Kremlj neće da prizna slabu kontrolu nad epidemijom

Rusija se u poslednjih dana suočava s najgorom krizom za sve vreme pandemije virusa korona. Svakog dana u zemlji umre više od 1.100 zaraženih, a dnevno se registruje skoro 40.000 novoobolelih. Lekari smatraju da je, za razliku od prethodnih valova, bolest postala mnogo teža. Značajno je porastao broj mladih pacijenata, povećana je stopa smrtnosti među decom.

Međutim, prijavljeno je nekoliko pojedinačnih zaraza novom varijantom korona virusa, označenom sa AY.4.2, za koju se veruje da je zaraznija od delta soja. Ukupan broj žrtava pandemije u Rusiji dostigao je 400 hiljada, zaraženo je oko 8,5 miliona ljudi.

Vlasti pozivaju građane da se što pre vakcinišu, ali stopa imunizacije i dalje je veoma mala, uprkos razvoju jedne od prvih svetskih vakcina protiv COVID-19. Vakcinisana je samo trećina stanovništva. Dve doze primilo je samo 32.4 odsto Rusa, jednu dozu – 37.7 odsto, što je jedna od najnižih stopa u Evropi. Medijska kampanja u prilog tome je faktički propala. Mnogi ljudi ne razumeju težinu situacije, a dosta njih su skeptični po pitanju pandemije ili ne veruju u moć nauke.

Neradna sedmica

Od 30. oktobra u Rusiji je počela plaćena neradna sedmica, koja će trajati do 7 novembra. Mnogi zaposlenici rade od kuće, a mere se pooštravaju širom zemlje. U Moskvi lockdown stupio je na snagu od 28. oktobra. Otvorene su samo prodavnice sa osnovnim životnim namirnicima i apoteke. Kafići i restorani rade isključivo za dostavu ili preuzimanje. Zatvoreni su kozmetički saloni, fitnes klubovi, bazeni i slični objekti.

Pozorišta i muzeji nastavljanju s radom, ali samo uz 50 odsto popunjenosti kapaciteta prostora i samo za one koji imaju QR kodove (koji potvrđuju zaštitu od COVID-19). Medicinske ustanove nastavljaju da pružaju medicinsku pomoć. Kompanije u strateški važnim industrijama takođe nastavljaju sa radom.

Osobe starije od 60 godina i oni koji boluju od hroničnih bolesti moraju ponovo da poštuju kućni režim samoizolacije u Moskvi od 25. oktobra 2021. pa sve do 25. februara 2022. Šetnje i fizičke aktivnosti na otvorenom nisu ograničene. Preduzeća i organizacije u sektoru usluga moraju obezbediti da najmanje 80 odsto od ukupnog broja zaposlenih bude vakcinisano do 1. januara 2022. godine.

Spora vakcinacija: šta je problem?

Brojni posmatrači poručuju da su tokom pandemije mere ograničenja i podsticaji za vakcinaciju najčešće bili sasvim formalni. Vlada je sve vreme štedila novac. U isto vreme vlast je, kako je priznao zamenik predsednika Državne Dume Pjotr ​​Tolstoj, izgubila medijsku bitku.

To nije ni čudno, jer od početka pandemije Kremlj je krenuo u pogrešnu ofanzivu – protiv Zapada. U prvih meseci državna televizija (a većina stanovništva nema pristup drugim TV stanicama) stalno je izveštavala kako je u Rusiji “sve pod kontrolom” za razliku od najrazvijenih zemljama sveta, kojim je Moskva spremna da pruži pomoć. Tek kasnije vlasti su priznali da je Rusija teško pogođena, ali i dan danas nisu razmatrali mogućnost obavezne vakcinacije, niti uvoz zapadnih vakcina. Imunizacija u Rusiji nije obavezna, nego preporučena. I često takva preporuka zvuči kritički, čak i uvredljivo za one koji se još nisu odlučili.

S druge strane, očigledno je da nadležni nisu uvek govorili istinu u vezi pandemije, prilagođavali su statistike smrtnosti, nisu priznavali greške. Sve ovo podriva poverenje i jednostavno zbunjuje ljude. Interesantno je da Kremlj ne vidi razlog da radikalno promeni pristup kampanji za promociju vakcinacije. Međutim, stručnjaci se raspravljaju, šta nije u redu sa aktuelnom kampanjom? Neki smatraju da vlasti treba da odustanu od zastrašivanja stanovništva, te da potraže način pozitivne komunikacije.

Zapadnih vakcina neće biti?

Rusija je jedna od retkih zemalja, pored Kube i Kine, u kojoj nije dozvoljeno korištenje stranih vakcina protiv COVID-19. Stručnjaci smatraju da uvoz stranih lekova nije u interesu ruskih vlasti i proizvođača.

Stav Rusa prema vakcinama u velikoj meri zavisi od izvora informacija koje najviše prate. Ruska državna televizija hvali Sputnjik V i kritikuje Pfizer i AstraZenecu. Oni koji prate informacije preko društvenih mreža, kao što su Facebook i Twitter, nadaju se da će dočekati zapadne vakcine u Rusiji. Ali, ni nabavka stranih vakcina ne bi značajno ubrzala masovnu vakcinaciju u Rusiji, veruju posmatrači. Pogotovo ako uzmemo u obzir redovne televizijske priče o njihovim manama i “brojnim smrtnim slučajevima” nakon ubrizgavanja.

Sam koncept ekonomskog razvoja Rusije ne podrazumeva značajan uvoz. Radi se ne samo o vakcinama ili farmaceutici (u Rusiji nedostaje stranih lekova, a posebno onih za lečenje karcinoma), već o mnogim proizvodima. Da ne govorimo o ruskom embargu na uvoz hrane iz EU-a koji je uveden kao odgovor na zapadne sankcije nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

Razvoj jedne od prvih svetskih vakcina davao je nadu, ali ruski politički sistem, uprkos uticaju i propagandnoj moći, nije bio u stanju da sprovede masovnu vakcinaciju i da spasi mnoge živote.