Francuski mediji: Sve više patimo od ekološke tjeskobe

Zbog epidemije COVID -19, pitanje čovekove okoline našlo se u drugom planu, što kod mladih generacija izaziva krajnje nezadovoljstvo, piše Le Figaro, pariski dnevnik konzervativne orijentacije.

Posle objavljivanja izveštaja međuvaldine grupe stručnjaka (Giec) o klimatskim promenama “bez presedana”, koje se zbivaju brže i brutalnije nego što je većina stručnjaka predviđala, sve je više ljudi, naročito mladih, kod kojih se javlja osećaj ekološke teskobe. Slike katastrofalnih poplava, oluja i žega koje svakodnevno defiliju preko ekrana kod mnogih izazivaju paniku.

Le Figaro podsjeća da ova pojava nije nova. Francuska lekarka – istraživač Veronique Lapaige objavila je još 1996. godine teoriju po kojoj će ekološka teskoba obeležiti novi duh vremena čitave jedne generacije i XXI stoleća. Najavila je i ličnost – model kakav je švedska aktivistkinja Greta Tunberg (18). Reč je o psihološkom stanju očajanja kod mladih ljudi, koji se osećaju nemoćnima u odnosu na klimatske poremećaje, piše pariški dnevnik.

‘Sve je to prazna priča…’

“Neki kao Lucy (23) priželjkuju da epidemije bude udar koji će pokrenuti promene. Prema jednoj studiji Opinionway iz marta 2020. godine, ekologija je najvažnija tema za mlade ljude između 18 i 35 godina: 45 odsto njih želi da društvo u budućnosti na prvo mesto stavi zaštitu čovekove okoline, čak i ako zbog toga u ekonomski razvoj mora da se uspori”, piše Le Figaro.

Mlada sagovornica reportera ovog lista razočarana je u obećanja o boljoj budućnosti i obećanja o borbi protiv klimatskih promena. “Sve je to prazna priča, ništa se nije promenilo”, kaže ona.

Pedopsihijatar Laelia Benoit iz Instituta za medicinska istraživanja (Inserm) kaže da je kroz praksu uočila tri tipa mladih ljudi koji se osećaju pogođenima zbog klimatske krize. Izbegava da govori o teskobi u kliničkom smislu, ali primećuje da kod mladih pacijenata postoji “osvešćenje”. Prva grupa njih nije se ranije zanimala za ekološka pitanja, ali je sa pojavom pandemije postala svesna problema.

List prenosi razgovor sa Johanom (22), koja kaže da je shvatila šta se dešava tek kada je izbila pandemija, kada su se dogodile poplave u Nemačkoj i druge ekstremne klimatske pojave. “Naročito osećam teskobu zbog mog neznanja”, kaže ova sagovornica.

‘Možemo li da učinimo više?’

Dr Laelia Benoit navodi da drugu grupu njenih mladih pacijenata čine oni koji su pokazivali interesovanje za klimatske promene i pre početka pandemije, u martu 2020. godine. Tokom mera zaključavanja primetili su da je zagađenje smanjeno i da su se ptice vratile u gradske sredine, ali imaju utisak da ništa nije učinjeno što bi promenilo stvari na dug rok.

Trećhu grupu čine mladi koji su o svemu dobro obavešteni i postavljaju pitanje: “Možemo li da učinimo više?” Alex, mladi pacijent doktorke Benoit, kaže da je osećao “ekološku teskobu” zbog toga što u vreme ekološkog “zaključavanja” ništa nije mogao da učini u borbi protiv klimatskih promena. “Istina, imao sam vremena da razmišljam da li sam i koliko koristan kao ekološki aktivista”, kaže on.

Dnevnik L’Humanité, nekadašnje glasilo Komunističke partije Francuske, donosi reportažu iz radničkog naselja Fontbarlette, sagrađenog šezdesetih godina prošlog veka u gradu Valans. I ovde je donekle reč o ekološkoj teskobi, ali na nešto drugačiji način. Na dva hektara zemljišta koje okružuje solitere nalaze se bašte koje obrađuju stanovnici ovog kvarta svrstanog u “problematične zone”.

“[Bašte] su rezultat borbe onih koji su tokom tri decenije pokušavali da poboljšaju uslove života oko 8.000 stanovnika (sa 17 različitih državljanstava) u kvartu Fontbarlette, piše L’Humanité, čiji se reporter našao u sedištu udruženja građana “Mat Drôme”.

Pijući čaj od mente sa domaćinima Meriem Fradj i Rachidom, novinar saznaje da su za vreme mera zaključavanja građani koji obrađuju bašte bili izuzetak. Imali su pravo da ostanu u svojim baštama iako su svi ostali morali da poštuju pravilo zatvaranja u stanove i raspolagali sa maksimum sat vremena za rekreaciju.

Povrtanjaci i voćanjaci odlično rodili

“Rachid (48) je odgovoran za pet povrtanjaka. Sa grupom stanovnika (okolnih solitera) godinu dana je pripremao baštu za uzgajanje povrća. Bilo je potrebno odrediti prostor, izgraditi povrtlarske kućice, odrediti parcele i razgraničiti ih. Kaže da je mu je najvažnije kada radi u bašti da oseti da je u svom svetu. Za Rachida prinos od bašte nema toliko značaja koliko opuštanje koje rad u njoj donosi. Najvažnije mu je, kaže, korisno zamaranje, posle kojeg pojede ‘dobru zelenu salatu'”, piše L’Humanité.

Posle obilnih junskih kiša, povrtanjaci i voćanjaci su odlično rodili, a kajsije na trgu Koala su upravo obrane, izveštava reporter ovog lista, dodajući da je upravo ovde davne 1990. godine počeo “ludi” projekat ozelenjivanja kvartova.

Čitamo dalje o preduzetničkom, građanskom poduhvatu u kome su, među ostalima, učestvovali Bastian, Rachid, Marie et Meriem… Završio se  osnivanjem brenda “Made in Fontbarlette”. Nisu se samo zadržali na uzgajanju voća i povrća, već su ih i prerađivali u sokove i sosove. Dobili su zatim pravo da upotrebljavaju logo za organsku hranu “Nature et Progrès”.

Baštovani iz  Fontbarlette uskoro će otvoriti prvu prodavnicu u prizemlju zgrade “solitera K”, gde reporter nailazi na Faida Zimu (45). “Ovaj šofer kamiona po zanimanju u kvartu se bavi i pčelarstvom. Zatičemo ga kako puni tegle – kaže da očekuje prinos od 150 kilograma meda”, izveštava L’Humanité.

Kao i stotine ostalih članova udruženja građana “Mat Drôme”, Faid je u vreme zaključavanja zbog pandemije pomagao u razvođenju voća i povrća. Kaže reporteru da se još uvek seća koliko je bio srećan kada je stigla vest da je dobio pravo da koristi jednu parcelu. Nije baš uvek lako dobaviti slamu, prirodno đubrivo i sadnice i sve to doneti u bašte. U početku bilo je i onih koji su namerno pravili štetu u baštama, ali vremenom baštovani su stekli ugled i opšte poštovanje.

Otrovne alge na baskijskim plažama

Pariski dnevnik Le Monde piše o “ekološkoj teskobi” na indirektan način, izveštavajući o situaciji na baskijskim plažama na atlantskoj obali Francuske, pod naslovom “Baskijske plaže pod nadzorom zbog pojave nove otrovne alge”.

Reč je o toksićnom mikro-organizmu “ostreopsis siamensis”, detektovanom u okeanskoj vodi uz plaže u Biaritzu, Saint-Jean-de Lutz i Bidart. Pre zabrane neki kupači su se žalili na bolove u grlu, nosu i očima, na kašalj i povišenu temperaturu.

Istraživači sada postavljaju pitanje da li će alga “ostreopsis siamensis” uspeti da se adaptira na uslove uz Atlantsku obalu. Le Monde citira Anzila Zouhera, šef laboratorije iz Nanta, koji kaže da u naučnoj literaturi ima malo informacija o ovoj otrovnoj algi. Zna se jedino da je ona već primećena u Kataloniji i u Maroku.