Francuski mediji: Strip o seljankama – izdavački hit

„Gde je gazda“. Svaka žena koja radi na selu (u Francuskoj) bezbroj puta čula je ovo pitanje. Da bi razbile uvrežene predrasude o tome da je „gazda” u poljoprivrednim poslovima uvek muškarac, pet mladih žena sa jugoistoka zemlje iz oblasti Rhone-Alpes sa nadimkom „seljanke u zimskim trenerkama” odlučile su se da se late pera – izveštava dnevnik Aujourd’hui.

U stripu „Gde je gazda – hronike seljanki”  čitamo o doživljajima iz života Céline Berthier, koja uzgaja koze, Florie Salanié, pčelarke, Guilaine Trossat i Fanny Demarque, pastirica koje gaje ovce i Marion Boissier – uzgajivačice povrća.

Strip je doživeo uspeh kome se malo ko nadao – prvo izdanje rasprodato je za tri nedelje i sada se očekuje drugo.

“Sve što je opisano u stripu zaista je doživljeno ”, rekla je Fanny reporteru Aujourd’hui.

“U poljoprivrednoj sredini žene su nevidljive – smatra se da poljoprivredna dobra uvek pripadaju muškarcima, stada pripadaju ”gazdi ” … Pošto smo izolovane na našim farmama bilo je prilično teško naći načina da se čuje i naš glas”, priča Fanny.

Sudbonosan je bio susret sa Maud Bénézit koja je maštala da crta stripove. Upravo je ona ubedila pet drugarica da bi objavljivanje stripa o njihovom seljačkom životu bilo ”super ideja”. Kolektivni rad trajao je četiri godine: pisanje, crtanje, prepričavanje događaja. ”Nalazile smo se uglavnom vikendom zimi, kada nema poljoprivrednih poslova i razmenjivale smo naše doživljaje kako bismo dali sadržaj za crtanje”, kaže Fanny.

Tako je Maud Bénézit slušajući ih počela da crta pet seljanki u zimskim trenerkama – ponekad ljute. Zatim je, sa svojim crtežima, obilazila salone i predložila je strip izdavačima. Poznata kuća Marabout odmah se zainteresovala jer strip o seljankama nosi sve što je sada aktuelno – priču o ženama i povratak zemlji i zdravoj hrani – piše dnevnik Aujourd’hui.

„Tehnika predaka“

Izlazeći u susret posle-pandemijskom horizontu očekivanja svoje publike i urednici drugih francuskih novina uglavnom su se okrenuli temama vezanim za prirodu koje bi mogle da nam povećaju samopouzdanje i donesu malo vedrine.

Mesečnik za popularizovanje nauke Science et vie  izveštava tako da su dugi meseci provedeni pod merama zaključavanja podstakli razvoj povrtarstva u skučenim prostorima – na primer na balkonima.

Inženjer Frédéric Brèce ”zamislio” je baštu koja ne zahteva ni prostor, ni zemlju, ni posebnu veštinu, upotrebljavajući jednostavnu ”tehniku predaka ” – nije precizirano kojih.

Reč je o vertikalnoj bašti u obliku kule, bez tla. Korenje je stalno u kontaktu sa vodom kojoj su dodati minerali što omogućava da se izbegne upotreba herbicida i pesticida. ”Bez zalivanja, bez parazita, bez bakterija, bez korova”, naglašava Frédéric Brèce. Na ovaj način može se uzgajati voće, povrće i aromatske vrste … Bašta ima oblik ”kule” metar i po visoke koja počiva na rezervoaru napunjenom sa 60 litara vode. Zahvaljujući automatskom sistemu zalivanja, autonomna je do četiri sedmice. Prva berba može da usledi nakon tri sedmice.

Brèce tvrdi da na ovaj način može da se uštedi do 30 odsto troškova za povrće u porodičnom budžetu. Količina vode upola je manja u poređenju sa povrćem koje se uzgaja u klasičnoj bašti. U ”kuli ” na balkonu možete proizvesti do 50 kilograma voća i povrća godišnje. Ako uzmete onu visoku 1,80 metara – prinos ide do 100 kilograma.

Ova kućna bašta ima i svoju aplikaciju koju možet instalirati na telefonu koji će vas redovno izveštavati kakve su prehralmbene potrebe koje biljke, kada zaliti, kada povećati, a kad smanjiti kiselost vode i slično.

Iz istog teksta saznajemo da čak 63 odsto Francuza ima baštu. Za polovinu njih idealna bašta je ona u kojoj raste i voće i povrće.

Pariski dnevnik Le Figaro izveštava da sve više Francuzi koji žive u kućama odlučuju da instalira kokošinjce. Kao da se rukovode devizom ”dosta nam je vesti, bolje je imati kokošinjac”, u početku uglavnom prvo kupuju dve kokoške da bi imali sveža jaja za doručak. René Michau, predsednik Prodaf-a, sindikata uzgajivača životinja, dodaje da za ovaj poduhvat treba imati bar malo zemlje oko kuće.

Neki su rešili da što više hrane proizvedu sami, a neki su se vratili starim navikama i odlaze u snabdevanje u obližnje samoposluge ili supermarkete.

Le Figaro izveštava da je opao promet u velikim periferijskim prodavnicama hrane, koje se snabdevaju direktno od proizvođača.

Damien Bodard šef jedne takve samoposluge površine 300 kvadratnih metara “O Fermier ” na periferiji Pariza, rekao je reporteru ovog lista da je broj kupaca opao za 30 odsto i da su u istoj situaciji i njegove kolege iz unutrašnjosti Francuske. ”Za deo kupaca dolazak u našu prodavnicu za vreme pandemije bio je retka priliku za izlazak uz motiv da treba da kupe životne namirnice. Sada (sa završetkom zaključavanja) taj motiv im više nije potreban. Drugima je dojadilo da kuvaju kod kuće i odlaze u restorane sada kada su konačno ovoreni”, objašnjava Mićau.

Potražnja za zdravom hranom

U regionu Drôme – Ardèće na jugoistoku Francuske uzgajivači voća i povrća se ne žale. Porudžbine direktno od proizvođača nisu opale, ali je problem što ove godine rod voća nije dobar zbog prolećnog leda.

“Od kada je izbila epidemija porasla je potražnja zdrave hrane. Kupci imaju poverenje u naše proizvode”, kaže Claude Aurias, poslanik u regionalnom savetu. Poljoprivredna komora je zato u ovom regionu finansirala postavljanje platforme na internetu preko koje može da se poruči sveže voće i povrće”. Cilj je da se podstakne osnivanje takozvanih ”kratkih lanaca” između proizvođača i potrošača sa što manje posrednika. Hrana se proizvodi u blizini umesto da stiže na tanjir iz velikih daljina kamionima i avionima, što smanjuje njen kvalitet i povećava cenu.

Kućni ljubimci

Le Figaro takodje prenosi da sve više Francuza udomljava mačke. Poznato je da 30 odsto domaćinstava u Francuskoj ima bar jednu mačku i oko 20 odsto (delimično istih) imaju psa.

U prodavnicama kućnih ljubimaca prošle godine kupljeno je 15 hiljada pasa i oko sedam hiljada mačaka.

“Mogli smo i više da prodamo s obzirom na potražnju, ali uzgajivači su povećali direktnu prodaju. Očigledno je da je potražnja veća od ponude ”, objasnio  je René Mićau.

Le Figaro izveštava da su neke životinje kupljene, a neke su bile napuštene – pa su usvojene. Motivi vlasnika su različiti: neki žele da udome napuštenu životinju i na taj način nastoje da uspostave bolje odnose sa susedima, a neki opet da ulepšaju detinjstvo i vaspitavanje svoje dece. Prema agenciji Ipsos najčešće je reč o želji da kućni ljubimac čini društvo i smanji osećanje usamljenosti koje se pojačalo u doba pandemije zbog ograničenja kretanja i društvenog života.