Vučić i nuklearkama ‘vadi kestenje iz vatre’

U vremenima koja su najteža za Srbiju, kako to predsednik Srbije tvrdi, ni iz čega se pojavila priča o nuklearnim elektranama. Aleksandru Vučiću je to idealno došlo kao sredstvo za pokrivanje još jednog poraza nacionalne politike oko Kosova, pošto se Priština nalazi pred ulaznim vratima u Savet Evrope. I ne samo tog poraza. Što bi narod rekao: nuklearkama vadi kestenje iz vatre.

I dok je Vučić pripremao građane Srbije za nuklearke, mnogi su pomislili da će se sa nekoliko modularnih vratiti u Srbiju iz ne tako davne posete Francuskoj. Umesto toga dobio je šamarčinu u vidu pitanja: A, šta bi sa Banjskom? Verovatno da je u tom trenutku i ono malo letećih automobila o kojima je Vučić sanjao pred polazak u Pariz nestalo u vidu oblaka posle kiše. Jedini konkretan rezultat te posete, po svoj prilici, biće moguće otvaranje prodavnice Luj Viton u Beogradu na vodi. I po neki Rafal, francuski vojni avion.

Cela ova priča, ima međutim, drugačiju upotrebnu vrednost. Iako je više nego svestan da u Srbiji postoji zakonski moratorijum na izgradnju nuklearki, Vučić danima unazad insistira na njima. Srbija je davne 1989. godine donela taj moratorijum. Niko nikada nije dirnuo u to. Istine rade, taj Zakon je bio posledica velike havarije u Černobilu, a svet, kao i proizvodnja nuklearne energije, mnogo se promenio od tada.

Sada je već naredio budućoj vladi, ministrima i Skupštini Srbije da pripreme sve neophodne zakonske akte kako bi se stvorila pravna mogućnost da se krene u realizaciju ovog projekta. Stvar je toliko hitna da nova Vlada još nije ni formirana, a Skupština teško da će posle glasanja o njoj u skorije vreme da zaseda. Moratorijum je i dalje na snazi, a na snazi je i odluka Vlade Srbije o zabrani kopanja litijuma. (Kada je reč o litijumu, na tu priču je stavljen samo zarez, a i Vučić uporno govori o tome da je to ogromna šansa za Srbiju i očekuje, u skladu sa tim, da nova vlada ima dovoljno hrabrosti da oživi i taj projekat.)

Nedostaje školovani kadar

Problem u Srbiji sa nuklearnim elektranama i ovim moratorijumom je i u tome što se decenijama ne školuje kadar koji je neophodan da bi se uopšte razmatrala ova ideja. Prve procene ono malo stručnjaka što je ostalo u zemlji govore o tome da bi Srbiji trebalo najmanje nekoliko decenija ne bi li se svrstala uz one zemlje koje imaju nuklearne elektrane.

Kada bi javnost znala ko sve sedi u upravnim odborima organa koji u svojim nazivima imaju reč „nuklearni“, verovatno bi se smrzla od straha, jer se radi o potpuno nekompetentnim ljudima iz rukovodstva Srpske napredne stranke. Nikako ne smemo da zaboravimo da je aktuelna vlast za direktora Elektroprivrede Srbije svojevremeno stavila vlasnika pečenjare, mada kažu ljudi veoma kvalitetne, za čijeg je šefovanja u peći umesto uglja bacano blato.

Vučićev plan je bio da za priču o nuklearnim elektranama zainteresuje Francusku i s tim u vezi je i potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Srbija je 2022. godine potpisala Sporazum sa norveškom konsultanskom firmom Rystad Energy o sprovođenju analize elektroenergetskog sektora u Srbiji i davanju smernica Vladi za „popravku“ sistema.

Energetski sistem u rukama stranaca

Vučić je, po svoj prilici, spreman da kompletan energetski sistem Srbije da u ruke strancima, jer je očigledno da nema kadrove koji bi mogli zemlju da učine spokojnom kada je reč o struji. Do skoro se mnogo češće okretao ka Nemačkoj, ali je očigledno da tamo baš i nema prolaz zbog socijaldemokrata koji su na vlasti, te je logičan izlaz potražio u drugoj najuticajnijoj članici Evropske unije.

Ne razmišlja on o električnoj energiji, već o političkoj podršci. Kao što se svi najveći poslovi u Srbiji sklapaju u direktnim dogovorima Vučića sa kime god to da treba, tako je i posao izgradnje beogradskog metroa dodeljen francuskim kompanijama „Almstom“ i „Egis Rail“. Njima je dodeljen posao isporuke vozova i elektromašinskih podsistema, odnosno opreme metroa, dok će kineska kompanija „Power China“ izvoditi građevinske radove. Srbija je dala francuskoj firmi „Vansi“ pravo upravljanja beogradskim aerodromom na 25 godina. U zamenu za sve ove poslove, Vučić očekuje da Francuska pomogne oko Kosova, koliko može, ali i da okrene glavu od neki gorućih problema u Srbiji, a koji se tiču slobode i demokratije.

Možda je preterano reći da tako kupuje svoj mir, ali neka bude da se barem nada da neće imati problema zbog svih tih pogodbi. Kada ga neko bude pitao, u bliskoj budućnosti, o tome kako nije uspeo, i pored toliko prijatelja, kao i mnogih sati koje je nasamo posle večere provodio sa Makronom i ko zna sa kojim sve državnicima, da spreči Kosovo da postane član Saveta Evrope, uvek će moći da odgovori da Srbija mora da ide dalje i da će ta budućnost biti mnogo bolja i lakša uz nuklearne elektrane i leteće automobile.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.