Putinov pohod na Arktik: Nuklearna sila ispod nule

Poslednjih godinu i po dana u vestima dominiraju izveštaji o ruskoj agresiji na Ukrajinu, broju žrtava na obe strane, te snabdevanju Kijeva oružjem NATO saveznika. Iako je to de facto najvažniji globalni sukob trenutno, ne treba zaboraviti ni da se moć velikih sila projektuje u nekoliko regiona širom sveta.

Tako je još uvek aktuelan i sukob u Siriji, gde su takođe i dalje prisutne ruske trupe (u manjem broju nego prethodnih godina), kao i oko hiljadu koalicionih vojnika predvođenih SAD-om u regionu Al-Tanf. Takođe, ruski, američki ali sve više i interesi Kine se prepliću i u Africi, pa nisu iznenađenje informacije da je ruska paravojna organizacija Wagner, koja je u procesu rasformiranja, imala svoje instruktore u Libiji i Maliju.

Na Dalekom severu, u regionu Arktika, koji obuhvata teritorije Ruske Federacije, Finske, Islanda, Grenlanda, Švedske, Norveške, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država takođe se više od 30 godina projektuju težnje i planovi kako vojnih saveza, poput NATO-a, tako i velikih kompanija i korporacija. Ovo je još sredinom ‘90-ih nazvano i “arktičkom trkom za resurse”. Budući da naučnici projektuju da su sadašnja nalazišta nafte u Rusiji, SAD-u, EU te na Bliskom Istoku dovoljna za još najviše 50-ak godina, a ako se globalna potrošnja nastavi ovim tempom i daleko kraće, još za vreme Hladnog rata ‘80-ih godina pokrenuta su istraživanja u Severnom moru, lednicima (glečerima) i obalama u blizini Grenlanda, te na krajnjem severu, blizu Polarnog kruga.

Arktička trka za resurse

Po konvenciji Ujedinjenih nacija o morima iz 1994, pet zemalja ima pravo da eksploatiše arktičke resurse kroz sistem svojih “ekskluzivnih ekonomskih zona”: SAD, Kanada, Rusija, Danska i Norveška. Na Dalekom severu i u regionu Polarnog kruga živi nešto manje od četiri miliona ljudi, a njih gotovo dva miliona su državljani Ruske Federacije. Od ove brojke, oko 400.000 su pripadnici različitih starosedelačkih plemena, koja imaju određen nivo samoupravljanja i nezavisnosti. Globalne klimatske promene i efekat globalnog zagrevanja već imaju drastičan uticaj na ovaj deo sveta, a povećanje temperature tla i mora znači i da je danas daleko lakše uspostaviti postrojenja za preradu nafte i gasa.

Procene američke agencije USGS (United States Geological Survey) iz 2012. godine navode brojku od najmanje 400 milijardi barela nafte u tom regionu. Takođe, procenjuje se da ispod lednika (koji su u vreme praistorije bili pod prašumom) ima barem još 15 puta više nafte, te najmanje 500 milijardi kubnih metara gasa, a to sve je dostupno današnjim tehnologijama eksploatacije. Rusija već ima nekoliko morskih platformi, najviše u Pekorskom moru u oblasti Prirazlomnaya. Najveća naftna platforma je “Goliath”, koja se nalazi u Barentsovom moru blizu obala Norveške.

Takođe, brojne kompanije provode istraživanja blizu obala Aljaske, u Chukshiovom moru. Ruski deo Arktika je naročito bogat mineralnim sirovinama, ponajviše fosfatima, boksitom, rudama uglja i gvožđa, a procenjuje se i da se tu nalazi najveće do sad neeksploatisano nalazište dijamanata na svetu.

Uz sve to, region Arktika je i trenutno najveće neeksploatisano lovište ribe i morskih plodova na svetu. Zbog izuzetno velikog izlova ribe u Mediteranu, Južnom kineskom moru i oko obala Japana i Južne Koreje, te povećanja konzumiranja ribe u Aziji za čak četiri puta u poslednjih 20 godina, procenjuje se da će Severno more do 2050. godine postati glavno svetsko ribarsko područje.

Rusija kao najveća sila Arktika

Rusija je još ‘90-ih godina donela niz strategija kojima želi veliko prisustvo na Arktiku, kako ekonomsko, tako i vojno. Gotovo petina ruskog kopna i jedna četvrtina obale se nalazi u ovom regionu, pa je Kremlj odmah nakon raspada SSSR-a počeo da pravi nove planove za Daleki sever zemlje.

Gledajući do sada utvrđene morske rute i ekonomske zone koje se već eksploatišu, Rusija je najveća sila Arktika, a Vladimir Putin i planeri u Moskvi žele da zadrže taj status i u budućnosti. Naravno, resursi su glavni cilj ruskih aktivnosti u ovom regionu, a poslednjih desetak godina jača se i vojno prisustvo. Godine 2014. je uspostavljena i nova “Severna strateška komanda flote”, u okviru koje se nalazi i najveća od četiri ruske mornaričke flote – Severna flota, sa sedištem u Severomorsku, u zalivu Kola u Barentsovom moru.

U okviru ove flote se nalazi više od polovine ukupnog broja brodova i podmornica, njih 80-ak. Prošle godine NATO komanda u Briselu je otkrila da se u bazi u Severomorsku nalaze četiri od šest najmodernijih ruskih podmornica, 35 konvencionalnih podmornica, te šest raketnih krstarica. U ovoj bazi se nalazi i najveći ruski brod, razarač “Petar Veliki”.

Takođe, kroz ove vode plovi i ruska Specijalna nuklearna flota, sa brodovima klase “Arktika”. Njihov razvoj je počeo još u vreme SSSR-a, a nastavljen je ‘90-ih godina u okviru državne nuklearne agencije Rosatom.

Kodno ime svih brodova ove klase je “Projekat 10520”, a njihove mogućnosti i rute plovidbe su bile državna tajna sve do 2008. Nakon toga, ovi brodovi su prešli u vlasništvo Federacije i preneseni su iz Murmanske brodske kompanije u vlasništvo novoformirane korporacije Atomflot. Iako postoji ukupno šest plovila klase 2Arktika”, trenutno se koriste dva.

Nuklearni pogon

Sve ove brodove-ledolomce pokreće nuklearni reaktor “OK-900A”, koji je zatvorenog tipa sa vodenim hlađenjem. Reaktor pokreće četiri turbine, koje pokreću pogonske sisteme ledolomca, svaki brod ima tri propelera, a zanimljivo je i da se na plovilima nalazi i po četiri rezervna propelera i specijalna oprema pomoću koje ih je moguće zameniti na moru, usred plovidbe.

Svaka osovina propelera ima oko 25.000 konjskih snaga. Iako Kremlj godinama tvrdi da se nuklearni ledolomci koriste isključivo u mirnodopske naučne svrhe, kao i za spasavanja u regionu Arktika, zemlje NATO-a smatraju da oni imaju i drugu ulogu. Zabeleženo je da su u nekoliko navrata ovi brodovi bili prethodnica ruskim vojnim fregatama, a koriste se i kao neka vrsta obezbeđenja za ruske tankere i trgovačke brodove.

Takođe, na fotografijama ovih brodova se vide i antene za ruski vojni satelitski sistem GLONASS, te sistem usmerenih antena za satelite “Kosmos-2175” i “Yantar-4K22”. Planeri u Kremlju su takođe svesni da će region Arktika igrati sve veću ulogu u bliskoj budućnosti, te se nastavlja rad i na unapređenju klase “Arktika”.

Glavni fokus će biti razvoj tankera-ledolomaca, kako bi se unapredila i povećala eksploatacija nafte i gasa. Početkom ove godine Kremlj je odobrio nešto više od milijardu dolara (70 milijardi rubalja) za ove namene. Takođe, očekuje se i unapeđenje drugih “Arktika” ledolomaca, plovila pod imenom “Sibir” i “Ural”.

Za naredne dve godine planirano je porinuće i ostalih plovila iz ove flote, pod imenom “Yakutia” i “Chukotka”. Poslednji, šesti brod ove klase trebalo bi da završi unapređenja i bude operativan najkasnije do 2028. godine.