Nisam velika obožavateljka fantastike, ali me je Zakopani džin Kazua Ishigura uspeo osvojiti. Stariji bračni par, Beatrice i Axl, kreću u potragu za sinom. Put im je protkan maglom koja tera ljude da zaboravljaju. Čitav je narod podlegao kolektivnoj amneziji. Neuspešni su pokušaji da se sete osnovnih životnih činjenica, poput lika svog sina, zašto je otišao, razlog njihovog bračnog nesporazuma, prošlosti, čak i cilj puta na kom su krenuli.
Maglu koju je Ishiguro smestio u britansko okruženje lako se može preslikati u balkansku scenografiju. Osećaj neizvesnosti koji magla daje ovoj “bajci za odrasle” najbolje opisuje makedonski evropski put.
Uskoro će 20 godina kako je zemlja krenula u svojim namerama da se pridruži evropskoj porodici. Ali, put do Evrope još se ne može ni videti. Poput puta u Ishigurovoj bajci koji je ne samo neizvesan, već i opasan i mučan. Beba rođena kada je zemlja postala kandidat (kandidat, ne članica) za ulazak u evropsku porodicu, danas slavi svoje punoletstvo. Punoletstvo bez perspektiva, izgleda, uspeha. U tu maglu bačeni su i kolektivna perspektiva i potencijali.
Kao bajka za odrasle
I sama priča o evropskom putu postaje bajka za odrasle. Retko ko veruje da je realna i pored tolikih tapšanja međunarodnih predstavnika i aplaudiranja nakon već rešene glavne prepreke sa komšijom koji skoro tri decenije komšiji nije želio otvoriti put. Ka perspektivama. Aplauz nakon rešenog spora brzo je bio zamenjen novim šamarom i novom blokadom.
U kolektivnu amneziju polako padaju novi razlozi zašto se ne vidi taj put, ali što je strašnije i poverenje u svrhu pronalaska tog puta. Prvo je bilo francusko, zatim i bugarsko protivljenje. Ali, suštinu, zašto i kako, čiji su interesi nekoga ostavili bez puta retko se ko jasno može i setiti.
Zvanični razlozi su da se sada drugi sused protivi evropskom putu. Taj uopšte i ne priznaje postojanje nacije i jezika suseda. Zar u suštini “evropskih vrednosti” nije poštovanje komšija, različnosti i posebnosti? Zašto se oči zatvaraju iza drastičnog kršenja osnovnih evropskih vrednosti? Kako se može tražiti kompromis kada je početna teza da druga strana, jednostavno, ne postoji?
“Ne možete stvoriti antievropski uslov i da ga predstavljate kao kriterij da bi se jedna zemlja kretala prema Evropskoj uniji”, direktan je jedan makedonski političar.
Ne govorimo o politici u periodu nakon smrti kralja Artura iz Ishigurovog romana, već o politici 21. veka.
Evropska porodica samo treba biti iskrena
Kod Ishigura se izmaglica na kraju diže i Beatrice i Axl će se jasno setiti svojih uspomena, kao i činjenica iz njihovih života. U makedonskom slučaju izmaglica će se podići u trenutku konačne odluke – hoće li zemlja uskoro krenuti na taj put ili potpuno odustati njega.
Prilično su upozoravajuće poruke ovdašnjih zvaničnika, da će, ukoliko se blokada ne otkloni do sredinu januara sledeće godine, aktuelni spor biti zaleđen duže vreme. Već znate šta se u svetu događa nakon što se konflikti “zalede”. Zaleđeni mogu biti razlog još dublje konflikte u kojim mogu gubiti čak i strane koje su ih stvorile.
Jasna su bila i upozorenja nadležnog evropskog komesara kako građani Zapadnog Balkana mogu izazvati sledeću migrantsku krizu ukoliko Evropa dozvoli da propadnu obećanja o proširenju. Svoj će put ka boljitku građani potražiti u granicama Unije. Ostaviće maglu iza svojih leđa.
Kako evropska porodica može pomoći ukoliko smatra da joj “proširenje” više nije u interesu? Biti iskrena. Ne gajiti nepotrebne nade kako što je gajila decenijama ranije. Te nade su dovele do prevelikih očekivanja, od kojih se sada rađa duboko razočarenje. Razbiti tu sladunjavu bajku za odrasle. Tako će dokazati da bar minimalno poštuje dostojanstvo ovih ljudi.
Na kraju i jedna izvorna mudrost iz ovog dela sveta. Stariji ljudi ovde znaju reći: komšiji možeš pomoći ukoliko mu omogućiš pristup vodi i otvoriš mu put.
Magla se, poput one Ishigurove, u ovoj prostoj mudrosti ne spominje.