Francuski mediji: Da li će i naša djeca rasti pod srećnom zvijezdom?

Pored dramatičnih tema o trećoj vakcini, novom talasu epidemije i mogućem novom „talasu“ izbeglica iz Avganistana u francuskim medijima, na „sporednim“stranama čitamo o početku nove školske godine i zagađenju – neba.

Dnevni list Le Parisien piše o dosetkama koje vam pomažu da smanjite račun za školski pribor, knjige, obuću i odeću. Olovke, sveske, školske torbe… Sve je to za mnoge veoma skupo i pored toga što u Francuskoj sve porodice sa nižim primanjima dobijaju državnu subevenciju kako bi ublažile ovaj jesenji udar na budžet. „Za jednog đaka prvaka ne može se proći ispod 180 eura, a za učenika završne godine srednje škole trošak ide i do 698 eura“.

Zato ovaj lokalni dnevnik objavljuje savete čitaocima kako da prođu jeftinije.

Pre svega treba dobro pregledati šta je već vaš đak imao prošle godine, a što bi moglo da posluži i ove. „Možete upotrebite aplikaciju Geev na kojoj ustupate besplatno školski pribor, odeću i obuću u dobrom stanju koje ustupate besplatno. Zauzvrat možete da nađete školsku torbu skoro novu za 40 odsto cene u prodavnici ili markiranu torbicu za olovke i flomastere u pola cene“.

Saznajemo da je ova aplikacija proletos prešla brojku od tri miliona korisnika.

Bonovima do školskog pribora

I veliki lanci supermarketa rešili su da „trče trku“. Pokušavajući da zadrže klijente sada vam i oni predlažu da donesete stare torbe i školski pribor i u zamenu od njih dobijete bonove za koje ćete moći kod njih da kupujete novu robu.

Prodavac kancelarijske opreme i robe i školskih artikala Bureau Vallee čak isplaćuje polovinu otkupa upotrebljenih stvari u novcu – gotovinski. „Generalni direktor Andre Peyroles kaže da u prodavnice ove firme mogu da se donesu i stari kalkulatori, a u zamenu se dobije do 25 eura“, piše Le Parisien.

„Morgane, majka troje dece iz mesta Montevrain (Seine et Marne), nije čekala poslednji trenutak da kupuje školsku opremu i ostalo što je potrebno za početak školske godine. Svaki euro je važan u ovoj porodici uprkos subvenciji koje država daje za svako dete na početku školske godine. Morgane je na porodiljskom odsustvu, a njen muž ima ugovor o poslu na određeno vreme i dobija najnižu zagarnatovanu zaradu. Krajem meseca u najboljem slučaju ostane im 150 eura. Budžet je dakle vrlo ograničen – kaže Morgan koja ponovo počinje da radi u oktobru gde je službenica u preduzeću državnih železnica SNCF“.

Kad se sve sabere Morgane je malo stvari kupila u radnjama. Osim jedne kutije za olovke koju je našla na rasprodaji za jedan euro, ona se uglavnom snabdela preko aplikacije Geev. Ne samo da je prošla jefitinije, već kako kaže, zadovoljna je pošto ova aplikacija omogućava da se manje stvari baca i time dodatno zagađuje okolina.

„Majice su dva do tri evra, dok u radnjama koštaju 10 do 12… da ne govorimo o patikama Adidas i sandalama – novim…“, objašnjava Morgane.

Hiljade satelita

Nedeljnik Marianne iz drugog ugla razmišlja o „našoj deci“. U tekstu „Da li će i naša deca imati srećnu zvezdu“ saznajemo da će za deset godina u orbiti oko zemlje kružiti 70.000 satelita. Poređenja radi za sada ih ima „samo“ četiri hiljade.

„Cilj je da se cela planeta pokrije brzim internetom. To će međutim za posledicu napraviti smetnje i smanjiti vidljivost astronomskim observatorijama“, piše Marianne.

Ovaj nedeljnik izveštava sa tridesetog izdanja „Noći Zvezda“ koje se održava u Parizu, u organizaciji Francuskog udruženja astronomije. Roditelji i deca slušaju objašnjenje kako se pastiri od najstarijih vremena orijentišu prema zvezadama kada treba uterati ovce u tor i kada ih treba izvesti. Sve se to dešavalo pre nego što su izmišljene aplikacije za mobilne telefone i pre nego su zvezde na horizontu zamenili kosmički predmeti koje su proizveli Zemaljci – podseća Marianne.

To je nova tema “Noći Zvezda”: Kako zaštiti nebo sve zagađenije privatnim satelitima?

Veliki broj astrofizičara traži da se uspostave međunarodna pravila delovanja u svemiru koja za sada – ne postoje. „Postoji jedino međunarodni ugovor iz 1967. U njemu postoji odrednica po kojoj je prostor van atmosfere pripada čovečanstvu i dakle nikome pojedinačno. Time se onemogućava da ga neko monopolizuje, svi imaju pristup i za njega su odgovorne države“, objasnio je za Marianne Lucien Rapp, profesor prava i specijalista za kosmičke aktivnosti.

Kosmički turizam

U rubrici pisma čitalaca lokalnog dnevnika Ouest-France čitamo takođe o deci i kosmosu.

Čitalac Claude Ruelland prvo naglašava da je revoltiran činjenicom da „jedan odsto najbogatijih na planeti raspolaže dvostruko većim bogastvom nego ostalih 90 odsto stanovništva, da je 800 miliona ljudi i žena neuhranjeno i svakodnevno jedva preživljava“, da milioni dece gladuju dok najbogatiji putuju u kosmos radi razonode.

„Budućnost čovečanstva na planeti koju potresa sistemska kriza zavisi od promene sistema jer sadašnji sistem podrazumeva takve aktivnosti ljudi koje suštinski narušavaju ravnotežu prirode, neophodnu za život“ piše ovaj čitalac i zaključuje da će takozvani „kosmički turizam“ pre svega jedna ekološka nesreća.

„Neprihvatljivo je da superbogati sebi dozvoljavaju da turistički idu u kosmos dok se ostalima nameće smanjivanje potrošnje da bi spasili planetu.“