Iako se utrka zahuktala, Kina već jeste svjetski AI lider

Na nedavnom susretu američkog predsednika Josepha Bidena i kineskog predsednika Xi Jinpinga, pitanje razvoja veštačke inteligencije (Artificial Intelligence, AI) našlo se, uz pitanje međusobne trgovine, kao i situacije u vezi sa Tajvanom, u samom vrhu agende razgovora.

Ove tri tačke su, zapravo, i međusobno povezane. Tajvan je “svetska fabrika” za najnovije procesore i čipove, uključujući i one za razvoj AI-ja. Takođe, ekonomska saradnja između dva najveća svetska tržišta je već godinama u senci čitavog niza američkih sankcija, koje se odnose na kineski tehnološki sektor, ali i na američke kompanije koje potencijalno žele da prodaju nove čipove i softver Kini. Opet, ključna reč je – AI.

Sve je počelo još 2019, za vreme bivšeg predsednika Donalda Trumpa. Nakon meseci izveštaja američke obaveštajne zajednice da Kina ima “čitav niz hardverskih i softverskih tehnologija, pomoću kojih može da dođe do podataka građana”, ali i do podataka američke administracije i federalnih agencija, Trump je uveo čitav niz ograničenja u trgovini proizvodima visoke tehnologije. Prve su se “na meti” našle kompanije Huawei i ZTE, koje dominiraju na kineskom i delimično na azijskom tržištu smartfona, kao i opreme za mobilne operatere, pogotovo za bazne stanice najnovije 5G generacije.

Pored ovih kompanija “džinova”, sankcije su pogodile i na desetine malih kineskih proizvođača delova za računare i servere, kao i američke kompanije. Do tada se trgovina čipovima, bili oni procesorski ili memorijski, odvijala gotovo nesmetano, a ogroman broj jeftinih smart TV-a, laptopova i bežičnih zvučnika američkih kompanija je “iznutra” bilo u potpunosti Made in China. Veliki lanci trgovina, poput Walmarta, su često i kupovali kineske modele tableta i laptopova, i prodavali ih veoma jeftino, sa novim imenom i logom za američke kupce.

Na meti sankcija tadašnjeg predsednika i njegove administracije našla se (ne)očekivano i najveća kineska društvena mreža TikTok, proizvod kompanije ByteDance. Upravo TikTok koristi izuzetno napredne AI algoritme kako bi korisnicima predlagao nove video klipove za gledanje, ali i takođe “ulepšavala” klipove i fotografije. Stručnjaci smatraju da je AI koji koristi TikTok daleko napredniji od algoritama Facebooka, Instagrama i Twittera (X). Šta više, neke od funkcija na Facebooku, Instagramu i YouTubeu (poput Shorts klipova) su direktna kopija formata sa TikToka.

Zahuktavanje trke

Trka za najbolji model veštačke inteligencije se neprestano zahuktava, a čini se da je sada ušla i u “petu brzinu”. Iako su mnogi analitičari i tehnološki stručnjaci (kao i većina kompanija iz Silicijumske doline) očekivali otopljavanje odnosa između Washingtona i Pekinga nakon dolaska Bidena u Belu kuću, američka obaveštajna zajednica je ostala neumoljiva. Bidenova administracija ne samo da nije ukinula sankcije za visoku tehnologiju Pekingu, već ih je i dodatno pojačala. Najnovija runda ovih sankcija je doneta sredinom oktobra i odnosi se na tačno određene vrste i tipove procesora za razvoj modela veštačke inteligencije (machine learning, ML), ali i samu opremu za njihovu masovnu proizvodnju.

Bela kuća je navela da “postoje sasvim izvesne naznake da bi Kina ovakvu uvezenu tehnologiju koristila u vojne i obaveštajne svrhe”. Sankcije se čak odnose i na nove vrste grafičkih čipova, koji se takođe mogu koristiti za razvoj AI-ja, kao i za kriptovalute. Ovo se pogotovo odnosi na čipove i procesore kompanije Nvidia, koja je jedan od lidera na polju AI procesora, te već godinama dominira na polju grafičkih čipova. Procesori A800 i H800 su “najtraženija roba” među velikim kineskim tehnološkim kompanijama, zbog svojih specifičnih mogućnosti.

Čip A800-Ampere se koristi u radnim stanicama (workstations) za analizu i pisanje koda za same modele veštačke inteligencije. Čipovi H800 su, pak, namenjeni velikim serverima gde veštačka inteligencija zapravo “živi” i analizira milijarde i milijarde podataka (tokena), na osnovu kojih i “uči”. Pored razvoja AI-ja, ovi čipovi su izuzetno efikasni i za zadatke “virtuelizacije”, gde se u “oblaku” (data cloud) mogu “vrteti” najrazličitiji softveri za simulacije, koje mogu biti od ekonomskih, preko vojnih, pa sve do istraživanja u oblasti hemije i fizike. Zanimljivo je i da su se (do sada) ovakvi čipovi nalazili i u velikim serverima kineskih proizvođača, kao što je “Lenovo Think System H800 Gen5”, a koje su kupovale i američke i evropske kompanije, naročito one iz sfere automobilske i energetske industrije.

Kina već jeste svjetski AI lider

Sa druge strane, iako će nedostatak ovih specifičnih “Tensor AI” čipova svakako uticati na planove brojnih kineskih kompanija na kraće vreme, dugoročno se Kina sprema na potpuni prelazak na “domaću radinost”. Kina želi da do 2030. godine u potpunosti isključi zavisnost od proizvodnje najnaprednijih sub-5nm čipova (koji se proizvode u tehnologiji od pet i tri nanometara) od Tajvana, Južne Koreje i u nekim slučajevima Japana. Takođe, Peking želi i da duplira svoje mogućnosti za obradu podataka na masovnom nivou – i to već do 2025.

Za to je Kini potrebna izgradnja novih FAB-ova (fabrika gde se proizvode osnovni delovi čipova, tzv. waferi). U zemlji već ima više od 1.500 kompanija koje imaju višedecenijsko iskustvo u proizvodnji poluprovodnika i različitih vrsta mikrokontrolera, kao i memorija. Iako su svi ovi čipovi do sada bili uglavnom general purpose, tj. koristili su se u proizvodnji potrošačke elektronike, neće biti potrebno puno da se one “unaprede” na high density čipove.

Takođe, vlada u Pekingu intenzivno finansira i rad 200 start-up kompanija, koje rade na potpuno novim arhitekturama čipova, na prvom mestu tzv. 3D MOS integrisanih kola, koja zaobilaze brojna ograničenja sadašnjih wafera za čipove. Najveća kineska FAB kompanija za inicijalnu proizvodnju čipova, Semiconductor Manufacturing International Corporation (SMIC), sa sedištem u Šangaju, po brojnim nezavisnim izvorima već ima mogućnosti za proizvodnju “5nm” čipova. Naime, SMIC je na osnovu ugovora sa holandskim ASML-om (najveća kompanija za proizvodnju opreme za litografiju) sklopljenim pre uvođenja američkih sankcija, došla do postrojenja “Twinscan NXT-2000” za najnapredniju “duboku ultraljubičastu litografiju”, na kome može da proizvodi čipove od sedam i pet nanometara.

Drugi kineski gigant, Huawei, već ima svoju liniju procesora namenjenih razvoju AI-ja, koji su u nekim oblastima i brži od konkurencije koju predstavlja Nvidia. “Ascend 910B”, kako se zove najnapredniji AI čip ove kompanije, zasnovan je na sopstvenoj “Da Vinci” arhitekturi i ima brzinu obrade podataka od 256 teraflopsa. Kompanija BaiDu (kineski Google), koja ima preko 700 miliona korisnika, planira da svoje nove AI proizvode bazira upravo na ovim čipovima. Najnoviji model veštačke inteligencije “Yi Series”, kojeg razvija kompanija Lingyi Wanwu Information Technology iz Pekinga, može da obrađuje velike količine AI tokena (malih delova informacija) daleko brže od svoje “američke konkurencije” Chat GPT i Claude. “Yi Series” tako može u jednom trenutku da obradi i preko 200.000 “AI tokena”, što je čak dva puta brže od Chat GPT-a.