Da li će tehnologija spasiti italijansku modnu industriju

Teška i neočekivana godina za nama bila je puna izazova koji su uključili sve aspekte našeg života, ali i sve sektore rada. Italija je bila prva evropska zemlja pogođena korona virusom, a koji je osim na ljudske živote uticao najviše na proizvodni sektor ove zemlje.

Dok su se mnogi industrijski sistemi zaustavili, industrija mode se u prvim mesecima pandemiije ipak istakla po svojoj otpornosti i reaktivnosti. Uprkos svim poteškoćama i gubitcima, ista se u ovoj vanrednoj situaciji pokazala uspešnom, sledeći nova pravila i izmišljajući drugačije strategije, te eksperimentišući sa novim inicijativama i poslovnim modelima bez presedana.

Armani prvi u borbi protiv korone virusa

Giorgio Armani, među prvima je zatvorio svoje butike u Italiji, a i svoj hotel u Milanu, i to početkom februara meseca prošle godine, a kada je pandemija počinjala i lockdown još uvek bila nepoznata reč u ovoj zemlji. Ovaj italijanski dizajner donirao je milione evra mnogim bolnicama, kao i crvenim krstovima, a svoju prozivodnju usmerio je na izradu hiruških maski, mantila i sredstava za dezinfekciju ruku. Njegov primer su potom počeli da slede i modni brendovi poput Bulgarija, Ermanna Scervina, Guccija i Prade.

Bulgari je bolnici Spallanzani iz Rima donirao 3D mikroskop, instrument najnovije generacije, a koji služi za proučavanje koronavirusnih infekcija. Takođe, ovaj brend u prvim mesecima pandemije pokrenuo je proizvodnju šest hiljada bočica dnevno dezinfekcijskog gela, a sledeći ovaj primer, francuski koncern luksuznih brendova LVMH, počeo je isto tako da prozivodi gel za dezinfekciju ruku.

Međutim, pored velike pomoći i humanosti mnogih modnih kompanija, ono što je ipak kralja stila Armanija izdvojilo od ostalih, jeste njegova ideja da modna industrija treba da uspori i da je upravo globalna pandemija prekretnica za istu.

“Ova kriza je mogućnost za definisanje nove modne panorame. Sada je trenutak koji treba iskoristi. Sa mojim timom sam radio mesecima na tome da letnja kolekcija koju obično izbacimo iz izloga tokom leta, sada ostane u istom do kraja jeseni”, rekao je jednom prilikom Armani.

Tendencija ovog dizajnera zapravo jeste da moda postane sporija, tj. da modne kolekcije ne budu više striktno sezonske. Svakako, transformacija jedne od prvih industrija u Italiji u toku proteklih godinu dana je očigledna, ali najviše u smislu pronalaženja solucija za prevazilaženje krize, te semplifikacije posla zahvaljujući pre svega novim tehnologijama.

Digitalna moda kao tendencija

Lara Bellini, dizajnerka torbi iz Milana, kaže da se njen posao promenio na način kako sada predstavlja kolekcije, kao i kako ih prodaje.

“Kupci tj. buyeri više ne dolaze u Milano, tako da proizvode predstavljamo isključivo online, putem digitalnih platformi. Sastanke organizujemo preko aplikacija Teams ili Zoom”, kaže Bellini.

Ona dodaje da joj je tehnologija pomogla tako što je implementirala online shop na svom web sajtu, a kako bi se dirketno obratila klijentima.

“Taj proces u prošlosti sam činila putem sajmova, buyera i distributera, a moja online radnja je bila više informativni izlog. Budući da sajmova trenutno nema, skoncentrisala sam moje resurse na digitalna ulaganja i moram da kažem da sam imala veoma prijatno iznenađenje. U poslednjem semestru 2020. godine prodala sam mnogo više putem interneta nego u posljednje tri godine”, dodaje Bellini.

Istog je mišljenja i dizajnerka cipela italijanskog modnog brenda “Reda Milano”, Dragana Čučković, a koja objašnjava kako je sajam na kojem su oduvek učestvovali, ove godine organizovan virtualno i da isti sada traje dva meseca, a ne tri dana koliko je uobičajno trajao.

Ova dizajnerka takođe kaže da će sigurno zadržati fokus na online prodaju u budućnosti.

“Imamo u planu da proširmo naše online tržište i da primenimo svaku dostupnu inovaciju, kao što recimo “ShopCall”, online platforma koja omogućava pojedinačne video pozive između prodavaca i kupaca, a koja će se uskoro naći na našim društvenim mrežama”, zaključuje Čučković.

Online modne revije kao prelazno rešenje

Sigurno je da je tehnologija ključ i osnovni resurs za prevazilaženje ovog kriznog perioda, međutim postavlja se pitanje je da li će trenutni modeli kojima je pristupila modna industrija, kao što su online modne revije, i nakon pandemije ostati validni.

Carlo Capasa, predsednik Nacionalne modne komore Italije, kaže da zahvaljujući nedelji mode koja je bila održana samo na internetu, milanska moda i u 2020. godini stigla je u sve delove sveta. Međutim, on dodaje da takva vrsta prezentacije modnih kolekcije ne sme da postane i jedina.

“Koliko god smatram da je digitalizacije mode važna, ipak mislim da neće moći da zameni fizički događaj nedelje mode ili kupovinu u buticima. Naš sektor opstaje upravo zahvaljujući „dodiru i osećaju“, osnovnoj komponenti u modnom sistemu”, kaže Capasa, i veruje da tehnologija u budućnosti može da postane odličan saveznik industriji mode.

Rast kupovine na internetu

Prošla godina bila je svakako teška za italijanski modni sektor, a koji je izgubio 27 odsto prihoda u odnosu na godinu ranije. S druge strane, u 2020.godini zabeležen je ogroman rast kada je u pitanju e-commerce tj. kupovina na internetu.

Prema nedavnoj studiji italijanskih dnevnih novina Il Sole 24 Ore, elektronska trgovina, a kada je reč o “Made in Italy” doživela je neverovatne rezultate u poslednjih deset meseci. Prodaja odeće je porasla za 16 odsto, a ukupna zarada je oko 3,3 milijarde evra. Dok je prodaja nameštaja porasla za 26 odsto u vrednosti od 1,7 milijardi evra.

Investiranje u tehnologiju, ali i tradicionalni način prodaje

Mnogi luksuzni brendovi su u ovom periodu dodatno investirali u svoje online shopove. Bulgari je otvorio svoje online radnje za sedam novih tržišta, a za koja ranije nije smatrao značajnim za svoj biznis.

Osim kupovine putem online radnji, prodaja putem “live streaminga” je takođe postala praksa, iako su luksuzni brendovi bili vrlo skeptični prema takvoj vrsti prezentacije, a pre svega zbog narušavanja imidža.

Recimo, modna kompanija Louis Vuitton je u ovom periodu eksperimentisala sa prodajom uživo koristeći platformu “Little Red Book” i rezultati su bili prosečni.

Pablo Mauron, generalni direktor “China & Partner at Digital Luxury Group”, kompanije koja okuplja luksuzne brendove u Kini, kaže da su Kinezi i u periodu pre korone rado kupovali online.

“Tokom pandemija potražnja na iternetu je porasla, ali ovaj period post-korone u Kini, pokazuje da kupovina na internetu, a kada je u pitanju modni sektor, ipak ne prevazilazi više od 20 odsto od ukupnog tržišta”, kaže Mauron i dodaje da iskustvo fizičkog doživljaja pri kupovini određenog komada garderobe, ne može da zameni online kupovina.

Šta nas očekuje u budućnosti

Kada je u pitanju Kina, kao zemlja vodilja i primer modnim industrijama u svetu nakon pandemije, u istraživanju fondacije Altagamma, koja okuplja 107 luksuznih brendova, očekuje se da će do 2025. godine kinesko tržište činiti 50 odsto svetskog tržišta luksuza. Polovina godišnjih prihoda ovog sektora na globalnom nivou, zavisiće upravo od tendencija i potrošnje jedne zemlje. Pretpostavka je takođe da će Kina, kao i druge azijatske zemlje usvojiti modele poslovanja koji se pre svega baziraju na tehnologiji.

S druge strane, a kako veruje predsednik italijanske modne komore Carlo Capasa, nedelja mode kao fizički događaj u Milanu i kao jedan od najvažnijih trenutaka za italijansku modnu indistriju ostaće sigurno još dugo na sceni.

Budućnost italijanske mode će biti puna noviteta i kreativnih rešenja, a koji će ovaj sektor da vrate u normalu. Međutim, ona svakako neće biti ista kao ranije. Osim tehnologije kao modnog saveznika, velika pažnja poklanjaća se održivosti modne industrije i svesnijoj potrošnji, a što je još jedna od potvrda izvrsnosti “Made in Italy”.