Sandžak je u katastrofalnom stanju – dijagnoza je koja već trideset godina razara anestezirano i umoreno sandžačko društvo. Ovih nedelja svjedočimo katastrofi koja se očituje u raspadu zdravstvenog sistema u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Realnost sa kojom nas je suočila korona ukazala je na nesposobnost pojedinaca da upravljaju kriznom situacijom.
Verovali smo da korona ne postoji, da je daleko od našeg sokaka, pažljivo smo pratili dnevne informacije o inficiranim i preminulim osobama, ali nismo poznavali nikog u svom okruženju, ko se suočio sa koronom. Bili smo zatvoreni, ograničeni, prostor slobode se sužavao i svesno smo pristajali na to, jer smo verovali da ćemo nenasilnom akcijom, disciplinom i odgovornošću pobediti. Zaboravljena je ozbiljna epidemiološka situacija, izbori su postali glavna tema, zdravlje građana i građanki, odnosno, naši životi na dnevnom redu partijskih interesa bili su pod tačkom razno. Prva polovina ove godine prošla je u dvije ključne nedelje, naša svijest bila je u vakumu, u moru dezinformacija sužena i pod aktivnim dejstvom društvenih mreža anestezirana, onemogućena da razume nastalu situaciju i procese u kojima se svijet menja. Korona je postala naša svakodnevnica, sve je više ljudi koje poznajemo bivalo zaraženo. Korona je postala naš život!
Korona u vlastitoj kući
Pripadam onoj kategoriji koja je dobila koronu uz simptome koje manje-više odudaraju od onih koji su dostupni na internetu. Sve kreće od telesne temperature koja se iznenadno javlja, malaksalosti, potrebe za spavanjem i gubljenjem snage za dnevne rutine i užitke (ispijanje kahve, na primer) i ogromnom količinom vode koja vam ne pomaže da utolite žeđ i suvoću u grlu. Upala pluća postala je standardna klinička slika, dok potvrdu o tome da ste koronu fasovali, potvrđuje PCR test koji se čeka par dana. Moja blaža klinička slika zahtevala je antibiotike, vitamin c, d, b, cink, tečnost, mirovanje i lečenje od kuće uz preporuku infektologa, ako imate problem sa disanjem pravo do Infektivne klinike. Celokupni period od prvih simptoma do kontrole i drugog rezultata trajao je ukupno 18 dana. U poređenju sa mojim prijateljima iz bližnjeg okruženja, simptomi su različiti i zavise od imuniteta i očito drugih parametara u našem organizmu.
U porodici se suočavamo sa još jednim slučajem – moj otac sa jasnim simptomima korone prolazi za nekoliko nijansi kroz težu kliničku sliku. Visoka temperatura koja se kreće i do 40 stepeni, umor, bol u grudima, usporeno kretanje, potreba za spavanjem, gubitak apetita, čula ukusa i mirisa, halucinacije, nizak krvni pritisak, suočavaju nas sa prisustvom korone u telu i kući. Bez upale pluća, otac insistira na kućnom lečenju i borbi sa koronom. Kombinovani antibiotici, infuzije, vitamin c, tečnost i konstantno mirovanje u samoizolaciji osnova su kućnog lečenja. U prvim danima kada je virus vrlo intenzivan čoveku se menja lični opis, lice postaje starije, telo mršavije, oči se smanjuju, govor prestaje – organizam se bori i to je vidljivo u svakom trenutku kada gledate bolesnika. Članovi porodice gube osećaj za strah, duboku potisnu realnu opasnost da u svakom momentu mogu biti inficirani virusom, ali lekarska sugestija i izričita molba da zaštitne maske koristimo kada smo u istom prostoru postaju imperativ.
Bolestan cijeli komšiluk
Deda je u aprilu imao ozbiljne zdravstvene probleme, strahovali smo da će ga korona savladati, ali se izborio. Dva meseca nakon sopstvene borbe u filmskoj sceni u skafanderu koji je sestra poslala iz Nemačke, sedi na kraju kauča i alkoholom masira noge svom sinu, oblači čarape sa rendanim krompirom, verujući da će tradicionalnom tehnikom savladati telesnu temperaturu. Osoba koja ima koronu, ne može da jede, apetit ne postoji. Priprema se bolnička hrana u kućnim uslovima – poseban tanjir, pribor za jelo, čaša. Obrok se unosi u izolovanu prostoriju sa zaštitnom maskom, rukavicama, uz obavezno provetravanje sobe. Pratimo količinu pojedene hrane, jer po tome merimo koliko se oporavljamo – kada krene povraćaj apetita, doktori kažu, idemo na bolje. Danima je pripremana hrana ostajala na stolu, netaknuta, ni zalogaj, gutljaj jogurta, ništa. U kući imamo zdravstvenog radnika što je dosta olakšalo situaciju. Soba postaje bolnička, čiviluk se koristi za kačenje infuzije, alkoholom se dezinfikuje prostor i čiste površine nekoliko puta dnevno. Tetka Hanifa nas informiše da je ceo komšiluk bolestan, korona je gost u svakoj kući, ali veruje da će do Bajrama sve da bude lakše.
U Novom Pazaru svi traže privatne usluge medicinskih tehničara i doktora koji uključuju infuziju, na društvenim mrežama javljaju se volonteri koji nude usluge osnovne medicinske pomoći u lečenju. Cenovnik usluge kućnog lečenja za sve lekove i neophodne potrepštine kreće se do 400 eura – zavisno od broja dana. U prvoj nedelji nakon održanih izbora, koja se smatra ključnom u eksploziji „korona virusa“ vidljivi su redovi ispred apoteka i velika je tržišna potražnja za infuzijom i mehanizmima neophodnim za priključivanje, vitaminom c i ostalim medikamentima. Jedno je siguno – u ovom trenutku na hiljade građana u Novom Pazaru, Tutini i Sjenici sa blažom kliničkom slikom leče se u kući, u svojoj crvenoj zoni, trude se da pet kritičnih dana u napadu korona virusa, kako kažu lekari, prebrode što brže i jače, verujući da neće doći do komplikacija i potrebe za hospitalizacijom. Ljudi u Novom Pazaru plaše se bolnice, lekara, hospitalizacije, prestravljeni su, imaju opravdane traume, veruju da paracetamolom, čajevima, đumbirom, bijelim lukom i sodom bikarbonom mogu savladati koronu – najsmešniji virus u istoriji čovečanstva!
Pod pritiskom različitih informacija koje nam dolaze sa svih strana – postajemo lekari preko noći, sručnjaci i eksperti u borbi protiv virusa, slobodni da savetujemo, preporučujemo i prepisujemo terapiju, bez problema i upita – da li je to normalno?
Bolest kao sramota
Novi Pazar je još jednom potvrdio da je duboko patrijarhalna sredina i da je sramota biti bolestan, a još veća sramota izgovoriti imam koronu. Ljudi i sada ćute, ne izgovaraju tu opaku riječ, jer se plaše osude, preko jezika jedva prelome, nerazgovetno, da se ne čuje – ne daj Bože! Grad se ovih dana suočava sa umiranjem ljudi, smrt je svakodnevna, ali je ovih dana vanredna pojava, umrlica je sve više, lepe se jedna preko druge. Strah je intenzivan i javlja se panika – dva najveća neprijatelja za čoveka u sistemu zdravstvene potrebe. Samoizolacija ne zahteva puko zatvaranje u sobnom prostoru, već sign out iz online svijeta i svih informacija i dezinformacija koje slabe naš mentalni imunitet.
Najvažnije od svega je pravovremeno delovati, javiti se lekaru kada simptomi krenu, jer je korona perfidna, kao i svi virusi. Situacija u Novom Pazaru ide ka stabilizaciji, lokalno medicinsko osoblje, lekari iz centralne Srbije, vojni lekari, medicinska ekipa iz BiH stiže danas, dijaspora, volonteri, uz podršku državnog sistema, čine sve da u ovom trenutku stabilizuju stanje.
Korona ne znači exitus letalis – već koncept odgovornosti prema sebi i svetu oko sebe.
Izvor: Al Jazeera