Francuski mediji: ‘Kanabis-biznis’ najveći poslodavac u zemlji

Nedeljnik Express izabrao je za naslovnu stranu blok posvećen kanabisu i “biznisu” vezanom za ovu biljku. “Kanabis-biznis zaslužuje da o njemu govorimo – Francuski političari izbegavaju da se izjasne o legalizaciji ove supstance i tako ostavljaju slobodan prostor za krijumčarenje”, piše u naslovu i podnaslovu komentatorskog teksta.

Na naslovnoj strani: “Istraživanje u ekonomskom podzemlju: kanabis je najveći poslodavac u zemlji”. List konstatuje da je predsednik Macron odlučio da zaobiđe temu legalizacije kanabisa iz političkih razloga jer je tema “rizična”, a njemu je potrebna podrška svih vrsta glasača uoči izbora iduće godine.

“Nema govora da se uoči predsedničkih izbora opoziciji na poslužavniku ponudi argument da Macron rasprodaje državu dilerima”, konstatuje Express, dodajući da Macron ostavlja ovo važno pitanje po strani.

“Čini to bez obzira na to što vlade u Evropi i u drugim delovima sveta, uključujući SAD, sve više istražuju kako da preko legalizacije kanabisa mogli da ukinu podzemne puteve trgovine ovom supstancom. Nije važno ni to što je 50 godina represivne politike dalo porazan rezultat i što su upravo Francuzi najveći potrošači kanabisa u Evropi”, zaključuje komentator ovog lista.

“Emmanuel Macron je svojevremeno obećao da će otvoriti javnu raspravu o ovoj temi, ali – ništa od toga. Naravno, treba prvo definisati o čemu govorimo: o upotrebi kanabisa za rekreaciju ili za terapiju? Treba takođe jasno reći koji su efekti upotrebe po mentalno zdravlje. Takođe treba videti statistike, naročito one koje govore da je mreža prodaje kanabisa predstavlja najvećeg poslodavca u Francuskoj”, konstatuje komentator francuskog nedeljnika Express.

Mreža ilegalne prodaje kanabisa

Zvaničnih podataka o broju francuskih građana uključenih u ilegalnu prodaju kanabisa – nema, ali se procenjuje da od ovog ilegalnog posla živi njih 150 do 200 hiljada. To znači da francusko preduzeće Elektrodistribucije, velika banka BNP Parisbas, lanac supermarketa Carrefour ili proizvođač automobila Renault imaju manje zaposlenih nego mreža ilegalne prodaje kanabisa. Jedino poštansko preduzeće La Poste i francuske železnice SNCF mogu da konkurišu “biznisu” sa kanabisom po broju “zaposlenih”.

Dnevnik Aujourd'hui izveštava da država ipak namerava da legalizuje kanabidiol (CBD), derivate kanabisa. CBD je ekstrakt konoplje koji nema psihotropski efekat. Sadrži stopu THC (osnovne aktivne supstance kanabisa) nižu od 0,2 odsto, dok čisti kanabis ima stopu od 12 odsto. Hvaljen je zbog toga što smanjuje stres, pomaže kod nesanice i bolova. Sindikat legalnih proizvođača konoplje i derivata tvrdi da je tržište kanabisa u Francuskoj “teško” dve milijarde eura.

List izveštava da su pre tri godine počeli masovno da se otvaraju butici CBD na svakom ćošku takoreći. U ovom sektoru radi više od 25 hiljada ljudi.

Francuske vlasti u počele sa istragama protiv ovih prodavnica ali je krajem 2020. evropsko pravosuđe dosudilo da se francuska država time ogrešila o zakon – izveštava Aujourd’hui.

Le Monde takođe piše o kanabisu u tekstu naslovljenom: “Uzgajanje kanabisa postojalo još pre 12 hiljada godina”. Saznajemo da je analiza genoma “Cannabis sativa” pokazala kako je ova biljka postala izdvojivši se od konoplje i marihuana.

“Istraživači su dokazali da je kanabis bio uzgajan još u početku neolita i to u istočnoj Aziji, a ne u centralnoj kako se do sada mislilo… Iznenađenje je proizvelo otkriće što među biljkama otkrivenim u Himalajima nijedna nije poticala od samoniklog, divljeg kanabisa, već od gajenih vrsta koje su se vratile u divlje stanje”, izveštava Le Monde.

Šišmišima prijeti nestajanje

U regionalnom dnevniku Ouest-France na lokalnoj stranici Pays de la Loire saznajemo da postoje ljudi koji se bave brojanjem šišmiša (slepi miševi) i čine to isključivo noću.

Reč je o Ligi za zaštitu ptica (LPO) – organizaciji koja prati evoluciju šišmisa tako što dva puta godišnje organizuje prebrojavanje ove zaštićene vrste kojoj preti isčezavanje.

“U 22 h, mala ulična svetiljka se upalila i mesec je dobio žarko narandžastu boju. Tišinu paraju jedino krici koji izlaze iz ultrazvučne kutije. Svi pogledi upereni su ka štali od kamena, svako drži svoj brojač i nadžire detektor. Bal ‘kraljica noći’ može da počne, one kruže i lete u svim pravcima skoro dodirujući naše glave… ubrzo se čuje samo zujanje brojača”, izveštava reporter Ouest-Francea, dodajući da je ovoga puta prebrojano 1380 šišmiša.

Liga za zaštitu ptica upozorava da šismišima preti nestajanje, naročito zbog upotrebe pesticida u poljoprivredi. To je štetno za ekosistem jer se šišmiš hrani mušicama i komarcima – upozorava Fraçois Halligon, volonter u LPO.

O nestajanju biljnih vrsta zbog zagađenja i klimatskih promena govori i jedna reportaža sa juga zemlje koju je objavio dnevnik Le Parisien.

“U zoru, prvi berači u Francuskoj u posedu Champs des sœurs u departmanu Aude (na jugu zemlje) obrali su nekoliko stotina kilograma grožđa muskat sa sitnim zrnima od koga se pravi suvo belo vino. Pre desetak godina berba u avgustu bila je nezamisliva. Danas je to postalo pravilo. Klimatsko zagrevanje nas sada direktno pogađa i nema sumnje da je ovo samo početak – konstatuje Laurant Maynadier. On je trinaesta generacija u porodici ovih poznatih proizvođača vina čuvenog malog vinograda od 13 hektara”, piše dnevnik Le Parisien.

Saznajemo da Maynadier vodi proizvodnju zajedno sa svojom suprugom Marie i da su bez iluzija kada je reč o ovogodišnjoj berbi – jasno je unapred da će im nedostajati grožđe. “Tlo je dobilo samo oko 200 mililitara vode umesto bar 350 koliko je minimalno potrebno. Jednom rečju – suša”, kaže on.

Ispred samog podruma, Laurent Maynadier napravio je ono što zove “laboratorija poljoprivredne budućnosti”. Nekoliko stotina sadnica aloe vera i barbarijske smokve. Predviđa da će za četiri ili pet godina proizvoditi vino samo na jednoj desetini hektara, a da će na delu poseda koji je najviše izložen vrućinama i ima najmanje vlage – gajiti nove kulture.

Maynadier je došao na ovu ideju tako što je čitao predloge Poljoprivredne komore departmana Aude. Reč je o planu za adaptaciju na klimatsko zagrevanje. Za ovaj deo Sredozemlja predviđanja su najlošija. Lavanda, pistaći i bademi traže mnogo vode i zato su njihovo mesto zauzele biljke kao aloe vera i barbarijska smokva.

“Tržište za ove biljke tek treba da se formira u Francuskoj, ali na svetskom nivou potražnja za njima je već ogromna. Osim toga, lako je uzgajati ih i to bez hemijskih proizvoda”, objašnjava Maynadier, dodajući da je u Španiji našao i meksičku biljku nopal. Reporter lista Le Parisien zato govori o “meksikanizaciji vinogradarstva”.