Buduća vlada Srbije još jedna Vučićeva servisna služba

Prošla su više od četiri meseca od dana kada su građani Srbije glasali na parlamentarnim izborima, a novu vladu još nisu dobili. Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bilo je potrebno čak 104 dana drame, veštačke neizvesnosti i promocije pojedinih ličnosti, ne bi li konačno izgovorio ime mandatara, iako su svi znali da će to biti Miloš Vučević čija je premijerska karijera najavljena još prilikom formiranja poslednjeg kabineta Ane Brnabić 2022. godine.

Ono što nije bilo očekivano jeste činjenica da je Vučić ponovo bespotrebno prolongirao rok za objavljivanje mandatara, a samim tim i za formiranje nove vlade. Neposredno po okončanju izbora, on je obećao brzo formiranje vlade, jer je situacija teška i pred svima se nalazi veliki izazov u vidu izložbe EXPO 2027. Umesto toga, Srbija i dalje nema vladu i svedok je ponavljanja uigrane Vučićeve taktike za izbor premijera i ministara – čekanja do poslednjeg trenutka.

Zakonski rok za izbor premijera i Vlade Srbije je 6. maj. Srbija će biti u prazničnom modu od 1. do 6. maja zbog prvomajskih i uskršnjih praznika koji su se ove godine „pogodili“ jedan za drugim. Vučić je nedavno, onako uzgred, rekao da bi moglo da se desi da narodni poslanici rade i tokom prvomajskih praznika. To bi svakako bila svojevrsna Vučićeva osveta opoziciji koja je svojevremeno tražila da se beogradski izbori, prvobitno planirani za 28. april, prolongiraju za 2. jun zbog – „holideja“. Naravno, to je bila samo Vučićeva interpretacija i nije imala veze sa istinom.

Nema razloga za odugovlačenje

Ne postoji nijedan razlog zašto je Vučić ovoga puta odugovlačio izbor novog kabineta izvršne vlasti. Na izborima je „osvojio“ apsolutnu vlast da njegova lista može sama da formira, bez ijednog koalicionog partnera, novu vladu. Imao je pred sobom čistu situaciju, ali on ne bi bio to što jeste da ne pravi dramu oko svega. Razlog zašto to čini je i taj što je siguran da je imenovanje ministara privilegija, a ne prilika da se nešto uradi za zemlju i za njene građane. Ionako će sve odluke i poslove morati sam da nosi na svojim leđima, pa zašto ih ne bi malo držao u neizvesnosti.

Predsednik Srbije voli da drži svoje ljude pod stalnim naponom. Manipuliše sa njima, posmatra ih i kontroliše. Mnoge koji se na bilo koji način istaknu u tim posleizbornim vremenima, brzo eliminiše. Uz Vučevića su se kao kandidati iskristalisali ministar finansija Siniša Mali, kao i Marko Đurić, doskorašnji ambasador Srbije u SAD-u.

Vučić svakako nije hteo da uz Malog, pored ekonomske moći, veže i političku. Kada je reč o Đuriću, prvi gaf je napravio tako što se u javnosti pojavio sa Milanom Radoičićem, kontroverznim i nezvaničnim liderom kosovskih Srba koji je i glavni optuženi za napad u Banjskoj. Slika sa tog susreta Đuriću svakako nije pomogla, kao ni činjenica da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine nazvao intervencijom, a ne agresijom. Usred obraćanja javnosti, Vučić je prekorio Đurića da ako misli da bude ministar ne sme da koristi reč „intervencija“, već isključivo „agresija“ kako on misli da je jedino ispravno. Tako je sada Đuriću ostalo samo da se nada utešnoj nagradi – šefu Bezbednosno-informativne agencije.

Ime mandatara javnost saznala putem Instagrama

Srbija je prvi put ime mandatara saznala putem Instagrama. Vučić bi, očigledno, da bude i influenser i sve češće koristi tu mrežu za državne objave. Tako je danima plašio građane da se sprema najteže vreme po Srbiju, rečima „da hoće da nam oduzmu srce i ostave ožiljak na duši“ i  da je „situacija nikada gora“. I onda, usred te katastrofe, neposredno uoči objavljivanja imena mandatara, sedi sa budućim mandatarom u novootvorenom restoranu jednog poznatog engleskog kuvara u Beogradu i jedu lazanje praveći se da i dalje ne zna ko će biti mandatar.

Možda je jedan od razloga što Srbija još nema mandatara i taj da u restoranu Skupštine Srbije ne služe lazanje i dok se to ne promeni, nema ni vlade na čijem će čelu biti upravo „lazanja“ premijer.

Vučević, inače, važi za jednog od najbližih saradnika predsednika Vučića, ali i onog drugog Vučića – Andreja. Nemali broj političkih analitičara i dobrih poznavalaca političkih prilika u Srbiji je ubeđen da će Vučević biti samo formalno premijer Srbije, a da će istinski i suštinski predsednik Vlade biti upravo Vučićev mlađi brat. U Srbiji dugo traje ta mantra da mlađi brat Vučić, sa Vučevićem i još jednim kontroverznim biznismenom sa Kosova – Zvonkom Veselinovićem, upravlja Novim Sada i kompletnom Vojvodinom. Pored toga, Andreja povezuju i sa organizovanjem desničarskih i nacionalističkih grupa koje deluju po Novom Sadu.

Bilo kako bilo, Srbija će posle tri kabineta Ane Brnabić dobiti nov sa Vučevićem na čelu. I po tom pitanju se ništa neće menjati. Sve bitne odluke će i dalje donositi predsednik na Andrićevom vencu, a vlada će više biti Vučićeva servisna služba. A, biće mu potrebna pomoć, jer mu situacija nije baš zavidna. Pritisci oko Kosova su sve veći. Već je popustio oko tablica, a ne može mnogo toga da učini po pitanju ukidanja dinara. Proći će i izbori za Evropski parlament i oni u SAD-u, a tada će ponovo doći na red implementacija francusko-nemačkog sporazuma i njegovog aneksa iz Ohrida. Za to vreme, lazanje iz pomenutog restorana će i dalje ostati nedostižne za većinu građana Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.