Kratak uzlet njemačkih desničara ili ‘fašističko preuzimanje vlasti’

Pala je i ta crvena linija nemačke posleratne demokratije: po prvi put je funkciju šefa jednog okruga osvojio kandidat jedne desničarske stranke, čije delovi su i pod nadzorom državne bezbednosti, zbog ekstremističkih i krajnje desničarskih elemenata. Pravi politički zemljotres u Nemačkoj izazvao je rezultat drugog kruga izbora u okrugu Sonnenberg, u istočnonemačkoj pokrajini Tiringija, kada je Robert Sesselmann iz Alternative za Nemačku sa osvojenih 52,8 odsto glasova pobedio Juergena Koeppera iz Hrišćansko-demokratske unije, čiji izbor su javno podržale sve ostale stranke.

Istini za volju, u pitanju je jedan od najmanjih okruga u Nemačkoj, sa tek 48.000 ljudi sa pravom glasa, pri čemu je kandidat AfD-a dobio 14.992 glasova a konkurent iz CDU-a 13.419, dok oko 20.000 glasača nije ni izašlo na birališta prošle nedelje. Uprkos tim malim brojkama i malim, uglavnom komunalnim, nadležnostima administratora okruga, simbolički efekat ove izborne pobede AfD-a je veliki i proteže se daleko izvan okruga koji je svojevremeno bio srce industrije igračaka komunističke Istočne Nemačke.

Protiv ‘duboke države’ po uzoru na Donalda Trumpa

Doduše, čak i pobednik izbora uzima sa rezervom svoju pobedu, tvrdeći da mu možda neće dozvoliti da preuzme ovu funkciju. Dva dana kasnije ovo njegovo predviđanje i dobilo i zvanični okvir time što je je lokalna ispostava državne uprava, koja je nadležna za pravni nadzor opština i okruga, ali i verifikaciju izbora, najavila da će naknadno proveriti da li je Sesselmann lojalan Ustavu i ilično prikladan funkciji za koju je izabran.

Razlog za to leži zbog toga što je ovaj pedesetogodišnji pravnik deo tirinškog AfD-a, koji je pod nadzorom Kancelarije za zaštitu Ustava, to jest nemačke službe državne bezbednosti, koja je ocenila da AfD u Tiringiji čine “dokazano desničarski ekstremisti“. Zakon propisuje da izabrani za administratora kruga moga uvek da poštuje osnovni demokratski poredak i državni Ustav, kao i da je lično kalifikovan za imenovanje u državnu službu.

Budući da AfD nije zabranjena stranka, to što je od državne bezbednosti tirnški ogranak okvalifikovan time da ima “dokazano desničarske ekstremističke napore protiv slobodno demokratskog ustavnog poretka“, prema oceni pravnika, nije dovoljno da se Sesselmann diskvalifikuje i time ponište ovi lokalni izbori. Dakle, neophodno je nadležni dokažu nedemokratičnost Sesselmanna time što će pokazati da ima antiustavne istupe ili učešće u protivustavnim demonstracijama. Budući da zakon ne predviđa nikakve rokove, ovaj proces bi mogao da traje dugo, što bi samo pomoglo AfD-u da se biračima pokaže kao žrtva i antisistemska partije koja se bori protiv “duboke države“, po sličnom sistemu kako je to radio i radi Donald Trump u Americi.

Bjoern Hoecke se prikazuje kao ‘žrtva režima’

To se, zapravo, i dogodilo posle prošlih pokrajinskih izbora u Tiringiji 2019. godine, kada je AfD, osvajanjem svakog četvrtog glasa, otežao formiranje vladajuće koalicije u Erfurtu. Budući da pregovori o formiranju vladajuće koalicije, koju bi opet predvodio kadar Levice Bodo Ramelow, nisu bili uspešni, došlo je do glasanja u parlamentu, gde se kao iznenadni kandidat za premijera pojavio Thomas Kemmerich iz Liberalno demokratske partije. On je, bez postizanja koalicionog dogovora, naprasno izabran za premijera glasovima ne samo svojih liberala, već i CDU-a i AfD-a.

Usledio je poziv iz Berlina, i to od tadašnje kancelarke Angele Merkel, koja je pozvala na poništavanje ovog izbora, koji je zabeležen kao prvi posleratni izbor nekog pokrajinskog premijera glasovima krajnje desničarske populističke stranke. Ubrzo je Kemmerich podneo ostavku, a za premijera je ponovo izabran Ramelow, ali kao čelnik manjinske vlade. Cela kriza je dovela do ostavke naslednice Angele Merkel na čelu CDU-a Annegret Kramp-Karenbauer, potom ostavke tirinškog šefa CDU-a Mikea Mohringa, ali smene komesara savezne vlade zaduženog za istočne pokrajine.

Sve u svemu, i sama procena validnosti izbora Sesselmanna biće svojevrsni politički poklon AfD-u, jer će njen tirinški lider Bjoern Hoecke iskoristiti svaku priliku da prikaže se kao žrtva režima kako bi ostvario što bolji izborni uspeh na pokrajinskim izborima u Tiringiji, koji će se održati na jesen 2024. godine. AfD u Tiringiji već beleži popularnost od 28 odsto, dok na teritoriji nekadašnjeg DDR-a, izuzev Berlina, beleži popularnost od čak 32 odsto, što je značajan skok sa 21,5 odsto, koliko su uživali pre dve godine.

Neprihvatljiv partner svim ostalim strankama

Zapravo izborni uspeh u Sonnenbergu mogao bi da ima svojevrsni domino efekat u Istočnoj Nemačkoj na brojnim lokalnim izborima, kao i na pokrajinskim izborima u Tiringiji i Saksoniji sledeće godine. Štaviše, desničari su u uzletu, što bi moglo da ima uticaja i na nacionalni nivo, iako su redovni savezni ozbori za Bundestag predviđeni tek za više od dve godine. Međutim, već u nekoliko istraživanja javnog mnenja AfD se pojavljivao kao druga najjača politička snaga u Nemačkoj, ali od nedelje je to i “zvanično“.

Prosek nacionalnih anketa, koji radi Politico, po prvi put je pokazao da je AfD na 20 odsto podrške. Ispred je demohrišćanski blok Hrišćansko demokratska unija – Hrišćansko socijalna unija sa 27 procenata a iza Socijaldemokratske partije Nemačke sa 19 odsto, Zeleni sa 14 odsto, FDP sa sedam odsto i Levica sa tek četiri procenta podrške.

Uprkos rastu popularnost, vlast na saveznom nivou sasvim sigurno ni na sledećim izborima neće biti nadohvat ruke AfD-u, jer je neprihvatljiv partner svim ostalim strankama. Zbog toga ne čudi što je njegova strategija da se što više probije na lokalnim izborima, i to vodeći kampanju koja je usmerena na teme koje tište građane, ali se zapravo rešavaju na nivoima pokrajinskih ili savezne vlasti, odakle je AfD izopšten. Konkretno, u kampanji AfD-a u Sonnenbergu glavne teme su im bile zaštita granice, cena dizela i benzina, evro, energetska politika… Dakle, teme koje nemaju veze sa nadležnostima administratora okruga, poput škola, vrtića, ulica, lokalnog budžeta, odnošenja smeća…

Ko je ‘otac’, a ko ‘majka’ pobjede AfD-a?

Pažljivi posmatrači će primetiti da akcenat nije bio na migrantima, iako je AfD poznata po antimigrantskim staovima, koji često prelaze u otvorenu mržnju prema migrantima. Razlog zašto na ovom nisu insistirali u Sonnenbergu je u tome što se protivkandidat iz CDU-a već nametnuo temom da traži zamrzavanje prijema tražilaca azila. Međutim, ostale teme je suvereno “vodio“ AfD, pa ne čudi što je Koepper za svoj poraz direktno okrivio “politiku savezne vlade“ koju čine socijaldemokrati, Zeleni i liberali.

Bilo bi isuviše lako i potpuno netačno zaključiti da su za ovaj izborni rezultat zaslužna samo takozvana semafor koalicija koja vodi državu. Premda, istini za volju, uticaj njen uticaj je bio veliki na rast popularnosti AfD-a, budući da AfD nije uspeo da značajnije uveća svoju podršku za vreme pandemije virusa korona i početka bujanja protesta protiv korona mera. Uprkos tome što je pandemija pokazala poprilične greške i nelogične zabrane i naredne savezne vlade tada pod vođstvom Angele Merkel, to suštinski nije dalo dodatan vetar u krila desničarima.

Uzlet desničara se desio kada je nova vlada, a naročito ministri iz redova Zelenih, krenula u brojne reformske procese usred rekordne inflacije i dramatičnog skoka cena energenata, hrane i stanovanja. Zapravo, može se reći da postoji nekoliko “majki i očeva“ uspeha AfD-a, od loših poteza vlade i katastrofalnog komuniciranja sa građanima, preko nedostatka samokritike i nadmenog odnosa prema kritičarima, do vođenja kulturološkog rata nalik onog u SAD-u protiv svakog ko se protivi klimatskoj, identitetskoj i rodnoj politici.

Kažnjavanje Zelenih i glas za ‘pse Bundestaga’

To se još bolje videlo pre mesec dana na pokrajinskim izborima u Bremenu, najmanjoj i najsiromašnijoj nemačkoj pokrajini. Tamo je desničarska stranka Besni Nemci osvojila skoro 10 odsto glasova, dok su birači kaznili vladajuće Zelene, koji su izgubili trećinu podrške koju su imali na prethodnim izborima. Lutanja u načinima rešavanja energetske i klimatske krize, potom zilotsko insitiranje na zeleno-levim ideolškim dogmama u sferi društvenog života, do afera u kojem su otkrivena kumovska povezanost i stvaranje klanova finansiranih iz državnog budžeta, oborili su dramatično popularnost Zelenih posle više od dve godine neprekidnog uspona.

S druge strane, to je dalo desničarima argumente u političkoj borbi, dok su ih ostale stranke uporno karakterisale kao fašiste i “pse Bundestaga“. Kada su na sve to u drugom krugu izbora u Sonnenbergu kandidata knzervativnog CDU-a podržale sve stranke, pa čak i Levica, AfD je mogao lako da insitira na tome kako je “nezavisna i marginalizovana snaga“ protiv koje radi ceo sistem, naročito što to na istoku Nemačke budi sećanja na Nacionalni front DDR-a, što kod mnogih stvara i prkos.

A taj prkos birača mogu samo da pojačaju postizborne poruke, poput jednog poslanika Zelenih koji je poručio: “Sram te bilo, Sonnenberg, sram te bilo, Istočna Nemačko.” Ništa blaži nije bio ni potpredsednik Bundestaga iz redova SPD-a, koji je povukao direktnu paralelu između ubistava koja su svojevremeno počinili desničarski teroristi iz Nacionalsocijalističkog podzemlja sa okružnim izborima. Nastojanja da se vređaju birači neće isključiti AfD iz političke igre, niti smanjiti nezadovoljstvo građana postupcima etabliranih stranaka, same savezne vlade, ali i pokrajinske vlade na čijem čelu je Levica.

Tvrdi nacionalistički pogled na svijet

Na stranu to što je potpuno histerično to što mnogi iz toga što je jedan kandidat imao oko 1.500 glasova više od drugog na izborima za majušni okrug zaključuju da su u Nemačkoj ugroženi sami temelji demokratije. Uprkos ovoj lokalnoj pobedi i visokoj popularnosti AfD-a u anketama, Nemačka se ne suočava sa “fašističkim preuzimanjem vlasti“ iako veliku popularnost uživa Bjoern Hoecke, za kojeg je u jednom procesu sud presudio da je dozvoljeno ga nazvazi fašistom, imajući u vidu njegov tvrdo nacionalistički pogled na svet.

Hoecke zaista predstavlja najopasnije krilo AfD-a, ali ukoliko umerene stranke desnog i levog centra i mediji na uspehe AfD-a budu reagovali samo uvredama, zgražavanjem i apelima na udruživanje, stvoriće se još jača osnova za još veće uspehe tvrdih desničara. Sonnenberg je poziv strankama da hladne glave preispitaju sebe i svoje poteze. Jer, ako sve budu zasnovali na dehumanizaciji političara iz redova AfD-a i nipodaštavanju kritika, mogu samo da izazovu još jači inat nezadovoljnih birača i samim tim da ih regrutuju u tabor AfD-a.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.