Nova lica rješavaju stare probleme

Piše: Metodi Metodijev

Posle mesec i po dana protesta Bugarska je dobila novu, službenu Vladu, koju je imenovao predsednik Rosen Plevneliev. Nova Vlada ima 17 članova i vodiće Bugarsku bar do 12. maja 2013. godine, kada će biti održani vanredni parlamentarni izbori u ovoj zemlji.

U novoj Vladi su tri vicepremijerke. Ekaterina Zaharieva je odgovorna za regionalni razvoj i na taj način postaje jasno da će biti kontinuiteta u politici nove Vlade u poređenju sa prethodnom.

Dejana Kostadinova je ministrica rada i socijalne politike, što znači da su neki od glavnih prioriteta ovog kabineta pokušaj poboljšavanja životnog standarda (zbog čega je pala i prethodna vlada Bojka Borisova), te smirenje talasa socijalnih nemira, koji su bar prividno privremeno nestali. (Jedan od organizatora protesta je rekao: “Dajemo novoj Vladi deset dana da vidimo šta su njeni prvi koraci i potom nastavljamo do kraja. Ako treba, oborićemo i predsednika.”)

Treća vicepremijerka je Ilijana Canova. Ona će biti odgovorna za proces usvajanja evrofondova, zato što Bugarska ima veoma loše iskustvo na tom polju. Ipak, prethodna Vlada je već dogovorila donacije iz Evropske unije od 12 milijardi evra za narednih šest godina.

Ova svota je dovoljna da se otvore nova radna mesta i da se oživi ekonomija Bugarske, koja je uveliko u stagnaciji.

Veliki zadaci

Postoji još jedna žena u novoj Vladi – prvi put u istoriji Bugarske na mestu ministra unutrašnjih poslova biće žena – to je glavna komesarka (ili generalka) Petja Parvanova. Ona je do sada bila šefica Odseka za međunarodnu saradnju MUP-a Bugarske.

Osim novog premijera Marina Rajkova, koji je jedan od najčuvenijih diplomata Bugarske u njenoj postkomunističkoj istoriji, ostala lica u kabinetu su poprilično nepoznata, tako da je predsednik Bugarske Plevneliev na sebe primio veliku odgovornost za uspeh ili fijasko ove Vlade.

Nije neka velika tajna da niko ne može očekivati velika rešenja od kabineta Rajkova. Njegova ovlašćenja su realna, ali on ne može da izađe iz finansijskih okvira prethodne Vlade i budžeta Bugarske za 2013. godinu.

Realno, Vlada Rajkova nema zakonsku moć da se izbori niti sa monopolima u energetici niti sa siromaštvom i nezaposlenosti. Ali, kratkoročno, Vlada bi ipak mogla da napravi neki raspored u ozleđenoj državi ili da otvori vrata merama za poboljšanje stanja u zemlji koje će kasnije biti provedene.

Glavni cilj nove Vlade uglavnom će biti da se smire talasi socijalnog nezadovoljstva, organizacije i sprovođenja otvorenih i demokratskih parlamentarnih izbora.

Značajan broj sociologa i politologa ukazuje na velike zamke postavljene Vladi.

Sociolog Koljo Kolev smatra da su dve zadaće presudne za Vladu – institucionalna stabilnost, uključujući i financijsku, te pošteni izbori. Ako uspe rešiti njih, mandat Vlade će biti uspešan.

Prema Miri Radevoj “zamke su povezane s kratkim rokovima”, tj. za dva meseca Vlada mora da nađe rešenje za stabilizaciju zemlje u svakom pogledu.

Sam predsednik Plevneliev je naglasio da su mnogi ljudi bili pozvani da preuzmu odgovornost u privremenoj Vladi i mnogi su to odbili.

Nema sumnje da će Vlada Rajkova učiniti sve što je u njenoj moći, ali građani Bugarske imaju puno šta da izgube – hipoteke, najmove, štednju, plate, građanski mir… U ovoj službenoj Vladi će, zapravo, imati priliku da uporede dve vrste vlasti – predsedničku i parlamentarnu.

Kratkoročni ciljevi

Istovremeno, kako bi ispunio svoju obavezu da bude “jamac slobodnim i demokratskim izborima”, Marin Rajkov treba jasno iskazati svoje stavove o propasti nezavisnog sudstva i uništenju vladavine prava u Bugarskoj.

Takva očekivanja verovatno ima i predsednik Plevneliev, iako je on pod značajnim pritiskom prethodnog Premijera Borisova velikom brzinom potpisao dekret za imenovanje Sotira Cacarova za bugarskog glavnog tužitelja, bez dijaloga sa nevladinim sektorom i pravobraniteljskim organizacijama.

Prve izjave novog premijera nakon preuzimanja kormila države pokazuju da je on daleko bolje pripremljen za burnu i eksplozivnu atmosferu koja ga je dočekala u Bugarskoj.

U Vladu su ušli pažljivo odabrani ljudi sa besprekorno čistim biografijama i iskustvima. Upravljanje tehnokrata s besprekornim integritetom, slobodnih od ideoloških zabluda, san je većine ljudi u zemlji. To je i ključni poslovni nastup za ministre – dobili su priliku za leteći start u politici, kako bi mogli nastaviti svoju karijeru i u kasnijim vladama.

“Privremena Vlada može voziti i do Nove godine”, prognozirao je ekonomist Georgi Ganev. Prema njegovim rečima, u budućoj vladajućoj koaliciji biće ili vodeća stranka GERB (stranka bivšeg Premijera Borisova) ili BSP (partija bugarskih socijalista, do sada u opoziciji).

Ako bude GERB, to će verovatno biti neko ko se nije diskreditovao za vreme prethodnog mandata vladavine te partije. Ali, postoji realna opasnost da Bugarska padne u italijansku situaciju – da niko ne uspe da formira Vladu posle izbora.

Zatim, privremena vlada može voditi državu i do Nove godine, a to znači da tokom nekoliko meseci Skupština neće raditi. Dobra opcija je da se formira stabilna većina i aktivna Vlada i da se omogući put reformi koje favoriziraju ekonomski rast i razvoj i poboljšavaju stanje u sferama obrazovanja, zdravstva, tržišta rada itd.

Realno, Vlada Rajkova nema zakonsku moć da se izbori niti sa monopolima u energetici niti sa siromaštvom i nezaposlenosti. Ali, kratkoročno, Vlada bi ipak mogla da napravi neki raspored u ozleđenoj državi ili da otvori vrata merama za poboljšanje stanja u zemlji koje će kasnije biti provedene.

U međuvremenu, ispred Predsedništva Bugarske u svom očajanju samozapalio se već četvrti čovek, koji ima 52 godine i ostao je bez posla. Ovaj nemili događaj je prošao bez veće buke u vreme kad je nova Vlada polagala zakletvu. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera