Francuska: Kako pomiriti epidemiju i predizbornu kampanju?

Svi francuski mediji preneli su plan predsednika Emmanuela Macrona o ukidanju protivepidemijskih mera zaključavanja i vraćanju u normalni život u četiri etape. Pošto je do sada vakcinacija bila otvorena samo za starije od 60 godina i posebne profesije – od 1. maja proširena je na sve starije od 18 godina koji imaju hronične bolesti.

Kretanje neće više biti ograničeno na 10 kilometara u odnosu na mesto stanovanja, biće otvorene gimnazije i koledži, uvek sa polovinom đaka u razredima. Zatim će od 19. maja biti otvorene sve kulturne institucije i sportski centri na otvorenom. Policijski čas počinjaće u 21:00, umesto u 19:00, kao do sada.

U narednoj fazi od 9. juna predsednik Macron najavio je otvaranje restorana, a od kraja juna vraćanje u “normal”.

Šta sve ovo znači? Nema tog elektronskog ili štampanog medija u Francuskoj koji nije pokušao da pronađe odgovor na ovo pitanje.

Mjere kao opklada

Problem je u tome što je mnogima teško poveraovati u ovaj optimistički predsednički scenario kada se zna kakvi su medicinski izveštaji o epidemiološkoj situaciji u Francuskoj.

“Francuska je daleko od toga da je završila sa epidemijom”, piše dnevnik Ouest-France. List prenosi da se u ovoj zemlji od 67 miliona stanovnika proseku dnevno zarazi njih 30.000.

“Predsednik Macron je u decembru rekao da broj od 5.000 novozaraženih dnevno cilj koji treba dostići kako bi bile ukinute mere zaključavanja … Ovaj cilj nikada nije bio dostignut, a naročito nikada nije bio ponovo pomenut”, naglašava Ouest-France.

U tekstu se dodaje da je primetno da broj zaraženih opada, ali da ne silazi ispod 25.000 dnevno. Broj zaraženih u reanimaciji nešto manji od 6.000 – to nikako nije dovoljno da bi se donela odluka o ukidanju mera zaključavanja – zaključuje se u istom tekstu.

Uz ovo, ide podsećanje da je u Francuskoj do sada od zaraze COVID-19 preminulo više od 104.000 ljudi.

Ouest-France prenosi mišljenje stručnjaka iz Instituta Pasteur, koji predviđaju da bi, “u slučaju prebrzog ukidanja enti-epidemijskih mera, već od 15. maja mogao da poveća broj prijemljenih u bolnice, čak i u slučaju da proces vakcinacije odlično napreduje”.

Šef hitne službe u pariskoj bolnici “Pompidou” Philippe Juvin naziva najavljene mere “opkladom” i konstatuje da “država nije navela medicinske činjenice na osnovu kojih je donela svoju odluku”.

Gostujući na talasima javnog servisa Radio France-Inter, doktor Juvin je išao još dalje. “Ukinućemo antiepidemijske mere, a statistike govore da je stanje gore nego kada smo ih uveli”, rekao je on.

Treba živjeti s virusom

Dnevnik Le Parisien prenosi da je predsednik Macron najavio da će mere zaključavanja biti zadržane u slučaju da ima 400 i više zaraženih nedeljno na 100.000 stanovnika. “Ovaj broj je vrlo visok, ali je u skladu sa predsednikovom strategijom da treba živeti sa virusom”, piše Le Parisien.

Na sajtu privatne radio stanice Europe1, u tekstu “Lagano smanjenje broja pacijenata u reanimaciji”, nalazimo skoro identične podatke onima koji su objavljeni u dnevniku Ouest-France ili na sajtu Radio France-Inter.

Radio Europe1, međutim, izvlači suprotne zaključke koje provlači kroz naslove i međunaslove. Na primer, u tekstu s naslovom “Pritisak na bolnice u opadanju” čitamo da broj primljenih na odelenja reanimacije opao i da, “umesto dosadašnjih 6.000 – imamo 5.804 pacijenta na ovim odelenjima”. Za Europe 1 to je dovoljno za optimizam.

Ouest-France prenosi da Francuska, najavljujući ukidanje anti-epidemiloških mera, zapravo imitira Veliku Britaniju, koja je počela “otključavanje” 22. februara. “Jedini problem je ovde činjenica da vakcinacija ne napreduje u Francuskoj tako brzo kao u Velikoj Britaniji. U Francuskoj je prvu dozu vakcine primilo samo 22 odsto odraslih stanovnika, dok je taj procenat u Velikoj Britaniji dvostruko veći.”

“Nemačka, Italija i Španija odlučile su da aktiviraju mere zaključavanja čim broj zaraženih na 100.000 stanovnika premaši 100. Macron je odlučio da te mere zaključavanja aktivira samo ako taj broj pređe 400”, piše Ouest-France.

Dnevnik Liberation ima objašnjenje: “Ma da, jeste, s krizom je gotovo”, naslov je teksta u ovom listu, čiji autori u podnaslovu objašnjavaju:

“Predviđeno je da do polovine juna 30 miliona ljudi primi bar prvu dozu vakcine. Emmanuel Macron se, dakle, nada da će kraj ove duge zdravstvene krize poklopiti sa početkom jednog novog političkog perioda, odnosno sa njegovom kampanjom za predsedničke izbore 2022. godine. Ne otkrivajući svoje namere, šef države ipak najavljuje u intervjuu lokalnim dnevnim novinama da će on, takođe, iskoristiti povratak normalnom životu kako bi već od početka juna počeo da obilazi francuske regije i opipao puls Francuske”, piše Liberation.

Sveprisutni predsjednik

Lokalni dnevnik Paris-Normandie postavlja u naslovu pitanje: “Upravljanje krizom ili izborna strategija, kako objasniti Macronovu komunikaciju?”

“Emmanuel Macron je sveprisutan. U toku jedne godine, ni manje ni više nego sedam puta preko televizije se obratio javnosti, snimani su njegovi sastanci preko Zooma, organizovani su susreti sa građanima, intervju na televiziji i u lokalnoj štampi, čak i priče na društvenim mrežama…”, piše Paris-Normandie.

List podseća da istraživanje javnog mnenja Odoxa-Backbone Consulting, objavljeno u dnevniku Le Figaro, pokazuje da većina francuskih građana nema poverenja ni u Vladu, ni u predsednika države kada je u pitanju COVID-19.

Bruno Cautres, stručnjak iz nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), kaže za Paris-Normandie da je strategija predsednika Macrona ne samo epidemiološka, nego i izborna.

“Nepoželjno je da o njemu bude stvorena slika da je on predsednik mera zaključavanja. Godinu dana uoči predsedničkih izbora, on želi da pokaže da je čovek kojeg treba ponovo izabrati za predsednika, da je neko ko je, uprkos krizi, postojano okrenut ka optimističkoj budućnosti.”