„Papa Franjo je bio zabrinut – ovo ostrvo je raj. Pogledaj plaže, okean, ovo zelenilo i mir koji nas okružuje. Nema razloga da bilo ko bude nesrećan. Bezbedna si ovde, vidiš i sama, gde kod da kreneš, čak i noću sama, sigurna si. Ipak imamo sve veće probleme, a mislim da nema razloga“, kaže Mark, lokalni taksista iz Port Louisa, glavnog grada Mauricijusa.
„Znaš li da je moj imenjak, Mark Twain napisao da je najpre nastao Mauricijus, a zatim raj?“
Prilikom posete Mauricijusu, pre četiri godine, papa Franjo je izrazio zabrinutost zbog rastuće upotrebe narkotika među mladom populacijom. Ostrvo koje ima oblik bisera i vulkanskog je porekla, sinonim je za peščane plaže, guste šume, tropsku vegetaciju i vodopade, ali i surovu istoriju zarobljenu na plantažama šećerne trske. Ostrvo je bilo nenaseljeno, no kolonizovali su ga Holanđani, Francuzi i Britanci, doveli robove iz unutrašnjosti afričkog kontinenta, ali i najamne radnike iz Azije, koji su doneli kulturu korišćenja opijata, kanabisa i opijuma. U početku se kanabis gajio na ostrvu i konzumacija opijata nije bila rasprostranjena.
Nakon dobijanja nezavisnosti 1968. godine, Mauricijus je postao jedna od najbogatijih afričkih nacija. Otvoreno tržište doprinelo je boljim uslovima života lokalnog stanovništva i poboljšalo životni standard. Opšta nezaposlenost je i danas niska u poređenju sa ostatkom afričkog kontinenta. Iznosila je 6,3 procenata u 2023. godini prema podacima Svetske banke, ali je visoka među mladima. Obeshrabreni, ugušeni nemogućnošću da se zaposle i osamostale, neki su potražili izlaz u korišćenju narkotika.
Mark tvrdi da veliki broj mladih redovno koristi gandiju, kako na ostrvu zovu kanabis.
„Poznati smo po plažama, ukusnom šećeru, ali i kao poreski raj, a sve to ume da bude veoma slatko! Twain je, zaista, bio u pravu“, dodaje Mark uz osmeh.
Sve više liječenih zbog upotrebe droga
Prema izveštaju Mauricijus opservatorije za lekove iz 2022. godine, upotreba droga kao što su heroin, kanabis, kokain i metamfetamin, smanjila se u poređenju sa proteklim godinama. Takođe, veći je procenat prijavljenih u specijalizovane bolnice za lečenje, te je pokretanje nacionalnog izveštaja o istraživanju o ljudima koji koriste drogu od strane premijera Mauricijusa u prisustvu koordinatora Ujedinjenih nacija i predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, pre dve godine, viđena na neki način kao prekretnica.
Ipak, niska cena i dostupnost sastojaka za sintetičke droge preti da poveća broj korisnika narkotika, pogotovu među siromašnijom populacijom.
„Cene svih proizvoda su porasle, pogotovo onih iz uvoza, i svi osećamo da je razlika između nas i njih bogatih, a ima mnogo bogatih ljudi na ovom malom ostrvu, sve veća. Deca to sve vide i mnoga ne umeju s tim da se nose. Budu utučeni, jer žele nešto što ne mogu da imaju, ili bar ne odmah… onda odu na neku drugu stranu, u drugu krajnost“, kaže Natasha, menadžer malog hotela i sobarica. „Radim sve, perem veš i kuvam po potrebi, jer imam dvoje divne dece i želim da tako i ostane“.
Natasha naglašava da ona uči svoju decu da je obrazovanje najvažnije i da je to put kojim treba da koračaju. „Neizvesna je budućnost, i mene to plaši, jer sam samohrana majka, time veoma ranjiva. Ali, moram da se borim“.
‘Nije sve savršeno’
Arjun je u potrazi za poslom iz Indije došao na Mauricijus nešto pre početka pandemije. U to vreme je i japanski tanker udario u koralni greben nedaleko od obala ostrva, ostavivši veliku mrlju od curenja goriva. Više od 1.000 tona lož ulja prekrilo je korale i ugrozilo čitav morski ekosistem. Iako je mrlja relativno brzo sanirana, naučnici i danas smatraju da je to najgora ekološka katastrofa koja je zadesila Mauricijus.
„Te godine su bile užasne, kako za mene, tako i za ostale. Nije se znalo šta će se desiti, da li ću zadržati posao ili će me otpustiti, jer neće biti turista“.
Arjun kaže da je to bilo veoma stresan period za njega. „Naravno da su mi nudili drogu. Nekoliko puta sam uzeo, samo da bih se opustio… gandia je bila moj izbor, iz mnogo razloga. Ipak je to prirodna stvar“.
Naglašava da sintetičke droge nije probao, iako su sve više u upotrebi. „Neki moji poznanici koriste, jer je jeftino i dostupno. Alkohol je sve skuplji kad izađeš uveče, a ovo je neka alternativa“.
Arjun kaže da mladi ovde krive vladu za visoku nezaposlenost i nestabilnost, ali smatra da ne čine dovoljno da se njihov glas čuje.
„Nekako mogu da budem i objektivan. Iako me ova zemlja hrani, nije ona iz koje potičem. Smatram da nije sve savršeno… A nigde nije, ali se osećam dobro. Ovde su svi slobodni, nema rata, nema konflikta na vidiku. Radim mnogo, ali su plate redovne, vreme je idealno, živim na jednoj od najlepših plaža na svetu. Zar mogu nešto više da poželim? Za mene je ovo stabilna demokratija“, zaključuje Arjun.