Fanzin je mrtav, ali nikoga nije briga. Ova rečenica mi titra u glavi već neko vreme, zapravo od kada sam se setila da sam u ranoj mladosti imala ideju da pravim sopstveno glasilo.
A kako je uopšte nastao ovaj čudesni medij?
Termin fanzin osmislio je američki šahista i ljubitelj naučne fantastike Louis Russell Chauvenet, kada je kreirao fanzin Detours. Bilo je to 1940. godine, daleko pre pojave kičme fanzin pokreta – pank muzike. Chauvenet je, verovatno bez ikakvih ambicija, pokrenuo talas koji su prihvatili fanovi serije Zvezdane staze i njemu u čast pokrenuli fanzin Spockanalia. Ipak, sve je ostalo u okviru žanra. Masovnost i izmenu celokupnog pogleda na subkulture i načine organizovanja fanova doneo je pank.
Iz mračnih i bučnih londonskih i njujorških underground klubova taj muzički i društveni pokret prelio se na čitav svet. Antikanonsko tle panka namenjeno progresivnim mladim ljudima donelo je fuziju kulturoloških elemenata, osobeni stil odevanja, novu ideologiju i umetnost. Sablažnjavanje puritanaca i akademske zajednice bilo je izvesno, propraćeno zabranama i željom da se takva vrsta kreativnog, ali i političkog bunta uguši.
Zatvorenost mainstream medija i mogućnosti da se dobiju informacije o bendovima, izložbama, alternativnim umetnicima stvorilo je novi medij, magazin fanova za fanove – fanzin. Uz pomoć štapa i kanapa, mada u ovom slučaju uz pomoć lepka, isečaka iz novina, olovki, flomastera, stikera, kasnije i pisaće mašine nastajali su prvi primerci. Dostupnost kopir mašine je učinila da autentičan rad fanzinaša bude umnožen u više primeraka.
U SFRJ pank je stigao preko Slovenije i brzo naišao na ogromnu podršku mladih. Sve je vrvelo od momaka i devojaka sa karakterističnim čiroki frizurama, martinkama i zihernadlama na garderobi. Buntovni, prgavi, oslobođeni od želje za konformizmom establišmenta, bili su nepoželjni. Fanzini, kao slobodarska glasila, odmah su postali sastavni deo scene.
Mnogo rada i kreativnih ideja
Nema konsenzusa koji je to prvi fanzin koji je kreiran u Srbiji, ali se često spominje da su sredinom prošlog veka članovi umetničke grupe Medijala, objavljivali istoimeni list koji je imao karakteristike fanzina. Nešto kasnije pojavio se Kreten, čiji je tvorac strip autor Aleksandar Zograf i Filmski letak reditelja Slobodana Šijana.
U svaki primerak utkano je mnogo rada i kreativnih ideja. Na tih nekoliko strana koliko su neki imali, do onih brojčano ozbiljnijih, stalo je pregršt informacija, prevoda, zanimljivosti, trivija o domaćim i stranim pank bendovima. Stranice ručno oslikane, ispisane gusto da se ništa ne izostavi, uz fotografije, akademizmom neopterećenu poeziju, kritiku, strip i servisne informacije iz sveta kulture, prave su dragocenosti, vredne kolekcionarstva.
Ni nazivi ovih samizdat publikacija nisu bili ništa manje zanimljivi. Inspirisani strip junacima, replikama iz filmova ili anglosaksonskim žargonima oslikavali su stavove svojih tvoraca ili benda zbog kojeg ih fan pravi. Oprem dobro! je najdugovečniji i redovno izlazi skoro četiri decenije, zatim Pušmajkar, Lumberjack, Urbana Gerila, Škart, Distorzija, Tri drugara, Bolji život… neki su od najpopularnijih koje su mladi čekali da nabave u klubovima pre koncerta ili da ih poštar donese.
Čitaoci kao distributeri
Pored poštara bitna karika u popularisanju fanzina bili su čitaoci-distributeri. Autor kopira omanji tiraž, a potom čitaoci umnožavaju i dele. Ova jedinstvena glasila su tako putovala do najudaljenijih mesta i bitno uticala na razvoj lokalne artističke scene. Tako je nastao Punk Forever u Velikom Orašju, Benzin u Lojanicama ili Kontramigracija iz Babušnice.
Inicijalno stvoreni kao produkt fanova u čast pank i novotalasnih bendova, fanzini su bili svojevrsne oglasne table ne samo muzike, već i ostalih umetnosti. Generacije koje su bile oslobođene nasleđa prošlosti, malograđanskih stega i salonskog komfora želele su drugačije knjige, filmove, muziku, modu, politiku. Jasno su trasirali put slobodarskom, buntovnom duhu u čijem spektru ima prostora za sve subkulture.
Priliku u svemu tome su videli desničarski bendovi i huliganske grupacije koje su pod bojama fudbalskih klubova propagirale nacionalističke, nasilne ideje. Fanzini su poslužili kao idealna glasila vladajućim strukturama koje su otkrile dobar alat za gušenje pacifističkih ideja. Infiltriranje u subkulturu sa ciljem da se preoblikuje zarad sopstvenih agendi, nije novitet.
Ni crkva nije ostala izvan fanzinaških okvira. To je jedna od najzanimljivijih pojava koje prate svaku priču o fanzinu, bilo da je reč o svetskim ili domaćim okvirima. Naime, u Kaliforniji je grupa monaha manastira Sveti German Aljaški (Saint Herman of Alaska), pokrenula fanzin Death to the World (Smrt svetu). Kao nekadašnji pankeri, monasi su odabrali da se bave isključivo hrišćanskom tematikom. Pisali su prigodne pesme, čitaocima donosili delove žitija i sve ukrašavali ikonama. Ubrzo su horde pankera i metalaca krenuli na hodočašće u ovu svetinju. Manastir Studenica je brojeve distribuirao u Srbiji.
Zamiranje krajem ‘90-ih
Fanzinaški svet je krajem tih mračnih devedesetih zamirao. Kao svetla tačka na prelazu u novi milenijum pojavili su se bendovi sa dosta angažovanim tekstovima usmerenim protiv Miloševićevog režima, čime je otvoren prostor za uratke posvećenih fanova koji su se transparentnije i fokusiranije bavili socijalnim temama i feminizmom.
Posao je dosta olakšan sa pojavom računara koji jesu doneli visoki kvalitet grafičkih rešenja i ilustracija, ali su oduzeli prepoznatljiv duh fanzina. Olakšana je komunikacija sa muzičarima, klubovima, čitaocima-saradnicima.
Prednost jeste što nema loših kopija, ali ni radosti čekanja poštara da donese primerak gde se upija svaki potez hemijske olovke, zagledaju kukice na slovima, tumače hotimične mrlje i žvrljotine. Sa prestankom posedovanja štampanog primerka nestao je i osećaj čitaoca da je i on krucijalni deo svega.
Tako je od izvornog oblika fanzin prešao u e-zin. Digitalna evolucija je zadala snažan šut prvobitnoj zanosnoj ideji koja je stvorila ovaj društveni fenomen.
Ipak nisu potpuno nestali
Priča ne može da bude zaključena bez spominjanja nekih poznatih fanzinaša kao što su novinari Branko Rosić, Stevan Dojčinović koji je uređivao broj sa verovatno najdužim imenom Lagao bih vas kada bih vam rekao da… Tu su i pisci Tihomir Jovanović, Oto Oltvanji, Vasa Radovanović i Igor Todorović Zgro.
Fanzini nisu potpuno nestali. Crnoslovlje, Helly Cherry ili Emitor dostupni su najčešće u digitalnom obliku i posvećeni su stripu i književnosti, mahom žanrovskoj.
Svakako, daleko je to od stare slave ili se moj mladalački osećaj promenio. Mada, mogla bih da se latim posla, jer šta ako bi neko presekao kabl i učinio da internet netragom nestane. Zanimljiva je ova igra reči net – netrag – bestrag. Možda bi mogao tako da se zove Netrag Bestrag. Ako se nekom fanzinašu dopada ideja, slobodno neka je posudi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.