Reanimacija demokratskog društva: Zaustaviti uništavanje Srbije

Srbija je podeljeno društvo. Ovu rečenicu smo čuli ili pročitali nebrojeno puta tokom poslednjih pet godina. Iako u tumačenju neretko vrlo pojednostavljena (il’ si Zvezdaš, il’ Partizanovac), ova tvrdnja svoje uporište ima u tenzijama koje odlikuju srpsko političko društvo. Te tenzije su posledica veoma lošeg stanja u društvenim oblastima i procesima koji se smatraju stubovima demokratije: medijima, pravosuđu, javnoj upravi, borbi protiv korupcije i kriminala, izbornom procesu.

Srbija jeste veoma podeljeno društvo, sa puno nepravde koju razuđeni građanski i stranački aktivizmi pokušavaju da artikulišu, ali zbog nedovoljno energije i znanja da organizaciono urede svoje delovanje, izostaje i prirodna nivelacija odnosa vlasti i opozicije, mišljenja je Milan Žunić, član Skupštine slobodne Srbije, organizacije koja okuplja ljude različitog političkog usmerenja, ali sa jednakim ciljem: da se zaustavi uništavanje Srbije i njenim građanima obezbedi budućnost dostojna čoveka.

“S jedne strane imamo vlast koja mimo zakona i Ustava, pod pokroviteljstvom  najveće političke stranke, drži sve mehanizme upravljanja, nezainteresovana da obezbedi kvalitetnu budućnost Srbije za svu našu decu, već svakog dana dokazuje da su njeni interesi na strani lične koristi. S druge strane imamo opozicione partije i pokrete, koje svojim politikama i aktivnošću na javnoj sceni pokazuju želju da se Srbija razvija kao demokratsko i odgovorno društvo. Međutim, unutar opozicionih organizacija retko se primenjuju demokratske prakse, a isto čine i činioci vlasti unutar svojih organizacija”, kaže Žunić i objašnjava da upravo u tome leži razlog nastajanja građanskih i lokalnih inicijativa, koje beže od takvog načina uređenja. Ipak, aktivizam većine takvih organizacija se svodi na jednu temu ili čak jedan konkretni problem (najčešće onaj kojim je određena lokalna zajednica direktno pogođena), tako da je, sa ovoliko razjedinjenom opozicijom, mogućnost promene vlasti upitna.

“Nama je zaista neophodno jedinstvo opozicije, ali ono se ovako ne gradi. Većina opozicionih političkih organizacija je dostigla svoj maksimum jer sa ovakvim principom rada ne mogu da okupe dovoljan broj ljudi koji bi im dao potrebnu podršku i u organizaciji, i kao biračko telo. Podela posla, odgovornost, uz eventualnu demokratsku promenu nekih od nosilaca organizacija, sigurno bi doprinela povećanom interesovanju javnosti, a posledično bi se povećao i broj ljudi koji žele aktivno da se uključe”, smatra Žunić.

Vraćanje političke moći građanima

Skupština slobodne Srbije je organizacija koja ne poseduje klasičnu hijerarhiju, već Savet od 11 članova i deset resornih saveta, za pravosuđe, zaštitu životne sredine, zdravlje, ekonomiju i privredu, urbanizam, poljoprivredu, obrazovanje i nauku, kulturu, informisanje i bezbednost. Organizacija deluje tako što građanima vraća, od malog broja ljudi oduzetu, političku moć, vodeći se idejom da uređivanje i vođenje države mora podrazumevati konsultacije sa građanima i njihov suštinski uticaj na kreiranje pravca političkog delovanja.

Na koji način to čini? Tako što umrežavanjem svih aktera koji se bore za rešavanje problema proizašlih iz režimskog delovanja, svako pojedinačno pitanje podiže na nivo opštedruštvenog problema, čime se osnažuju pojedinci da se priključe borbi i sopstvenu budućnost uzmu u svoje ruke. Umrežavanje, zatim, donosi nove ideje za organizovanu i sinhronizovanu pobunu, jer kada se solidarišemo jedni s drugima, povećavamo energiju i odlučnost građanske akcije. Raznorodnost ideologija i političkih opredeljenja je zdrava za državno i društveno uređenje, ali samo ako u društvu vladaju osnovne demokratske vrednosti, poput slobode kritičkog mišljenja i delovanja, slobode medija, slobodnog rada državnih institucija i slobodnih izbora.

“Upitna je podrška posrednika iz Evropskog parlamenta za bolje izborne uslove jer je svedena na kalkulisanje i kozmetiku, čime je uspeh bojkota na proteklim izborima izgubio svaki smisao. Ono što mi moramo da izgradimo je poverenje građana koje je poslednjih godina preraslo u apstinenciju. Kako da prevaziđemo apstinenciju? Prvo primenom demokratskih procedura u sopstvenim redovima. Nakon toga ćemo koristiti sve kapacitete opozicionih učesnika, iz svih opozicionih organizacija, i uz stabilnu koordinaciju, stepenik po stepenik, graditi demokratsko društvo”, navodi Milan Žunić.

‘Ljudi u Srbiji zaslužuju bolji život’

Iako na prvi pogled deluje kao utopija, plan i program delovanja Slobodne skupštine Srbije je itekako moguć, smatra naš sagovornik.

“Poslednji je čas da se uzmemo u pamet i svi okupimo oko tog jednistvenog cilja. Mnogo kvalitetnih ljudi je rastureno po raznim opozicionim organizacijama, a upravo je njihov spoj ključ za opoziciono delovanje, bilo da su u pitanju intelektualci, stručnjaci u specifičnim oblastima ili operativci. U ovom trenutku, kada Srbija nije slobodna zemlja, nije bitno da li smo politički levo, desno ili centar – o tome možemo da govorimo kada slobodni mediji budu dostupni svima, kada institucije budu u službi svakog građanina, kada pravda bude dostupna za svakog pojedinca podjednako, kada država bude u službi građana a ne političke stranke i pojedinaca.”

Ljudi okupljeni u Skupštini slobodne Srbije su svojim biografijama, aktivizmom i delovanjem dokazali i pokazali da borba za slobodu i demokratski poredak nema cenu. Sa nedavno održane Skupštine jasno je poručeno da se neće odustati ni posustati u namerama, da ljudi u Srbiji zaslužuju mnogo bolji život.

Da bi se to dogodilo mora se smeniti ova vlast, nedostojna građana Srbije, njihovih predaka i potomaka. Isto tako, svaka naredna vlast mora da bude smenjiva demokratskim putem i sredstvima. Tek tada ćemo moći da kažemo da je reanimacija demokratskog društva Srbije uspela.