Sad gledamo kako se fašisti međusobno ‘lemaju’

“Izdali ste Kosovo”, “Kosovo je srce Srbije”, “Vučiću, pederu”, “Izdajnici”… To su vrisci opozicionih političara i njihovih pristalica ovih dana po ulicama Beograda, otkada je ukinut policijski čas, a tek nešto više od mesec dana uoči parlamentarnih izbora.

Način na koji je Aleksandar Vučić srušio prethodnu vlast Demokratske stranke i Borisa Tadića gotovo je identičan ovom na koji najglasniji deo opozicije danas želi da sruši njegovu. Da mu prigovori da nije dovoljno veliki nacionalista i fašista, da je odustao i odstupio od višedecenijske karijere ratnog huškača i profitera na smrti stotinu hiljada građana bivše Jugoslavije, onih nad kojima je srpska vlast, uz podršku Vučićeve i stranke Vojislava Šešelja, tokom devedesetih, izvršila agresiju.

Igrom slučaja našla sam se na protestu protiv vlasti ispred zgrade Predsedništva, na Andrićevom vencu, dan nakon ukidanja policijskog časa. Tamo je bila prisutna gomila mladića sa kapuljačama, gotovo identičnih onima koji su se do pre koji dan, usred policijskog časa, penjali na krovove tuđih zgrada kako bi palili navijačke i huliganske baklje, u znak podrške vlasti Aleksandra Vučića.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nasuprot njih bili su, razume se, obični ljudi koji su se ohrabrili bar toliko da u svojim stanovima, preko prozora i terasa, tokom obavezne izolacije, udaraju u prazne lonce, u znak protesta protiv istog tog Vučića.

Huligani i nenacionalistički demonstranti

Ti ljudi na protestu opozicije, na Andrićevom vencu, uzvikivali su parole identične onima koje su Vučićevi huligani uzvikivili pre nego što su ga popeli na diktatorsku stolicu. Bili su tu, naravno, i obični ljudi, koji su samo hteli da protestuju protiv Vučićeve autokratske vlasti, bez zamisli o tome da zamere “izdaju Kosova” ili njegovu navodnu saradnju sa predstavnicima naroda bivše Jugoslavije, na čiju smrt i progonstvo je predano, čak dve decenije pozivao.

Svi ti drugi, nehuliganski, nenacionalistički demonstranti su, takođe, bili zgranuti. Pomalo čak i uplašeni. Jer, među njima je bilo pripadnika poznatih “izdajnika” nacionalnih interesa za takvu masu demonstranata protiv Vučićeve vlasti, kao i za njegove pristalice. Takođe, tu su bili i pripadnici seksualnih i verskih manjina, građana Srbije, koji se nimalo komotno ne mogu osećati u prisustvu rulje koja uzvikuje da je osnovni problem Vučićeve duboko korumpirane, diktatorske i nikada okajane ratno-zločinačke politike vlasti – taj što je “izdao Kosovo”.

Politički i načelni stavovi tih ljudi, pristalica političke opcije Dveri, kojoj je na čelu Boško Obradović, koje zapravo obožavaju, svim srcem podržavaju i isturaju u prve redove njegovi politički saborci iz Saveza za Srbiju – Dragan Đilas i Vuk Jeremić – u ovom trenutku, u Srbiji, moglo bi se reći da su gori od Vučićevih, iako su upravo na njegovoj “velikosrpskoj” politici nastali i razvili se u fašiste i opake nacionaliste, bez prilike realizacije svojih “ideja” na tuđoj, nesrpskoj koži, kakvu je imao njihov istinski mentor i preteča – aktuelni predsednik Srbije.

Boško Obradović i Dveri, koji su poslednji put, pre nepunih godinu, na Trgu republike, u centru Beograda, organizovali skup podrške najvećem balkanskom krvniku – Ratku Mladiću, odnosno, takođe, nedavno, uzvikivali parolu “Ubij pedera”, prilikom Parade ponosa, preciznije, promocije seksualnih sloboda i borbe protiv diskriminacije ljudi na toj osnovi, ili, dalje, koji organizuju i promovišu mržnju prema izbeglicama iz ratom pogođenih zemalja bliskog istoka, zajedno sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem, predstavnicima prethodne vlasti, nameću se da predvode borbu protiv Vučića – ratnog huškača i profitera na smrti.

U Srbiji ‘ništa novo’

Dragan Đilas i Vuk Jeremić su nekadašnji visoki funkcioneri Demokratske stranke Borisa Tadića, koja je ostala zabeležena kao relativizatorska prema istim tim slobodama koje ni danas ne postoje, ali i po visokom stepenu korupcije.

Vuk Jeremić koji svoju politiku nastavlja da gradi na fašizmu u rukavicama i sa, ironično rečeno, visokog diplomatskog stanovišta, istakao se nedavno izjavom da je protiv izgradnje puta koji bi povezao Srbiju i Albaniju, zbog “opasnosti” od ostvarenja projekta “velike Albanije”, koja bi ubrzo tim putem mogla da stigne sve do Niša.

Dragan Đilas, jedan od najbogatijih ljudi koji je nastavio da zarađuje ogromne novce i sa pozicije vlasti posluje u Srbiji u vreme tranzicije, kada su svi normalni ljudi dotakli još dublje dno u odnosu na početak tog sunovrata u ratnim devedesetim, u toj ekipi predstavlja onog koji “mudro ćuti”. Prećutkuje svaku godišnjicu genocida u Srebrenici, čiji su portparoli bili upravo njegovi najveći politički neprijatelji Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, svaki zločin i posledično finansijsko profiterstvo onih koje želi da sruši sa vlasti. Izračunao je da mu se to ne isplati da pominje, usled “poštene” borbe za vlast? Više mu se isplati da za ispunjenje takvog cilja u prve redove gura političke ideje profašističkih Dveri i njegovog lidera.

Nakon što su pristalice Dveri i Boško Obradović pocepale odela zaista odurnih i po ponašanju sramotnih i agresivnih poslanika Srpske napredne stranke, ispred Skupštine Srbije, pre nekoliko dana, dobili su aplauz još jedne uzdanice sprske opozicije u borbi protiv diktatora Vučića – glumca Sergeja Trifunovića. On je, javno saopštavajući odluku o tome da će ipak izaći na izbore, izrazio ljubav prema Bošku Obradoviću, rekavši da će i on isto tako da ih “cepa” kada bude ušao u republički parlament.

U Srbiji, dakle, uoči izbora nove četvorogodišnje vlasti, ništa novo, umesto da se antifašisti bore protiv fašista, svedoci smo kako se fašisti međusobno “lemaju”. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera