Rusija želi što skuplje ’prodati’ deeskalaciju u Ukrajini

Moskva šalje Kijevu i zapadnim partnerima oprečne signale, stavljajući do znanja da neće u bliskoj budućnosti voditi vojnu operaciju protiv Ukrajine, ali, s druge strane, neće ni vratiti u baze jedinice raspoređene oko zapadne granice. Ubrzo nakon objavljivanja informacija da je Rusija povukla deo snaga, stigli su izveštaji o novim jedinicama u graničnom području. Ruske vojne vežbe se nastavljaju, a u njima od jeseni 2021. učestvuju praktično sve vojne oblasti, flote i zračno-desantne jedinice. Poslednjih nedelja, prema procenama, Rusija je rasporedila gotovo 150.000 vojnika blizu ukrajinske granice.

Na pregovorima sa zapadnim liderima Moskva pokazuje vojnu suzdržanost i spremnost za dijalog. U brojnim je medijima 16. februar bio nazvan mogućim početkom opsežne vojne invazije na Ukrajinu. Međutim, rat se nije dogodio, a to je dalo novi razlog ruskoj propagandi da ismeje sve koji nastoje da vrše na Kremlj pritisak.

“Zapad je osramoćen i uništen bez ijednog ispaljenog metka”, napisala je na društvenim mrežama Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, uz aplauz i podsmeh stotina njenih pratilaca i botova.

O hipotetičkoj ruskoj invaziji u zapadnim zemljama se govori od kraja 2021. godine. Kremlj ne preduzima radikalne korake, ali neće ni da ublaži napetost koju je stvorio preko velike koncentracije vojnih snaga. Ruska državna televizija svih ovih dana drži gledaoce u napetosti, stvarajući osećaj da je rat gotovo neizbežan zbog, kako se tvrdi, zlonamerne politike Zapada i Ukrajine. Moskovski politikolozi ne očekuju brz preokret, navodeći da politika Kremlja ostaje nepredvidiva.

Da li je propala ratna propaganda?

Nakon dolaska početkom sedmice u Moskvu nemačkog kancelara Olafa Scholza i objavljivanja videodokaza o povlačenju dela ruskih trupa, brojnim posmatračima se učinilo da su tenzije popustile. Neki su to čak protumačili kao “poraz” Moskve. Ipak, borba se nastavlja na svim poljima, a prvenstveno na diplomatskom i to između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Državni sekretar Antony Blinken izjavio je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da se Rusija sprema za napad na Ukrajinu “u narednim danima”, te da Kremlj priprema “izgovor” kao povod za invaziju.

“Rusija bi ovaj događaj mogla opisati kao etničko čišćenje ili genocid”, tvrdi američki zvaničnik.

U isto vreme Blinken je ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu predložio lični sastanak u Evropi sledeće nedelje.

Moskva još nije komentarisala eventualni budući sastanak, ali ne smanjuje negativnu retoriku kako bi stvorila povoljnu atmosferu. Staviše, Rusija je proterala zamenika američkog ambasadora u Moskvi Barta Gormana. Ovaj potez Washington je nazvao “eskalacijskim”. Međutim, Rusija podseća kako su Sjedinjene Američke Države pokrenule novi talas proterivanja u septembru prošle godine, zahtevajući odlazak 55 ruskih diplomata i administrativnog i tehničkog osoblja u dve faze – do 30. januara i 30. juna ove godine.

Rusija sprema ‘vojno-tehničke mjere’

Pored toga, rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je reakciju Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na ruske predloge u vezi bezbednosnih garancija.

“Ignorisana je paketna priroda ruskih predloga, iz kojih su odabrane isključivo ‘pogodne’ teme, koje su, osim toga, preusmerene u pravcu stvaranja prednosti za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike”, tvrdi rusko ministarstvo. Ovaj pristup, smatraju u Moskvi, kao i prateća retorika američkih zvaničnika, pojačavaju razumne sumnje da je Washington zaista posvećen popravljanju evropske bezbednosne situacije.

Dokument ima svega 11 stranica. Njegove ključne odredbe su sledeće: američka strana nije dala konstruktivan odgovor na osnovne elemente nacrta ugovora o bezbednosnim garancijama, posebno u kontekstu pristupanja Ukrajine i Gruzije u NATO-u i stvaranja vojnih baza na postsovjetskom prostoru; rastuća vojna aktivnost SAD-a i NATO-a u blizini ruskih granica je alarmantna; pitanje pripadnosti Krima je zatvoreno; ukoliko Ukrajina pristupi NATO-u, to će stvoriti rizik od pravog vojnog sukoba između Rusije i alijanse u slučaju da Kijev pokuša silom vratiti izgubljene teritorije.

U nedostatku spremnosti američke strane da se dogovori o čvrstim, pravno obavezujućim garancijama za osiguranje ruske bezbednosti, Rusija će biti prinuđena da odgovori, uključujući i sprovođenje mera vojno-tehničke prirode, piše u izjavi ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Za sad nije jasno o kojim konkretnim merama se radi.

Bez nekontrolisane eskalacije

Ruska javnost pomno prati razvoj situacije oko Ukrajine. Međutim, glavni izvor informacija za većinu građana je ruska državna televizija, koja od 2014. godine vodi otvorenu kampanju mržnje protiv Ukrajine i ukrajinskog naroda. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da polovina Rusa i dalje vidi Ukrajinu kao prijateljsku zemlju, ali se ruski stavovi pogoršavaju, posebno među starijim ljudima. Istovremeno, dve trećine anketiranih Rusa ne isključuje mogućnost velikog rata između Rusije i Ukrajine, dok 50 odsto ispitanika smatra da su SAD i zemlje NATO-a krivi zbog novog zaoštravanja.

Ruski politikolozi i poznate javne ličnosti daju različite ocene situacije. Dok su se neki pomirili s “neizbežnošću” ruske invazije, drugi, poput bivšeg premijera Mihaila Kasjanova, smatraju da Vladimir Putin neće da ratuje, ali će i dalje vršiti pritisak na Zapad. Neki posmatrači veruju da vesti oko Ukrajine svedoče o pripremi velikih pregovora između Rusije i Zapada.

Vojni analitičar Pavel Luzin smatra da je invazija ruskih trupa na teritoriju Ukrajine, pogotovo izvan linije razgraničenja u Donbasu, moguća ali malo verovatna. Kako kaže, svedoci smo političkog pregovaranja, a na to ukazuju česti sastanci i telefonski razgovori Vladimira Putina sa zapadnim političarima, kao i predstavnicima spoljnopolitičkih i vojnih resora različitih zemalja.

“Rusija želi da ‘proda’ deeskalaciju po što većoj ceni u dogovoru sa Zapadom. Ali, Zapad ne želi da pravi značajnije ustupke. Sve ovo će pre ili kasnije dovesti do velikih pregovora”, smatra Luzin. Međutim, kako je dodao, važno je da se ne pretera sa tenzijama. To može rezultirati nekim incidentima u Donbasu, mada neće doći do nekontrolisane eskalacije.