Femicid u Srbiji: Kad ubijaju ‘porodični ljudi’

Od početka 2024. godine u Srbiji su se dogodila tri ubistva žena u partnerskim odnosima, aktivistkinje za prava žena naglašavaju da je neophodno da se femicid u Krivičnom zakonu okarakteriše kao posebno krivično delo i krivicu za to što teški oblici nasilja nisu sprečeni pripisuju institucijama.

Na svake dve nedelje u Srbiji se dogodi ubistvo žene, femicid nije definisan kao posebno krivično delo, nije kvalifikovano kao teško ubistvo, zbog čega su ubicama bile izrečene niže kazne.

Kako ocenjuje Kosana Beker, programska direktorka udruženja građanki FemPlatz, propisivanje femicida kao posebnog krivičnog dela je veoma važno, jer bi omogućilo adekvatnu pravnu kvalifikaciju dela, što bi doprinelo smanjenju pravne nesigurnosti, kao i mogućih grešaka prilikom kvalifikacije krivičnog dela i kažnjavanja učinilaca.

“Na taj način bi se omogućilo i statističko praćenje broja prijavljenih, optuženih i osuđenih za femicid“, konstatuje Kosana Beker.

Tokom prošle godine ubijeno je 28 žena, a na najodgovornijim mestima u sistemu nema ni minimalne saglasnosti oko prirode femicida, pa čak ni oko definicije. Poslednjih godina ubistva partnerki počinili su i muškarci kojima je bio zabranjen pristup žrtvama, a kao i ranije, ubistva počinjena u februaru ove godine bila su okrutna, sva su počinjena nožem.

Srednjevekovno poimanje zločina muškarca nad ženom

Dvostruki femicid dogodio se 27. februara u Bačkom Gradištu, gde je muškarac iz Surčina nožem ubio svoju suprugu dok su bili u kući njene majke i razgovarali o renoviranju kuće. Prvi i drugi femicid u 2024. godini dogodili su se takođe u februaru, kada su majka i ćerka ubijene u selu nadomak Beočina. Počinilac Branislav R. (48) koji je, nakon višegodišnjeg maltretiranja supruge, imao sudsku zabranu prilaza, na silu je ušao u kuću u kojoj su bile njegova bivša supruga Dragana R: (47) i njena majka Nada Č. (74) i ubio ih nožem. U trenutku izvršenja zločina Branislavu je na snazi bila i uslovna kazna od dve godine, na koju je osuđen upravo zbog porodičnog nasilja.

U maju prošle godine zabeležena je skandalozna izjava ministarke pravde Maje Popović koja ne pravi razliku između ubistva žene i ubistva muškarca, odnosno ignoriše činjenice o tome da se žene ubijaju samo zbog toga što su žene. Otišla je uistinu predaleko i za srbijanske pojmove, nazivajući insistiranje na specifičnostima ubistva žena “diskriminacijom”, što će reći da su muškarci – žrtve teških krivičnog dela, diskriminisani u odnosu na ubijene žene.

Ko štiti žene

Tako je ministarka unekoliko ukazala i na korene ignorantskog odnosa institucija prema nasilju nad ženama. Rekla je, naime, da će o femicidu kao posebnom krivičnom delu “raspravljati struka”.

“Pitanje femicida je pravno pitanje, imajući u vidu, po mom mišljenju, da se tu radi o diskriminaciji. Koja je razlika da li se ubije muško ili žensko? Ali nema veze, ostavićemo to nekim pametnijima od nas, nekim profesorima Pravnog fakulteta da o tome raspravljaju na Radnoj grupi, kao i sudijama, tužiocima i uopšte stručnoj javnosti”, rekla je ministarka Maja Popović.

U novembru prošle godine dobili smo još jedan skandalozni dokaz neznanja, štaviše i mizoginog primitivizma, sa mesta na kojem bi trebalo da bude osoba sa osećanjem za pravdu i sudbinu žrtava. Zaštitnik građana Zoran Pašalić je, na početku kampanje “Stop femicidu” izgovorio: “Ne da koristimo izraz da muškarci ubijaju žene zato što su žene. Ne ubijaju ih zato“, ignoriše zaštitnik uzroke i posledice femicida.

Ovde izgleda nema pomoći, teško da bi žrtve mogla da zaštiti osoba koja kaže:

“Nasilje se ne vrši zato. Nego zbog poremećenih partnerskih, supružničkih ili bilo kojih drugih odnosa, kao što su mnogi odnosi u društvu između ljudi koji su upućeni jedni na druge“, rekao je Pašalić.

Potom je, dan nakon sporne izjave, Pašalić na sajtu zaštitnika građana pozvao “sve žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da ga prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju Zaštitnika građana“. Pravo mesto da dokažu kako su, upotrebimo uobičajeni stereotip, “isprovocirale nasilje nad sobom”.

Mizoginija i teška krivična dela

Za malo normale sa zvaničnog mesta postarala se poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je, na startu kampanje “Stop femicidu” naglasila da “ne bi trebalo da imamo dilemu da je femicid najteži oblik ispoljavanja nasilja nad ženama”.

“To je rodno zasnovano ubistvo koje najčešće dolazi nakon dugog i kontinuiranog nasilja koje se završava ubistvom i nema dileme da je to manifestacija nejadnakih odnosa muškaraca i žena“, istakla je poverenica.

Aktivistkinje za prava žena posećaju na priznatu međunarodnu definiciju po kojoj je femicid, za razliku od krivičnog dela ubistva, “rodno zasnovano ubistvo, ubistvo žene zato što je žena”.

“U pitanju je mizogino ubijanje žena koje vrše muškarci, motivisano mržnjom prema ženama, prezirom, kao i osećanjem vlasništva i nadmoći“, glasi definicija zanemarena u srbijanskim institucijama.

Brankica Janković, pak, smatra i to da “u društvu u kome žene žrtve nasilja ne veruju institucijama i zbog toga ga ne prijavljuju – svaka relativizacija je pogubna.

“Od naših reakcija upravo u javnosti zavisi hoće li žene žrtve odnosno žene bilo kog kriminala, u ovom slučaju nasilja, da li će prijavljivati ili neće, da li će verovati državnim organima, da li će uopšte da sistem funkcioniše. I zato bi oni koji institucije predstavljaju trebalo s najvećom obazrivošću da biraju reči i poruke koje šalju”, konstatuje Brankica Janković.

Ni jedna mrtva više!

Organizacije za ženska prava u više navrata su zahtevale da se sačini registar nasilnika, da se izriču mere zabrana prilaska žrtvama i kontroliše njihovo sprovođenje.

Jovana Tomić iz Centra za ženske studije ocenila je da “femicid u Srbiji kao da nije krivično delo”.

“Femicid je sistemski problem, ne možemo se osloniti na pojedinca u sistemu. Blagim kaznama za femicid, ženama se šalje poruka da njihovi životi nisu vredni. Femicid se vodi kao teško ubistvo, ubistvo ili nasilje u porodici sa posledicom smrti, kazne su oko 15 godina. Čoveku koji je ubio suprugu uzeto je kao olakšavajuća okolnost to što je porodičan čovek”, ističe Jovana Tomić.

Na protestnom performansu u Novom Sadu, povodom trećeg femicida, aktivistkinje su poručile da se nadaju da će se “uspavane i anestezirane institucije probuditi dok nas ne desetkuju”.

Nosile su transparente sa porukama “Femicid može biti sprečen”, “Nasilnike u zatvore, ne u medije”, “Bezbednost je moje pravo” i “Ni jedna mrtva više”.

“Obično” ubistvo žene

Protest protiv ćutanja institucija organizovale su Žene za promene.

“Ubistva se nižu, žene očekuju zaštitu a ženske organizacije zahtevaju promene u postupanju i reagovanju i uspostavljanje mehanizama za borbu protiv femicida”, ističe ovo udruženje.

Radnoj grupi Ministarstva pravde za rad na izmenama Krivičnog zakonika, FemPlatz je zajedno sa Ženskim istraživačkim centrom za edukaciju i komunikaciju i feminističkim kolektivom Ženska solidarnost uputio dopis u aprilu 2023. sa predlogom za dopunu Krivičnog zakonika, koja se odnosi na inkriminaciju femicida kao posebnog krivičnog dela, zabeleženo je na sajtu organizacije FemPlatz.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je analizirao 117 slučajeva femicida koji su od 2014. godine do kraja 2022. došli do suda. Kako se navodi u ovom istraživanju, više od polovine ubistava u partnerskim odnosima nije označeno kao teško ubistvo, čime je omogućeno onima koji počine femicid da prođu sa manjim kaznama. U nekim od slučajeva, sudije su navodile bizarne olakšavajuće okolnosti i izricale manje kazne, a deo odgovornosti prebacivale na ubijene žene.

Prema istraživanju CINS-a, ova ubistva se često kvalifikuju kao “obična“ ubistva, nasilje u porodici koje se završilo smrću: “Zbog toga što se ubicama žena češće sudi na osnovu krivičnih dela sa manjim kaznama, u skoro 70 odsto presuda koje je CINS analizirao izrečene kazne su do 15 godina zatvora ili psihijatrijsko lečenje.“

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.