Dobar je naš baćuška Palma, dobar. Nije on kao drugi gubernatori i spahije koji samo gledaju kako da nesrećnom mužiku skinu i kožu s leđa, naprotiv. Njegovo prevashodstvo Dragan Marković, gubernator Jagodine i veleposednik ovdašnji, nije samo naš gospodar, već i dobrotvor, takoreći jagodinska majka. Beskrajna je njegova dobrota, nepresušno je vrelo njegove milosti. Evo, baš pre neki dan okupio Palma kod sebe u načalstvu potrebite iz sreza jagodinskog, pa ih sve lepo, ljubazno, očinski propituje kako žive, imaju li kakvih problema, fali li im štogod.
Molitelji, uglavnom u poznoj životnoj dobi, sjatili se oko njegovog prevashodstva kao pilići oko kvočke, ispovedaju mu svoje muke, jadaju se gubernatoru kao najrođenijem, otvaraju napaćenu dušu pred fanatikom čovekoljublja. Jedan starac kaže: “Sam živim, supruga umrla, bez dece sam”, a brižni Palma dodatno zapitkuje: “Je l’ koristite lekove?” Starac odgovara da koristi, kako i ne bi u tim godinama, a naš dobrotvor ne časi ni časa, već odmah određuje pomoć molitelju: “Dobro, 3.000 za gospodina”. Ima li igde na svetu efikasnije službe za potporu sirotinji?
Vicešampion filantropije
Starica povezana maramom jada se gubernatoru: “Živim sa sinom i dva unučića i snajom, bolesna sam, dijabetičar, kupujem lekove, Dragane…”, a naš dobročinitelj, Bog mu svako dobro dao, prekida baku na pola reči i odmah određuje cifru: “Dobro, 2.000 dinara za gospođu”. Ne zaustavlja se vicešampion filantropije samo na pomoći starima, ne zaboravlja on ni mlade, a ni ljude u najboljim godinama.
Kad se jedna baka požalila da živi sa sinom koji je bez službe, a ima 46 godina, Palma je za delić sekunde našao rešenje za problem: “Sin da dođe u ponedeljak i odmah u utorak počinje da radi”. Eh, da nam je više ovakvih gubernatora mogli bismo mirno da stavimo katanac na Nacionalnu službu za zapošljavanje, a sintagma “oglas za posao” brzo bi dobila premeštaj među arhaizme.
Jeste da u Jagodini, baš kao i svakoj drugoj srpskoj nahiji, postoje nadleštva zadužena za brigu o starima, nemoćnima i nezaposlenima, ali njegovo prevashodstvo Palma dobro zna koliko je teško živoj duši da se probije kroz gustu mrežu pisara, prepisivača, titularnih savetnika, koleških asesora, koleških registratora, pomoćnika šefa odseka, tajnih savetnika, mlađih referenata i ostalih činovnika.
Susret naroda i gospodara
Birokratija je napravila živi zid između naroda i plemstva, pa naše velmože i boljari često nemaju pojma kako im podanici žive i šta ih tišti, jer ih činovništvo, ogrezlo u nepotizam i korupciju, drži u zabludi. Zato ništa ne može da zameni susret između naroda i gospodara uživo, licem u lice; jedino u ličnom ophođenju njegovo prevashodstvo biva kadro da dokona šta muči njegove mužike, sebre i ostale kmetove, te da im pomogne kako najbolje zna i ume.
Nije ovo baćuški Palmi prvi put da izliva svoju milost na potrebite Jagodince, duga je istorija njegovog natprirodnog čovekoljublja. Otvorio je akva park, uvezao iz Afrike živu žirafu, vodio učitelje na more u Grčku, rasprodao fotelje iz nadleštava i zamenio ih drvenim stolicama, davao pare sveže venčanim mladencima, plaćao letovanje samcima i udavačama u cilju provodadžisanja, istrebio homoseksualce, organizovao merenje krvnog pritiska po okolnim selima…
Jedino u čemu još nije uspeo je da organizuje koncert Betovenu i Šopenu u Jagodini, ali Bože zdravlja. Kad postoji volja, nađe se i način, pogotovo kod div-junaka kakav je naš čestiti gubernator, sviraće pokojni kompozitori u Jagodini kad-tad, makar morali da ih za tu priliku povampirimo.
Priča za literaturu
I onda se nađu razni zlobnici, liberali i slični protivnici kreposnog prava da ovakvom natčoveku, oličenju humanosti, nagvaždaju gvaždaljke kako ne radi po propisima, kako postoje nadležne kancelarije koje se bave ovakvim slučajevima, kako Palma koristi podaničke muke za ličnu promociju, kako je pare koje deli podanicima prvo od tih podanika oteo i sve tako nešto Bože me sakloni. Kao da je njegovo prevashodstvo izmislilo drevni običaj prijema molitelja kod njihovih spahija, vlastelina, gubernatora i despota.
Pa i samo njegovo veličanstvo car Aleksandar Prvi prošle godine je upriličio sličan susret s narodom koji je trajao od svitanja do sumraka, kako bi pomogao nevoljnicima da reše svoje nagomilane probleme. Kad već institucije ne rade svoj posao, neko mora.
Zašto se ti jalovi kritičari našeg uzornog plemstva nikada ne zapitaju šta su oni uradili za napaćeni srpski narod. Umesto što bespoštedno kritikuju čovekoljubive gestove domaće vlastele, tim zapadnjački nastrojenim liberalima bi bolje bilo da obrate pažnju na svetlije strane jagodinskog slučaja. Tu se najbolje vidi koliko je Srbija napredovala i koliko se modernizovala.
Dok su nekad molitelji klečali na kolenima, klanjali se gospodaru do zemlje udarajući čelom o pod i ljubili plemenite plavokrvne ruke, danas sede u udobnim stolicama, uopšte se ne klanjaju, razgovaraju normalno sa velmožom, čak mu se obraćaju po imenu. Ako to nije pravi primer progresa, ja onda stvarno ne znam šta je.
Priča o prijemu građana kod Palme toliko je bizarna da više liči na literaturu nego na događaj koji se zaista desio u realnosti. Što nas dovodi do paradoksalnog zaključka: Stvarnost Srbije na početku XXI veka najbolje je opisana u delima ruskih realista iz XIX veka.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera