompanije”.

O kakvim pretnjama i nasilju je reč, objašnjava nam naša sagovornica.

“Nakon što su izašli u javnost, svi indijski radnici su odvedeni u policijsku stanicu. Kako smo saznali, osim policijskih i inspektora rada, bili su prisutni predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i predstavnici kompanije, ali ne znamo da li Linglonga ili China EEG. Znamo da su radnicima ponudili da im isplate po 1.700, umesto zarađenih 2.400 dolara.”

Tara kaže da su radnici prihvatili ponudu, jer im je rečeno da su karte već kupljene za povratak kući 4. i 5. februara, ali karte niko nije video. Nisu im ni pasoše vratili.

Fizički napad na radnike

“Te večeri, negde oko ponoći, meni je zazvonio telefon. Uspaničeni radnik mi je rekao da su im dvanaestorica predstavnika kompanije Linglong, koje oni prepoznaju jer su ih viđali pre toga, upali u sobu, da su ih terali da istog trenutka napuste prostoriju i odu za Beograd, kako bi ih fizički izmestili iz Zrenjanina i udaljili od nas iz Foruma. Radnici su odbili da u sred noći idu bilo kuda. Rekli su da će to učiniti ujutru, kada dobiju novac, avionske karte i pasoše, kao što je u policiji i bilo dogovoreno. Tada je došlo do fizičkog obračuna. Jedan radnik je zadobio lakše telesne povrede od strane jednog od predstavnika menadžmenta Linglonga. To je sve zabeleženo kamerom. Oni su meni poslali dva video-snimka”, navodi Tara, koja je, dok se incident dešavao, već bila stigla u policijsku stanicu.

Policija je poslala “maricu” i svi radnici su dovedeni u stanicu, gde su u svojim izjavama eksplicitno rekli da se ne osećaju bezbedno i da traže policijsku zaštitu. Tu noć je policija vratila radnike u smeštaj. Sledećeg dana se pojavljuje izvesni advokat koji daje radnicima punomoć da potpišu.

“Rekla sam im da ne potpisuju punomoć jer ne znamo ko je advokat. Dok smo mi stigli do smeštaja i radnika, advokat nam je klisnuo. U papirima koje je nudio radnicima da potpišu pisalo je da im kompanija ništa ne duguje i da idu u Indiju. Radnici su odmah ovlastili ASTRU da podnese prijavu advokatskoj komori protiv tog advokata”, priča Tara o drugom slučaju vršenja pritiska na radnike.

“Treći slučaj vršenja pritiska se dešava već sutradan, kada su poslali dvojicu kineskih državljana, zaposlenih u China EEG. To su ljudi koji inače radnicima dobavljaju hranu i stoga ih malo bolje poznaju. Onako ‘drugarski’, poručili su im da je bolje da ne daju izjave tužilaštvu. Odmah smo otišli tamo. Jedan od njih je meni i novinarima rekao da napustimo prostoriju, da će oni to rešiti među sobom i da mi nemamo tu šta da se mešamo. Mi smo rekli da to ne dolazi u obzir i pozvali smo policiju, koja ih je obojicu odvela u stanicu gde su bili do kasno u noć.”

‘Nije strah u pitanju, već obazrivost’

Predstavnici indijske ambasade su u posetu indijskim radnicima došli u subotu, 3. februara. Radnici su opet pozvali Taru, jer nisu želeli da ostanu nasamo sa ljudima iz ambasade.

“Predstavnici ambasade su pitali radnike zašto se plaše da ostanu sami sa njima. Ja sam im objasnila da nije strah u pitanju, već obazrivost. Znate, mi u Srbiji već imamo iskustvo sa 50 indijskih radnika, angažovanih na izgradnji auto-puta, čiji je slučaj prijavljen. Naravno, kao razlog za obazrivost nisam navela taj već primer vijetnamske ambasade koja je svoje državljane toliko zastrašila da nikad u životu nisam videla zastrašenije ljude nakon posete nekoga ko je trebalo da im pomogne”, priča Tara.

Takođe, rekla je predstavnicima ambasade da ne dolazi u obzir da vrše pritisak na radnike da prihvate ponudu, bez da kompanija i odgovorni ljudi budu procesuirani.

“Oni su tada pitali radnike da li je tačno da neće da odu kući pre nego što daju izjave tužilaštvu. Radnici su složno odgovorili da žele da daju iskaze kao učesnici u postupku, jer se tek po izjavama datim u svojstvu svedoka moze pokretati postupak. Tada su ljudi iz ambasade obećali da će im pomoći tako što će se obratiti Ministarstvu spoljnih poslova zvaničnim putem, a mi smo ih zamolili da pomognu i tako što će radnicima obezbediti bolji smeštaj i više hrane”, navodi sagovornica.

U ponedeljak, 5. februara, počelo je saslušavanje radnika u zrenjaninskom MUP-u, po nalogu tužioca. Dve advokatice iz Zrenjanina, kojima su radnici dali punomoć da ih zastupaju, poslale su ovlašćenog prevodioca, a bila je prisutna i inspekcija rada.

Bez odgovora kompanije

“Mi očekujemo da će nakon završetka davanja iskaza, Ambasada Indije pomoći radnicima – svojim državljanima, da se bezbedno vrate u svoju zemlju. Takođe, očekujemo da Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima reaguje što pre i da podnese izveštaj u kojem će navesti da li je ove radnike identifikovao kao žrtve trgovine ljudima”, objašnjava Tara.

U tom slučaju bi China EEG u daljem procesu bila procesuirana, a radnici dobili pun iznos koji im duguju. Reč je o 2.400 dolara plus karte za povratak u Indiju.

“Ovi radnici su dali 3.500 dolara indijskoj agenciji M&S International iz Nju Delhija. Ona je deo lanca koji čine s jedne strane posredničke agencije iz zemalja iz kojih nam dolaze strani radnici i s druge strane firme China EEG, registrovane u Srbiji. Dalja istraga bi pokazala da li bi sve umešane države zaista uradile sve što je u njihovoj moći da se taj lanac prekine.”

Kompanija Linglong International Europe se 2. februara oglasila saopštenjem u kojem navodi da se “na objavljenim video snimcima ne nalazi nijedan zaposleni preduzeća Linglong International Europe, već izvođača China First Highway Engineering Co. Ltd.” Na pitanja koja smo poslali toj kompaniji, nismo dobili odgovore. Do zaključenja ovog teksta, odgovori nam nisu stigli ni iz Ambasade Indije u Beogradu.

Aktivisti Zrenjaninskog socijalnog foruma takođe čekaju odgovore. Za to vreme prikupljaju i nose hranu radnicima, jer je njima u ovoj situaciji to najpotrebnije.

„Suština je da ako radnička klasa dozvoli da joj robovski rad postane normalnost, on će sutra postati normalnost za sve ljude koji rade bilo gde. Rešavanje pojedinačnih slučajeva neće doneti promenu. Potrebno je da se sindikati uzmu u pamet i da organizuju radničku klasu, sastavljenu od domaćih i stranih radnika, a ne da zaposlene štite ugovorima o radu“, zaključuje Tara Rukeci Milivojević.