Okrivi za sve Nijemce i osvoji glasače

Predstojeći poljski parlamentarni izbori, zakazani za 15. oktobar, i u Poljskoj i širom Evrope se doživljavaju kao sudbonosni. Bezmalo kao pitanje života i smrti. I u tom preuveličavanju važnosti tih izbora bezmalo se utrkuju vladajuća stranka i opozicija, obe u pokušaju da što više motivišu birače. Za Jaroslava Kačinjskog, lidera vladajuće konzervativno-populističke stranke Pravo i pravda (PiS), pobeda proevropske i liberalnije opozicije bi značila „kraj Poljske“.

Za Donalda Tuska, vođe opozicione Građanske platforme, ovi izbori su „bitka između dobra i zla“ na koji se odlučuje između liberalne i neliberalna Poljske. A u toj bespoštednoj bici, koja traje već mesecima i mnogo pre nego što je počela zvanična predizborna kampanja, neprestano odjekuje jedna reč – Nemačka.

Reč Nemačka je bezmalo postala uvreda. Nemci su u medijima i javnim istupima predstavnika vladajućeg tabora portretisani kao neprijatelji Poljaka, a nekoga označiti „nemačkim“ postalo je sinonim za izdajnika ili plaćenika.

Upravo u takvoj atmosferi se približavaju poljski parlamentarni izbori, koje i evropski mediji dramatično označavaju kao „prelomne za demokratiju u Poljskoj“, baš kao što su to činili pred minule izbore u Slovačkoj, koji su takođe opisivani kao ključan dan za opstanak demokratije u toj zemlji. U toj atmosferi ekstremnih političkih podela, glavni suparnici u Poljskoj su jedino saglasni da su ovo najvažniji izbori od demokratskog preokreta 1989. kada su Poljaci na prvim posleratnim višepartijskim izborima glasovima srušili komunistički režim.

Pre četiri godine, PiS je na izborima osvojio bezmalo 44 odsto glasova. Međutim, protekle tri godine su neuspesi u ekonomskoj i socijalnoj politici srozali popularnost vladajućeg tabora na 37 odsto, dok je popularnost Tuskove koalicije rastuća i trenutno iznosi oko 30 odsto. Nasuprot tome, po oko 10 odsto podrške imaju sva tri potencijalna koaliciona partnera – desničarsko antisistemska partija Konfederacija, Levica i Hrišćansko-demokratski savez „Poljska2050/PSL“.

Antinemačkom kampanjom protiv opozicije

U situaciji u kojoj se očekuje da će rezultati biti vrlo tesni za lako formiranje vladajuće koalicije, Kačinjski je još prošle godine fokus predizborne kampanje bacio na potpirivanje antievropskog, a naročito antinemačkog raspoloženja. Premda su političari u Poljskoj i ranije potezali Nemačku u kampanjama, naročito po pitanju ratnih reparacija, ne pamti se da je ikad ranije Nemačka toliko bila pominjana u predizbornoj borbi. I to kako kroz širenje antinemačkog sentimenta i problema zbrinjavanja migranata, tako i u vezi sa slanjem pomoći Ukrajini i pitanjem prava nemačke manjine u Poljskoj.

Zahtev da Berlin Varšavi isplati reparacije za gubitke pretrpljene od nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu u iznosu od 1.300 milijardi evra, PiS je uspela da u poljskom parlamentu progura kao zvaničnu državnu politiku za koju su glasale čak i Tuskove proevropske snage. Ali, to nije sprečilo Kačinjskog da od Tuska, bivšeg poljskog premijera i bivšeg predsednika Evropskog saveta, napravi „nemačkog čoveka“.

U intervjuu za desničarski poljski nedeljnik „Sieci“, Kačinjski je Tuska nazvao „izaslanikom briselske birokratije, kojom snažno dominira Nemačka i koja sve brutalnije pokušava da stavi Poljsku pod svoju kontrolu“. Za Kačinjskog je Tusk „briselski birokrata kojeg kontroliše Berlin“ tako da bi Tuskova pobeda značila „kraj Poljske“.

I ranije je Kačinjski biračima poručivao da Nemačka planira ujedinjenu Evropu u kojoj bi „glavna država bila Nemačka, iza nje možda Francuska i Holandija, dok bi druge države trebalo jednostavno njima da budu podređene“, među kojima i Poljska. I taj antinemački narativ dobro je prolazio kod starijih birača, ali ovog puta se otišlo i korak dalje.

Opsesija da se Tusk „poveže“ sa Nemcima

Na pojedinim TV debatama dolazilo je do tragikomičnih situacija u kojem su predstavnici PiS stavljali pred predstavnike opozicije nemačke zastavice kao svojevrsnu oznaku da su u pitanju „izdajnici“. Međutim, u jednom takvom „označavanju“ predstavnik opozicije je uzvratio tako što je zastavicu stavio pred voditelja javnog servisa, koji je pak zastavicu ponovo stavio pred predstavnika opozicije što je protumačeno kao jasna provladina orijentisanost voditelja.

I sam poljski javni servis je služio ovom portretisanju opozicije kao „nemačke“ pa je često u svojim izveštajima puštao stare snimke Tuska kako govori nemački ili kako ćaska sa pojedinim nemačkim zvaničnicima.

PiS je i u predizbornim video spotovima insistirao na širenju antinemačkog raspoloženja pa se tako u jednom od njih vidi kako Kačinjski navodno razgovara telefonom sa nemačkim zvaničnikom koji u ime nemačkog kancelara od njega traži da podigne starosnu granicu za penzionisanje tako da bude „kao u vreme Tuskove vlasti“.

„Nema više Tuska i gotovo je sa takvim navikama (da Nemci diktiraju poljsku politiku)“, kaže Kačinjski u tom spotu, koji iako predstavlja jasnu prevaru, zapravo kod mnogih birača širi predstavu da je Tusk špijun koji radi za Nemačku a protiv interesa poljskog naroda.

PiS ovim spotom podsećaju birače na to da su dolaskom na vlast 2015. godine upravo oni ukinuli odluku Tuskove vlade da starosnu granicu za penzionisanje podigne na 67 godine sa 65 za muškarce i 60 za žene, koliko su bile do tada. Osim toga, motivisanju podrške služi i to što je poljska vlast na dan izbora zakazala i održavanje referenduma i to o četiri pitanja: starosnoj granici za penzionisanje, privatizaciji, ojačavanju granice sa Belorusijom i odbijanju prijema migranata prema dogovoru koji je postignut na nivou EU.

Predstavljanje Tuska da je više Nemac nego Poljak počelo je još na izborima 2005. godine kada su predstavnici PiS ponavljali kako je Tuskov deda služio u nemačkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, iako je on zapravo ubrzo posle regrutovanja dezertirao kako bi se borio protiv nacista.

Pojedini upućeni izvori tvrde da je Kačinjski postao opsesivan sa povezivanjem svog glavnog oponenta sa Nemačkom od onda kada je 2017. godine Tusk, između ostalog i na insistiranje kancelarke Angele Merkel, reizabran za predsednika Evropskog saveta uprkos protivljenju zvanične Varšave, to jest poljske premijerke iz redova PiS-a. Nakon toga, Kačinjski počinje da optužuje Tuska kako je on bio „glavni izvršilac energetskog pakta Merkelove i Putina“ dok Moravijecku tvrdi da „niko u Poljskoj nije uradio više za Rusiju i za Nemačku proteklih 15 godine od njega (Tuska)“.

Strategija vladajuće stranke je bila da poveže Tuska sa Nemcima i da posle može da napada Nemačku i da samim tim činom ujedno napada i najvećeg političkog konkurenta, bez da ga pomene.

Inostrana kritika proglašena „napadom na državu“

Koliko je igra sa antinemačkim narativom otišla predaleko možda najbolje ukazuju dva slučaja.

Prvi se dogodio u junu kada su fudbalske reprezentacije Nemačke i Poljske igrale prijateljsku utakmicu posle koje je državni sekretar u Ministarsku za klimu i životnu sredinu na društvenim mrežama objavio: „Poljska-Tusk 1:0“. To je izazvalo žustru reakciju brojnih poznatih fudbalera, ali nije previše naštetilo popularnosti PiS-a.

Drugi se dogodio kada je krajem juna Manfred Weber, nemački konzervativac i ujedno predsednik Evropske narodne partije (EPP), u intervjuu za nemački javni servis ZDF nazvao PiS političkim protivnikom. Konkretno, on je ukazao da evropske liberalne stranke desnog centra ne mogu da sarađuju sa nacionalističkim radikalnim strankama i ekstremistima, poput Alternative za Nemačku, francuskih nacionalista Marin Le Pen ili PiS, ističući da za saradnjupostoje tri uslova: proevropska orijentacija, podrška Ukrajini i poštovanje pravne države.

Weber je dodao da se na taj način diže vatrena brana protiv PiS, koja sistematski napada pravnu državu i guši slobodne medije, a da su poljski liberali jedina snaga koja može da zameni PiS na vlasti i povede Poljsku natrag u Evropu.

Poljski mediji su, međutim, pogrešno preneli da je Weber rekao da im je PiS „neprijatelj“ što je dovelo do burnih reakcija vladajućeg tabora, koji je čak u parlamentu doneo deklaraciju koja svaku inostranu kritiku poljskih vlasti i vladajuće stranke posmatra kao „napad na državu“, to jest mešanje u izborni proces i neprijateljski čin protiv cele Poljske. U deklaraciji se naročito ističe da je Nemačka država čiji političari nemaju prava da dele lekcije drugima pošto je tamo, kako se navodi, demokratija došla samo kao rezultat mirovnih pregovora posle Prvog svetskog rata, a kasnije su je uveli saveznici posle poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu.

„Najveći skandal 21. veka“

Na sva ova dešavanja u Varšavi, zvanični Berlin se trudio da ćutke proguta sve uvrede i izbegne diplomatski sukob. Međutim, situacija se promenila kada su poljski mediji objavili otkrića o navodnim mahinacijama u poljskim konzulatima gde su za mito izdavane šengenske vize ljudima iz Afrike i sa Bliskog istoka. U trenutku kada mnogi tražioci azila dolaze u Nemačku upravo preko Poljske i Češke, a vlada kancelara Olafa Scholza je pod sve većim pritiskom da obuzda rastući nivo nelegalnih migracija, zvanični Berlin je odmah tražio od Varšave da pruži „brzo i potpuno objašnjenje“ povodom ovih „ozbiljnih“ navoda.

Varšava je ljutito reagovala, odbacujući „apsurdne“ tvrdnje o razmeri afere i optužujući Nemačku da se povela za tvrdnjama poljske opozicije. Poljske vlasti su navele da je u okviru sporne sheme nezakonito izdato možda nekoliko stotina radnih viza, dok je opozicija tvrdila da bi stvarni broj mogao biti oko 350.000 te da je u pitanju „najveći skandal u Poljskoj u 21. veku“.

Diplomatski spor je dodatno narastao kada je kancelar Scholz na jednom političkom skupu rekao da ne želi „da Poljska jednostavno mahne ljudima da prođu, a zatim da razgovaramo o našoj politici azila“ jer „oni koji stignu u Poljsku treba tamo i da prođu postupak provere prava na azil“. To je, pak, poljski šef diplomatije shvatio kao kancelarov „pokušaj mešanja u unutrašnje stvari poljske države i tekuću izbornu kampanju u Poljskoj“ što su tvrdnje koje je Scholzov portparol brzo odbacio kao neosnovane.

Budući da je u prvih osam meseci 2023. godine u Nemačkoj zatražilo azil oko 204.000 ljudi, što je 77 odsto više nego u istom periodu prošle godine, nemačka vlada je sopstvenoj javnosti morala da dokaže da nešto čini po ovom pitanju pa je uvela povremene granične kontrole na granici prema Poljskoj i Češkoj.

Iako bi ova odluka moglo da se tumači i kao nenamerna pomoć u kampanji vladajućem taboru, diplomatske tenzije nisu ublažene već su se prenele i na pitanje pomoći Ukrajini. Pa je tako u trenutku kada je poljski premijer zapretio da će prekinuti da isporučuje oružje Kijevu, prve reakcije su stigle baš iz Berlina. Uticajna šefica Bundestagovog odbora za odbranu Marie-Agnes Strack-Zimmermann je za Spiegel rekla da i u tom slučaju Nemačka trebalo da je „kazni“ tako što će svoje raketne sisteme Patriot premesetiti iz Poljske u Ukrajinu.

Da paradoks bude veći, upravo to je svojevremeno Varšava tražila od Berlina, ali su nemačke vlasti to odbile. Čini se da su i glavni akteri zaboravili koje sve političke igre igraju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.