Kriminalci vole visoku tehnologiju

“Follow the money (pratite trag novca)”, uzviknuo je Henry Petersen, američki državni tužilac 1974. godine za govornicom Kongresa. Petersen je bio poznat kao nepokolebljivi borac protiv mafije i organizovanog kriminala, a dao je i veliki doprinos u otkrivanju afere “Watergate”, koja je dovela do pada američkog predsednika Richarda Nixona. Petersen je takođe tvrdio i da se do većine krupnih kriminalaca može doći jednostavnim praćenjem njihovih poslova, i legalnih i ilegalnih, prostim “praćenjem novca”.

Pola veka kasnije, čini se da je njegov savet o praćenju novca jednako aktuelan, čak i više nego ikada, ali u digitalnom domenu. Organizovani kriminal i interesi pojedinaca iz podzemlja nikada nisu poznavali rasu, zemlju ili jezik. Zato je internet bio i logični sledeći korak za ove aktivnosti, budući da na internetu – svačiji klik jednako vredi.

Kriminalci za 21. vijek

U oktobru 2016. godine pokrenuta je prva međunarodno koordinisana akcija protiv prodaje droge putem interneta. Operacija nazvana Hyperion, obuhvatala je američke agente iz nekoliko federalnih agencija, Europol, kao i obaveštajne službe iz zemalja članica saveza “Five Eyes”. Ovu svojevrsnu globalnu obaveštajnu zajednicu čine Australija, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija i SAD, a ona je formirana još krajem šezdesetih, kako bi se adekvatno odgovorilo na globalne pretnje. Izrael, Južna Koreja i Japan su zemlje “pridružene” ovoj zajednici, ali nisu članice. (Interesantno je i da mnoge bitne članice NATO-a, poput Nemačke, Francuske i Španije, nisu deo “Five Eyes” sporazuma.)

Operacija Hyperion je prvenstveno bila usmerena ka prodaji narkotika i ilegalnih supstanci na “mračnom internetu” (Dark Web). Naime, aplikacije na smartfonima, email i web prezentacije su samo “vrh ledenog brega” celog interneta. Postoji još ogroman broj mreža (intranet, super-fiber) koje koriste kompanije, državne službe i vojske, a kojima nije moguće pristupiti na konvencionalan način, putem web adresa ili linkova.

Za pristup “mračnom internetu” je potrebno znanje o računarskim mrežama, kao i poseban web pregledač nazvan Tor. Ovo je skraćenica od “The Onion Router”, a adrese na ovoj mreži se ne završavaju klasičnim .com, .net ili .rs, već sa .onion. Zbog ovakvog načina rada, na Dark Webu se pojavilo na hiljade sajtova koji nude narkotike, oružje, ukradene informacije i dokumente.

Treba napomenuti i da Tor pretraživač ne koriste samo kriminalci – budući da je ovakav internet saobraćaj veoma teško pratiti, Tor je postao “prvi izbor” za novinare, disidente i “zviždače” (whistleblower) širom sveta. Takođe, Tor je često jedini način za izveštavanje iz ratom zahvaćenih područja, poput Libije i Sirije, ili iz zemalja sa nedemokratskim režimima, poput Kine i Severne Koreje.

Ubijeni novinar Jamal Khashoggi je bio veliki zagovornik korišćenja Tora. Saudijske vlasti su ipak bile u mogućnosti da prate njegove online aktivnosti i komunikacije, najverovatnije koristeći izraelski napredni špijunski softver. Khashoggi je ubijen u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu u oktobru 2018. godine.

Ilegalna online pijaca

Silk Road (Put svile) je verovatno javnosti najpoznatija “ilegalna online pijaca”. Američke vlasti su još 2013. godine ugasile prvu verziju ove internet stranice na Dark Webu, koja je prodavala narkotike, ukradene podatke, bankovne račune, a takođe je bila i centar za pranje novca u kriptovalutama. Ipak, ubrzo se pojavljuje i njena nova verzija, Silk Road 2.0, a njen administrator je bio haker pod imenom Defcon. Američke službe su uspele da sruše i ovu stranicu koristeći dotad neviđenu tehniku TMA (transaction malleability), propust u kodu koji pokreće kreiranje digitalnih kriptovaluta. Ross Ulbricht, idejni tvorac Silk Roada, osuđen je 2015. na doživotnu robiju zbog sedam dela trgovine drogom, prevara i pranja novca.

Kolumnista Goran Jovanović kaže da bi korisnici trebalo da obrate pažnju na svoje aktivnosti i na internetu, i na društvenim mrežama.

“Od početka pandemije, naročito su na Facebooku postale popularne grupe u kojima se prodaje bukvalno sve. Iako su većina prodavaca legitimni, a ima i ljudi koji prodaju svoje polovne računare, hifi uređaje ili kamere, trebalo bi posebno obratiti pažnju. Većina ovakvih prodavaca traži uplatu na račun unapred, pa niste sigurni da li će proizvod uopšte stići i u kakvom stanju. Kako je uglavnom u pitanju roba manje vrednosti, retko ko će se odlučiti na pravnu akciju, sa neizvesnim krajem”, ukazuje Jovanović.

Takođe, nastavlja, širom našeg regiona su veoma učestale prevare sa platnim karticama, kao i krađa podataka sa njih.

“Nikada nikome nemojte otkrivati ovakve podatke, naročito ne kroz aplikacije za dopisivanje poput Messengera ili Vibera. Uz ovo, potrebno je i edukovati i najmlađe, koji su sve više ispred smartfona ili tableta. Većina igrica ima opciju kupovine raznih dodataka, a mnoge od njih ‘rade’ i na našim prostorima, tako da ako ne pazimo, može se lako desiti ‘kupovina’ unutar igrice, često i za ozbiljne sume”, dodaje Jovanović.

Uz ovo, napominje, treba obratiti i pažnju kakvim sve sadržajima deca imaju pristup putem smartfona

“Ako gledaju puno sadržaja na YouTubeu, onda je bolje instalirati posebnu aplikaciju YouTube Kids. Svakako treba u podešavanjima dodati i ‘roditeljsku kontrolu’ (parental control opcija) uz pomoć koje roditelji imaju punu kontrolu nad njihovim uređajima”, objašnjava Jovanović.

Lažno, lažnije

Nekoliko agencija EU je još 2017. godine upozorilo zemlje članice i mobilne operatere na sve učestalije korišćenje tzv. belih SIM kartica (whitewash SIM). Naime, nekoliko organizovanih kriminalnih grupa je uspelo da dođe do mašina i uređaja za proizvodnju samih SIM kartica, kao i posebnog softvera za njihovo programiranje. Iako su ovakve SIM kartice starije generacije, pa ne nude mogućnost mobilnog interneta, kao ni 3G i 4G mogućnosti, velika opasnost je u tome što su one potpuno anonimne, mogu se koristiti na mrežama gotovo svih operatera, a kriminalci ih najčešće koriste za sigurnu komunikaciju.

Uz ovo, “krupni igrači” i danas koriste “trik” koji svoje korene ima još u devedesetim. Pravilo “jedan poziv, jedan uređaj” se odomaćio i među kriminalcima u regionu, gde se nakon obavljenog poziva telefon fizički uništava. Za ovo se koriste najjeftiniji uređaji, sa osnovnim mogućnostima, a često se naručuju direktno iz Kine i to u paketima od nekoliko stotina. Ovo otežava ne samo praćenje, već i dolazak do samih fizičkih dokaza. Zbog ovoga, pri hapšenju vođa organizovanog kriminala, naročito u Italiji, obično se, uz oružje i novac, zapleni i ogroman broj mobilnih uređaja i SIM kartica.

Nedavno je Interpol saopštio da je u velikoj međunarodnoj akciji uhapšeno više od hiljadu osoba i zaplenjeno više od 27 miliona dolara. Operacija je trajala više od pola godine, uz učešće policija i agencija iz 20-ak zemalja, kao i Hong Konga i Makaa. Operacija “Haechi II” je uspela da blokira 2.350 bankovnih računa na kojima su se nalazila sredstva stečena kriminalnim aktivnostima. Većina novca potiče od ilegalnog online klađenja i kockanja (online gambling), ali i krađe podataka, krađe identiteta, pa čak i lažnih “internet romansi”.

Stručnjaci upozoravaju i da je od početka pandemije broj online prevara porastao čak pet puta, te da se u bližoj budućnosti može očekivati dalji rast, budući da desetine miliona ljudi i dalje radi preko interneta, gde i obavlja najveći broj kupovina. Od 2019. godine, globalna šteta od hakerskih napada na korisnike i kompanije premašila je pet milijardi dolara, a do 2025. godine će iznositi više od 20 milijardi. Ono što takođe brine stručnjake je i veliki rast hakerskih napada na bolnice, zdravstvene ustanove i laboratorije, kao i krađa zdravstvenih podataka pojedinaca, koji će takođe biti u porastu za vreme trajanja pandemije.