Ima nešto tužno u Severnoj Mitrovici. Naljutiće se ljudi ovde, ali meni je depresivna. Tužna mi je i siva.
Možda zato što mi je ovde nekoliko puta bilo baš teško. Teralo me je ovo Kosovo da se ogolim i više od želje da napišem dobar tekst. Da napišem neke redove zbog kojih svaki put plačem kada ih pročitam.
U maju pre dve godine pisao sam o mladjoj kćerci:
“Kada se rodila imala je malo više od jednog kilograma.
Kad je izašla iz porodilišta, doktor je rekao da nas časti 50 grama do dva kilograma…
…Obećao sam da ću je voditi na maturu, ali nisam ispunio obećanje i pokušavam da smanjim knedlu u grlu, makar dok sam na lajvu.
Neispunjeno obećanje
Nisam ispunio obećanje jer sam na severu Kosova, gde Albanci pokušavaju da zastraše srpski narod hapšenjem policajaca, odnosno sprovode akciju čišćenja svojih redova od korupcije. Zavisi sa koje strane reke Ibar se gleda.”
O starijoj nisam pisao na Kosovu ali svaki put kada stavim masku, a ljudi ovde me čudno gledaju jer baš niko ne nosi masku, setim se bloga od prošle godine:
“Postala je brucoš Univerziteta u Ljubljani.
Na klupi ispred zgrade aerodroma u Beogradu sam otkrio da hirurške maske mogu da posluže i kao maramice za suze, dok sam gledao u sat i očekivao da čujem kako avion rula na pisti. Nisam čuo avion, ali mi je žena rekla da je poleteo sa nekoliko minuta zakašnjenja. Pratila je to na web stranici aerodroma.”
Baš sada kada sam opet na Kosovu, na sedam dana, starija je došla na nekoliko sedmica kući.
(Opet) izbori s unaprijed poznatim rezultatom
Ja sam na službenom putu na Kosovu, jednom od onih za koje deca kažu: opet izbori!?
Ne mogu da im objašnjavam jer ovo su još jedni izbori gde se unapred zna rezultat- na severu Srpska lista, a na čitavom Kosovu Kurti.
Kurti, čije sam suđenje pratio u Nišu, posle rata na Kosovu, kada je na primedbu advokata koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, pred sudom, rekao – “ja ne znam ko je ovaj čovek i ne znam šta priča!”
Na severu ne može da bude drugačije od onoga što je zvanični Beograd odlučio, a to je da će svi Srbi glasati za Srpsku listu, jer ona je garant jedinstva. Jedinstva u podršci vlasti u Beogradu.
Oni koji bar malo sumnjaju u tu ideju su otišli. Valjda im je lakše da odu sa Kosova jer nije lako želju za jedinstvom na svakim izborima iskazivati u koloni koja odlazi da ubaci listić za Srpsku.
Odlazak mladih
Čini mi se da je ta organizovana kolona na svakim izborima sve manja. Jedni su otišli zauvek sa Kosova, a drugima je izborna komisija onemogućila da iskažu želju za jedinstvom jer im je za glasanje potrebna kosovska lična karta koju nemaju.
Oni koji su otišli ne razlikuju se mnogo od onih koji su iz Srbije otišli iz Beograda ili Niša. Samo ih je više nego onih koji nisu sa Kosova. Istraživanja kažu čak 70 odsto mladih ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina.
Na kraju ono što će me opet rasplakati za neko vreme, kada budem pročitao ovaj blog.
Starija kćerka mi je rekla: ja Imam 19 godina, sada živim u Sloveniji i nikada se neću vratiti u Srbiju, živeću negde u svetu. Da li ćete svaki put da pravite dramu ako mi ne bude dobro??!
Zlato moje – da, hoćemo!