Izbori u Srbiji: Gužva na desnici, ljevica kao lubenica

Da li ste ikad do sada čuli da neko zloupotrebljava lubenicu, da bi preko nje dokazao svoje velike predizborne šanse, kao što to radi dugovečni Miloševićev portparol, i potom decenijski Vučićev podanik. Raspušten je Parlament a predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, nije učinio baš ništa da zaustavi reku mržnje koja  godinu i po dana iz zdanja zakonodavne vlasti razliva otrov po Srbiji. No, dan dva pre nego što je ova jednoumna farma uz pohvale i himnu Srbije ražalovana, lider “socijalista” sam sebe kandidovao je za budućeg premijera. I otpočeo je performans demokratije.

“Biću nosilac liste na svim nivoima, ja sam kandidat za premijera, a za predsedničku funkciju podržaćemo Aleksandra Vučića, objavio je predsednik SPS (Socijalističke partije Srbije), pre nego što se Glavni odbor njegove stranke sastao i doneo tu unapred izdiktiranu odluku. Članstvo je tu da se povinuje lideru stranke, jer on im jedini pruža sigurni upliv u privilegovano carstvo vladajućih naprednjaka.

To je već postala višedecenijska rutina. Kao što su Šešeljevi radikali devedesetih bili na vlasti u Miloševićevoj eri. Kao što su potom u Sheveningenu iza rešetaka, jedan drugog podržavali Milošević i Šešelj, tako je tekla politika Srbije i u protekloj izgubljenoj deceniji. Ova gospoda su u neraskidivoj simbiozi. I niko od njih zbog ove drske prevare o tobožnjoj patriotskoj koaliciji nije čak ni pocrveneo.

Milošević je oduvijek podržavao Šešelja, Dačić već deceniju ljubi skute Vučiću

Mnogo je farsičnih pikanterija iz istorijata srpske crvenocrne vlasti koje dokazuju čvrstinu njihove vizure o Srbiji.

Pritvorenik Milošević, iz Haga je svojevremeno (2002.) poručio svom članstvu, da se patriotska opozicija ujedini i da njegovi socijalisti podrže lidera radikala, Vojislava Šešelja za predsedničkog kandidata. Ubrzo, neku nedelju pre ubistva Đinđića , Šešelj je svojevoljno otišao u Hag, I tamo se pridružio Miloševiću i ostalim optuženicima za ratne zločine. Kasnije, Šešelj je iz zatvora odlučio (2012) da njegova supruga bude predsednički kandidata SRS. Pobedio je Tomislav Nikolić tada predsednik novoosnovane Napredne stranke koja se otcepila od radikala. A Dačić  sa SPS-om bio je jezičak na vagi koji je omogućio naprednjacima parlamentarnu većinu – za uzvrat je dobio premijersko mesto. I od tada se crnocrveni drže na vlasti, apsolutistički se držeći Vučića kao jedinog relevantnog faktora. I za blisku i za dalju prošlost a svakako i za budućnost.

Pa šta tu traži jadna lubenica. Za mnoge kao i za mene lubenica je simbol onog  Kamijevog “nepobedivog leta usred zime” koje je pisac, čuvao u sebi, kad mu je bilo najteže. Što se Vučića tiče on otvoreno ne mari za ni za voćke, ni za druge biljke,  već nam preti da ćemo, bez njega da pasemo travu, jer ćemo lišiti Srbiju stranih investicija.

A Dačić?

On se služi slatkim sokom, i svežinom lubeničine debele kore, da bi nam otkrio plitkost svog farsičnog karaktera i dubinu svoje pohlepe za vlašću. Opisujući svoj lik, delo i misao, tvrdi, da je njegova stranka bila ekološka, davno pre pokreta ekologa koji su za njega “izveštačeni izdanak političarenja”. Kao temelj, nosilac svih listi SPS-a kandiduje politiku “patriotizma i Srbije” a “paralelno s tim pitanje socijalne pravde i sve vezano za klasične teme levice”. I tu staje jer mu je palo na pamet da dodatno raščereči levicu kao lubenicu.

“Vi dobro znate da je ona spolja zelena, unutra crvena”, reče Dačić. Od svih tema koje bi mogle levici posle korone da daju krila u borbi za zdravije društvo i srećniji život, njemu je ostalo samo da se uzda u boje letnjeg ploda. Računa na zeleno crvenu lubenicu u trci za što udobniju i još berićetniju od svih dosadašnjih profiterskih titula. I da preko svoje kompromitovane ličnosti unizi autentične pokrete koji su se udružili u zeleno levu koaliciju i uprkos opstrukciji dobijaju sve širu podršku.

Zelenolijeva koalicija se istiskuje – Dačićem

Od novih izbora deli nas još četrdesetak dana. Na desnici je gužva. Vučićeva budućnost zauzima ogromni deo terena. Tiska se na njemu i pregršt strančica i pokreta ekstremne šovinističke desnice. Dvorjani i dverjani, zavetnici, herojski poklonici zločinaca… Svaka ima svog kandidata za predsednika. Levicu pokušava da zauzme Dačićeva “lubenica” za koju je neko smislio parafrazu, opisujući je kao “spolja Dačić, iznutra Vučić”.

U sredu sam zajedno sa svojom još starijom prijateljicom satima stajala pred vratima Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) kako bi stavila svoj potpis na dokumente za listu levog centra koalicije Moramo. Svima koji su strpljivo stajali u dugom redu koji se nije pomerao bilo je jasno šta se događa. Nema notara, nema overitelja, formular je namerno napravljen tako da uspori proces prijavljivanja. Opstrukcija je na delu, moramo da je razbijemo. Nema nam druge.

I Vučić i Dačić uspeli su za manje od jednog dana, da prikupe desetine hiljada potpisa za učešće na parlamentarnim izborima, da ih trijumfalno u kutijama donesu pred izbornu komisiju. Sve raspoložive notare, neophodne službenike za overu potpisa uzurpirali su za sebe, formulari pravljeni u naprednjačkoj korporaciji za njih su unapred downloadovani.

Na tapetu vlasti kao i uvijek Vračarci i Krug dvojke

Na tapetu vlasti su Vračarci i Krug dvojke. Šta sve od kako su crveno-crni, pa  crno- crveni zacrnili ovu zemlju, nisu učinili  da nam pokažu da smo bezvredni.

Nedavno je, valjda sa vrha otpočela kampanja da se deca moraju rađati u što većem broju i da zbog toga žene čim napune 20, nek rađaju. A ispite, ako rode, mogu da zakazuju direktno preko profesora od danas za sutra. Potom su mediji brujali kako žene najkasnije rađaju baš na Vračaru. Kad su njihove reprodukcione sposobnosti već ugrožene i mogu dovesti plod u opasnost.

Njihov ministar za porodicu čak je poručio da nijedna feministkinja ili borkinja za građanska prava “nije izrazito lepa”. Njihov prvi predsednik, na  kongresu lekara, u pozdravnom govoru utvrdio je “da je ginekologija nauka o ženama” i da jedino “ginekolozi, ako iko, mogu da upoznaju ženu”. Pokušajte vizuelno da zamislite tu scenu kad preko jednog organa stručnjak upoznaje nedokučivu prirodu žene.

Tomislav Nikolić je u zamenu da zaćuti dobio predsedničku palatu sa bazenom na Dedinju. Nad Vračarom lete kopci iz investitorskog urbanizma koji bi da sruše sportski centar, i tu u uskoj ulici izgrade još jednu luksuznu višespratnicu što u visinu, toliko i u dubinu kako bi tu bilo mesta za njihove četvorotočkaše ogromnog gabarita.

Vlast se plaši pokreta ‘Ne davimo Beograd’

Vlast najviše strahuje od zeleno leve koalicije i zato je upregla svoju mašineriju da promoviše Dačićevu lubenicu, a omalovaži mladu, stručnu, radnu i organizovanu grupu ljudi sa novom velikom energijom. Njihovi analitičari potcenjuju ih da su pomodari, ili patkari, da su rokfelerovci, izdajnici i neznalice.

Danas, pred izbore, još je jasnije da živimo u “devedesetim na steroidima” kako je drugu dekadu 21. veka nazvao književnik Srđan Tešin.

Politički akteri preslikani su iz tog doba, ali nabildovani, dobili su klonirana kadrovska pojačanja: Građani se dele na podobne i nepodobne, postoje opet stranačke policije, sistemsko veličanje ratnih zločina, napadi na nezavisne novinare, strogo kontrolisani mediji, institucionalizovana korupcija. Samo nam još fale međunarodne sankcije i hiperinflacija.

Najslikovitije povampirile su se i “brze pruge Srbije”. “Već (posle nekoliko godina prekinutih veza) u martu” proradiće najzad železnički saobraćaj između Beograda i Novog Sada, evropske prestonice kulture.

Evropska, građanska i leva opcija u ovom trenutku nema predsedničkog kandidata. Za parlamentarne izbore ima Dačićevu kobajagi levicu a u stvari samo lažljivu lubenicu. Sa njim je Palma, koji sirotinji pred kamerama deli odokativno po dve, tri hiljade.

I dok ovo pišem, dok se Moramo bori da otvori nova mesta za prikupljanje potpisa, na udarnim vestima se objavljuje da je Republička izborna komisija (RIK) odobrila listu “Ivica Dačić premijer Srbije”.

Kao da hoće da kažu, da možda nije ni zelen ni crven, ali svejedno će biti na vlasti. Pa stanite u red.

U svetu se razmišlja koliko će morati da ojača i da se socijalizuje zdravstveni sistem, ako posle ove pandemije, želimo da kao društvo ozdravimo. Zdravstvo i obrazovanje, će mnogo više nego ikada do sada biti ključ za bolju budućnost. A da  bi se za to borili, da bi ta nezamenljiva ljudska prava, ostvarili, moraju se sa vrha vlasti isterati profiteri sa lažnim diplomama i dubokim džepovima.

Ciljevi levice, čak i one autoritarne oduvek su bili upereni ka jednakom pristupu zdravlju i obrazovanju. Uprkos tome desničarski populizam, ksenofobija, i pohlepa sve se brže šire. Taj talas sa zadovoljstvom su uzjahali ovdašnji naprednjaci i njihovi podanici.

Uprkos tome što režim tvrdi da nam zbog ogromnih uspeha “svi zavide”, izveštaji međunarodnih organizacija ukazuju da se Srbija po mnogo čemu ubraja u zemlje kojima je potreban respirator. Potrebno je udahnuti život u demokratiju, medije, pravosuđe, istoriju, u sistem, vrednosti, moral, nauku i znanje. Veliki šoping molovi, Beograd na vodi, stadioni, ili najviša kula na Balkanu ne mogu nas skinuti sa veštačkog disanja. Samo novi ljudi mogli bi da otpočnu te teške i spore radove.

Za kraj setite se samo one strašne rečenice koja je spontano izletela Aleksandru Vučiću kada se pravio da razume nevolje ljudi u Jadru: ”Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima”!

“Planovi, životi, uništavanje”. Kako bilo koji funkcioner na svetu, može da računa na podršku birača ako poveže ove tri reči u istom dahu?

O ovome treba dobro razmisliti i potom izaći na izbore.