Zvona za uzbunu za njemačku ‘semafor’ koaliciju

Regionalni i lokalni izbori u nekoj zemlji su retko vredni opsežnog izveštavanja i komentarisanja van zemlje u kojom se dešavaju. Ali, to nije slučaj i sa nedavno održanim pokrajinskim izborima u nemačkim pokrajinama Hessen i Bavarska, koji su svetu mogli da prikažu izmene u svojevrsnoj političkoj krvnoj slici Nemačke na polovini mandata kancelara Olafa Scholza. Iako su medijski ovi izbori pali u zasenak erupcije sukoba na Bliskom istoku, rezultat glasanja u ove dve pokrajine, koje spadaju među pet najbogatijih i najmnogoljudnijih u Nemačkoj, zapravo ukazuju na trendove u najjačoj evropskoj ekonomiji koja ima ogromnu političku težinu u Evropskoj uniji.

Premda obema pokrajinama vladaju stranke demohrišćanskog bloka – Hrišćansko demokratske unija (CDU) i sestrinska Hrišćansko-socijalna unije (CSU) – ovi izbori kao da su bili pokušaj birača da ocene rad vlasti na saveznom nivou gde vlada „semafor“ koalicija, nazvana po stranačkim bojama Socijaldemokratske partije (SPD), Zelenih i liberala (FDP). Sudeći prema rezultatima glasanja u ove dve pokrajine u kojima ukupno živi oko četvrtine stanovništva cele Nemačke, Nemci su više zainteresovani da skrenu udesno nego da ispoštuju „stani, pripremi se i kreni“ signalizaciju semafor-koalicije.

Rezultati se ne čine kao dobra vest za socijaldemokratskog kancelara i njegovu koaliciju, budući da su u obe pokrajine članice semafor koalicije prošle gore nego pre pet godina. Štaviše, liberali su se jedva izborili da zadrže poslanike u pokrajinskom parlamentu u Frankfurtu, dok su u trci za pokrajinski parlament u Minhenu sramno pali ispod neophodnog cenzusa od pet odsto glasova izašlih birača. Ni SPD se nije proslavio osvojivši samo 8,4 odsto glasova u Bavarskoj i tek 15,1 odsto glasova u Hessenu koji je svojevremeno važio za jako uporište socijaldemokrata iz čijih redova je od 1945. godine čak 50 godina bio pokrajinski premijer.

Nasuprot tome, CDU i CSU su slavili jer će uspeti da zadrže vlast u ovim pokrajinama, premda oni nisu najviše profitirali na greškama semafor koalicije. Najveća radost je bila u izbornim štabovima desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD), koja je oborila svoje dosadašnje rekorde u zapadnonemačkim pokrajinama, osvojivši u Hessenu 18,4 a u Bavarskoj 14,6 odsto glasova.

AfD više nije samo ‘fenomen’ istoka Njemačke

Uspevši da na nezadovoljstvu građana radom savezne vlade u Berlinu mobiliše popriličan broj građana koji ranije nisu glasali, kao i da privuče pristalice ostalih stranaka, AfD se ovim izborima na neki način etablirao i na zapadu Nemačke, izbacivši iz ruke argument onim analitičarima koji su njihove dosadašnje uspehe na istoku Nemačke objašnjavali, između ostalog, i time da u tom delu zemlje nije izvršena denacifikacija posle Drugog svetskog rata.

Nemački politički mainstream se dugo zavaravao pričom kako je uspeh AfD-a isključivo fenomen istoka Nemačke. Priča o autoritarnim sklonostima stanovništva, koje živelo u komunističkom totalitarnom režimu, velikom delu nemačkog političkog sistema dugo je bila izgovor zašto AfD na istoku dobija sve više glasova dok ih svi ostali gube.

Novi i stari glasači AfD-a su sada suštinski mnogim komentatorima onemogućili da samo pričaju o antidemokratskoj agendi rukovodstva AfD-a i različitom stepenu desničarskih, rasističkih i čak neonacističkih poruka koje šire njeni zvaničnici i navatrenije pristalice. Iako je istina da u AfD-u već neko vreme glavnu reč vodi najksenofobnija struja, isticanje da su birači AfD-a ksenofobi i nedemokratski nastrojeni nije uticalo na to da AfD ne privuče još glasača.

Stara priča o tome da je AfD istočnonemački fenomen pala je u vodu jer je AfD osvojio više od milion i po glasova u dve ključne industrijski razvijene pokrajine. To je neverovatan uspeh i dokaz da se AfD etablirala i na zapadu Nemačke i da namerava tu i da ostane, ukoliko mainstream stranke i dalje bude govorile o „biračima koji greše“ umesto o svojim pogrešnim politikama i potezima. A da o tome moraju da razmišljaju i dugoročno svedoči i to da je, primera radi, u Bavarskoj AfD uspeo da osvoji 18 odsto glasova među biračima starim do 29 godina, a 19 odsto među onima izmđu i 30 i 44 godina.

Izbori u znaku pitanja migranata i ekonomije

Predstavnici semafor-koalicije nisu krili zgroženost uspesima AfD-a, ali i da razumeju da je to poruka njima. Kako je rekao generalni sekretar SPD-a Kevina Kuehnerta, oni nisu „gluvi i slepi“ te da im je jasno da „u ovom izbornom rezultati ima poruka i za nas“.

Lider CSU Markus Soeder je u izbornoj noći istakao da je očigledno da se ta poruka odnosi na migracionu politiku te da smo videli na delu protest glasača. I u tome ima poprilično istine, budući da je dolazak više od milion ukrajinskih izbeglica samo prošle godine uticao ne samo na preopterećenost izbegličkih centara u kojima nedostaje slobodnih kreveta. Ovaj talas novopridošlica je uticao da su skočile cene izdavanja stanova, budući da ih je sve manje na tržištu. Potom manjka mesta u školama, vrtićima, pa čak i zdravstvenim ustanovama. Talas izbeglica je suštinski lokalnom stanovništvu otežao pristup javnim službama, zdravstvu i tržištu stanova i to u vremenu rekordne inflacije.

Birači su u potrazi za rešenjima zaokruživali na listićima kandidate desnice, od CDU i CSU, preko desničarske stranke Slobodni birači do AfD-a. To se najbolje vidi na „odlivu“ birača Zelenih u Bavarskoj kada se rezultati ovih izbora uporede sa prethodnim pre pet godina. Zelenima se preopolovio broj birača, sa 1,21 miliona na 630.000, dok je dobar deo njih „prebegao“ u redove ideološke desnice i to 140.000 CSU, Slobodnim biračima 50.000 i AfD-u 20.000. Prema postizbrnim analizama, AfD je 100.000 novih birača „dobio“ od CSU, 50.000 od Slobodnih birača, 80.000 od stranaka semafor koalicije i 90.000 građana koji ranije nisu glasali.

Da je AfD najviše profitirao od nezadovoljstva građana radom savezne vlade svedoči i to da je više birača „ukrao“ od stranaka semafor koalicije nego od bloka CDU-CSU koji mu je ideološki bliži. Čak je i CSU u Bavarskoj profitirao od ovog nezadovoljstva „preotevši“ oko 200.000 nekadašnjih birača stranaka semafor koalicije.

A da sve to nije trend samo u ove dve pokrajine svedoče i istraživanja političkih stavova u celoj Nemačkoj. Prema najnovijoj anketi koju je Insa uradili za tabloid Bild, na izborima za Bundestag bi sada CDU-CSU osvojila 28 odsto. Sledi AfD sa čak 23 odsto, potom SPD 16,5, Zeleni sa 13, a liberali sa tek 6 odsto. Levica ne bi prešla cenzus sa podrškom 4,5 odsto anketiranih birača, dok su se Slobodni birači prvi put približili cenzusu sa četiri odsto podrške.

Popularnost vlade pada, a jedinostvo jača

Da ironija bude veća, upravo ovi rezultati izbora osiguravaju da će aktuelna vladajuća semafor koalicija biti čvrsto zajedno sve do kraja mandata. U Nemačkoj, inače, već decenijama nisu uobičajeni prevremeni izbori pa čak i kada je popularnost vlasti na najnižim granama. Međutim, činjenica da po prvi put vladu čine tri izborne liste i to ideološki i programski različite, kod pojedinih analitičara često budi uverenje da je moguće da se zbog neslaganja oko nekih tema aktuelna vlada raspadne.

Međutim, dosad to se nije dogodilo ni kod najkontroverznijih tema, poput zatvaranja nuklearki i otvaranja termoelektrana, dodatnog zaduživanja ili prelaska na zelenu energiju. U aktuelnoj situaciji, ni liberali, ni Zeleni, niti Scholzove socijaldemokrate nemaju preveliki interes da ugase semafor koaliciju. Naprosto, ne isplati im se da idu na izbore u trenutku kada im je popularnost, prema različitim istraživanjima javnog mnenja, nikad manja u poslednjih nekoliko godina.

S druge strane, olakšavajuća im je okolnost to što rast popularnosti AfD-a mnoge brine te jačanje ove stranke njeno rukovodstvo zasad će teško prevesti u učešće u vlasti, bar na saveznom nivou. Sve ostale stranke na saveznom nivou i dalje drže svojevrsni sanitarni kordon prema AfD-u, iako bi taj kordon mogao da padne u pojedinim istočnonemačkim pokrajinama, pre svega Tiringiji gde se sledeće godine održavaju pokrajinski izbori.

Da li je vlada shvatila poruke birača?

Ipak, kancelar Scholz, ali i zeleni vicekancelar i liberalni ministar finansija, proteklih dana pokazuju da polako čuju znake upozorenja biračkog tela, koji se okreću desnici, između ostalog, i zbog migrantske politike i ekonomskih pitanja.

Zbog toga ne bi trebalo da čudi kako Scholzovi ministri sve više oštre svoju retoriku po pitanju migracija. I to ne samo retoriku, već i akcije pa zvanični Berlin najavljuje uvođenje stalnih graničnih kontrola prema Poljskoj i Češkoj, zbog velikog broja ilegalnih migranata koji u Nemačku dolaze preko ovih država. Osim toga, povećavaju broj deportovanih ljudi, kojima su odbijeni zahtevi za dobijanje azila u Nemačkoj, potom vode pregovore na nivou EU o otvaranju prihvatnih centara na spoljnim granicama EU, kao i pregovore unutar Nemačke o novom zakonu o azilu.

Budući da se nižu i ostali upozoravajući znaci od birača, Zeleni delom ublažavaju svoje ambiciozne zahteve po pitanju tranzicije na zelenu energiju, koja bi poprilično udarila po džepu građane. Doduše, rukovodstvo Zelenih je krenulo da poziva birače da „vratimo našu demokratiju“ pokušavajući da glasače AfD-a prikaže kao protivnike demokratije. Takvim prema delu građana nipodoštavajućim apelima, Zeleni samo ubrzavaju uspon desnice.

Ono što, pak, kancelaru Scholzu umanjuje noćne more o eventualnom raspadu vlade jeste činjenica da lideri CDU i CSU u svojim istupima ističu da se bore protiv Zelenih i njihove politike. Time demohrišćanski blok puca u sopstvene šanse da napravi postizbornu saradnju sa najočiglednijim potencijalnim partnerom koji mu može omogućiti većinu u Bundestagu. Liberali to više ne mogu. AfD im je neprihvatljiv kao partner, bar na saveznom nivou. Dok socijaldemokrate ne žele ponovo da budu manjinski partner demohrišćana, nakon 12 godina u toj ulozi u tri vladina kabineta Angele Merkel.

Stoga demohrišćansko napadanje Zelenih zapravo pomaže Olafu Scholzu da ostane na vlasti. Štaviše, teoretski bi to moglo da doprinese i da osvoji i drugi mandat, ali bi takvi zaključci bili debelo preuranjeni budući da do redovnih saveznih izbora ima još dve godine i svašta još može da se dogodi i promeni puls nemačke nacije. Ipak, ono što i delu semafor koalicije postaje jasno jeste da su glavne teme migracije i ekonomija, te da u naredne dve godine moraju da biračima isporuče opipljive rezultate.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.