Šta naučnici mogu očekivati od uzoraka sa asteroida Bennu?

Na svojoj putanji oko Sunca, svakih šest godina, asteroid koji oblikom pomalo podseća na čigru, približi se Zemlji.

Kada je pre deset godina Laboratorija za lunarna i planetarna istraživanja na Univerzitetu Arizona organizovala takmičenje da se tom asteroidu, prečnika gotovo pola kilometra da ime, među 8.000 potencijalnih naziva, pobedio je predlog jednog dečaka iz Severne Karoline. Tada devetogodišnji Michael Puzio asteroid je nazvao „Bennu“, po staroegipatskom božanstvu, ptici koja simbolizuje Sunce i stvaranje.

Bennu je jedan od asteroida koji spada u grupu potencijalno opasnih. Verovatnoća da udari u Zemlju u nekoliko narednih vekova ide i do 1:1750. Iako naučnici kažu da su šanse za udar ipak male i da ne treba da brinemo, Bennu važi za jedan od opasnijih do sada otkrivenih asteroida po našu planetu. Kada bi udario u Zemlju, mogao bi da napravi krater i do osam kilometara dužine, a posledice bi se osetile hiljadama kilometara. Ali, bolje od zamišljanja posledica je da se nadamo da do toga neće doći i da će u slučaju stvarne opasnosti „odbrambene snage planete“ imati upotrebljiv i razrađen plan, npr. za skretanje asteroida sa putanje.

Priprema za doček uzoraka sa asteroida

Ovih dana tim naučnika u američkoj vojnoj bazi Dugway Proving Ground u Juti, završava pripreme za doček uzoraka sa Bennu asteroida. U izolovanom delu SAD-a, na prostoru inače poznatom po zvečarkama i divljim konjima, istraživači NASA-e su nekoliko puta detaljno izvežbali proceduru preuzimanja kapsule sa uzorcima nakon što se kapsula spusti u predele Jute. Sve je isplanirano detaljno računajući i to da će sa mesta sletanja biti uzeti uzorci tla kako ne bi došlo do kontaminacije materijala sa Bennua zemljinom prašinom, odnosno kako bi se jasno znalo šta je sa Zemlje, a šta sa asteroida u slučaju bilo kakvog problema i dileme.

Na čelu NASA-inog tima je profesor Univerziteta Arizona Dante Lauretta. Misija koju predvodi i koja traje već sedam godina naziva se OSIRIS-REx. Cilj je bio da letelica ode do asteroida, uzme uzorke sa površine i potom prikupljeni materijal vrati na Zemlju.

Sam plan obećavao je da će biti uzbudljivo, ali kada je došlo do najvažnijeg dela – uzimanja uzoraka – bilo je zanimljivije i dramatičnije nego što je OSIRIS-REx tim to mogao da pretpostavi. Letelicu zamalo nije „progutao“ asteroid, a kada su uzimani, uzorci su se rasipali, pa je sada neizvesno koliko je materijala prikupljeno u kapsuli koja 24. septembra stiže u Jutu. Očekuje se da će u specijalnom kontejneru za materijal biti između 60 i 350 grama prašine i kamenja sa površine, ali koliko je tačno težak zahvaćeni uzorak znaće se za nekoliko dana, kada kapsula stigne na Zemlju.

Dodatni problem bilo je i to što je prilikom prikupljanja kamenja zbog rastresitog tla uzeta velika količina materijala već u prvih nekoliko sekundi pa su se neki kamenčići zaglavili na ivicama poklopca. Tim je tako odlučio da u kapsulu što pre unese prikupljeni materijal. Odustali su od planiranog merenja uzorka kako bi što pre zaštitili ono što je specijalno dizajniranom robotskom rukom prikupljeno.

Ispostavilo se da je površina asteroida mnogo rastresitija od onoga što su naučnici očekivali. Da sonda nije programirana da upali motore čim je uzela uzorke i tako se udalji od asteroida, verovatno bi „potonula“ u Bennu. Ako bi zakoračili na asteroid osetili bi vrlo mali otpor. Naučnici to slikovito pojašnjavaju da je površina otprilike kao da zakoračite u prostor ispunjen plastičnim lopticama.

Sedam godina puta

OSIRIS-REx sonda lansirana je 2016. godine. Dve godine joj je bilo potrebno da stigne do asteroida i da sa nekoliko instrumenata počne snimanje i analizu. Od 2018. do 2020. godine OSIRIS-REx je detaljno fotografisao i proučavao asteroid u sklopu priprema za uzimanje uzoraka. Najpre je sastav asteroida iznenadio tim koji radi na misiji jer su naučnici očekivali da je površina znatno kompaktnija i čvršća što se najbolje videlo prilikom uzimanja uzoraka kada se kamenje razletelo na sve strane.

Nakon što je Bennu 2020. prikupio uzorke, u martu 2021. godine letelica je krenula ka Zemlji. Ovih dana OSIRIS-REx će osloboditi kapsulu koja će se spustiti u pustinjske predele Jute.

U timu misije nadaju se da će uzorci odgovoriti barem delimično na pitanje da li je na asteroidima nekada, prilikom stvaranja Sunčevog sistema bilo materija koje su kasnije dovele do nastanka života na Zemlji.

Kapsula će biće preneta avionom do Johnson Space centra u Houstonu, u kojoj je spremna posebna laboratorija za istraživanje materijala sa Bennua. U tom centru se nalazi najveća zbirka astromaterijala iz Sunčevog Sistema. Pod lupom istraživača tu su komadići Marsa, kometa, Meseca i svi ostali do sada prikupljani uzorci iz svemira.

Više od 200 naučnika iz OSIRIS-REx tima radiće na ispitivanju materijala sa asteroida. Deo uzorka biće poslat naučnicima japanske i kanadske svemirske agencije, partnerima NASA-e, dok će deo ostati netaknut i sačuvan za buduće generacije naučnika koji će verovatni imati naprednije tehnologije za ispitivanje materijala sa drugih tela. To je uostalom praksa i sa drugim dragocenim uzorcima iz svemira, kao što su npr. uzorci doneti sa Meseca tokom Apollo misije.

Zašto baš Bennu?

Među više od miliona poznatih asteroida, nosioci misije izabrali su Bennu. Ne samo zato što je potencijalno opasan već pre svega zbog toga što se dobro uklapao u ono što je tim misije OSIRIS-REx želeo da sazna. Bilo je bitno da odabrani asteroid bude blizu, odnosno da pripada grupi onih koji su označeni kao NEO (Near Earth Objects). Tražili su i da asteroid ima prečnik veći od 200 metara jer manje stene u svemiru brže rotiraju i nezgodne su za sletanje i prikupljanje uzoraka. Ali, posebno značajno bilo im je da sastav asteroida bude u izvornom obliku, nepromenjen od nastanka pre oko 4,5 milijardi godina. Izbor je tako sužen na pet objekata od kojih je Bennu izabran kao najbolja opcija.

Bennu je asteroid bogat ugljenikom koji je nastao tokom formiranja Sunčevog sistema. Članovi tima OSIRIS-REx se nadaju da bi uzorci sa asteroida mogli da daju deo odgovora na pitanje kako je izgledao naš planetarni sistem u svojim začecima i koje su tada amino kiseline i druge komponente bile prisutne.

Sve to govori da je ova misija usmerena pre svega na otkrivanje najranijih komponenti života.

„Želimo da razumemo koju ulogu su asteroid bogati ugljenikom igrali u isporuci osnovnih materija za začetak života na Zemlji“, objasnio je Dante Lauretta ističući da je upravo O u skraćenici OSIRIS (Origins, Spectral Interpretation, Resource Identification, Security-Regolith Explorer) ono što je ključ misije i što sa nestrpljenjem sada čekaju.

OSIRIS-REx nastavlja putovanje

Već posle 20 minuta, nakon što OSIRIS-REx ispusti kapsulu ka Zemlji, letelica će nastaviti put. Dok se deo tima misije bude bavio izučavanju uzoraka sa Bennua, drugi deo tima biće na zadatku da u svemiru održi letelicu sve do ispunjenja drugog cilja 2029. godine. Plan je da tada OSIRIS-REx pridje Apofisu, poznatom asteoridu o kome su pisani mnogi apokaliptični tekstovi i novinski naslovi, a koji će tada proći u blizini Zemlje. Tako će ova misija biti nastavljena, ali pod drugim imenom – OSIRIS Apophis Explorer.

OSIRIS-REx misija je veoma važna za američke istraživače jer je to prvi put da NASA donosi materijal sa asteroida.

Do sada su naučnici imali priliku da se sretnu sa ostacima asteroida koji su padali na Zemlju, ali su samo nekoliko asteroida posetile i detaljnije analizirale sonde sa Zemlje.

Prva sonda koja je sakupila uzorak i donela ga na Zemlju bila je Hajabusa 1. Uzorak je uzet sa asteroida Itokava, 2005. godine nakon čega je usledila misija Hajabusa 2 koja je posetila asteroid Ryugu i sa njega donela nešto više od pet grama čestica. Japanski istraživači su u ovim uzorcima otkrili više od deset vrsta aminokiselina, gradivnih blokova proteina koje živi organizmi proizvode na osnovu svog DNK. Zato naučnici sa nestrpljenjem čekaju uzorke sa Bennu asteroida kako bi dobili još odgovora o jednom od najintrigantnijih pitanja – kako je nastao život na našoj planeti.

Nakon što uzorci sa Bennua stignu na Zemlju i naučnici ih u laboratoriji selektuju i pripreme za istraživanja, NASA je za 11. oktobar zakazala press konferenciju na kojoj će i javnost upoznati sa prvim nalazima naučnika.