Vojnim rokom protiv opozicije

Da priča o obaveznom vojnom roku može samo da donese političke poene uverila se još između dva kruga predsedničkih izbora krajem 2014. i početkom 2015. Kolinda Grabar Kitarović. Proglasivši tada ideju o ponovnom uvođenju vojnog roka za sve vojno sposobne muškarce svojom “političkom zamisli”, predsednica Hrvatske samo je politički profitirala. Nije joj smetalo ni to što je bila ministarka vanjskih poslova u trenutku kada je Vlada Hrvatske predložila Saboru dugoročni plan razvoja oružanih snaga kojim se obustavlja vojna obaveza, niti što je bila pomoćnica generalnog sekretara NATO-a te dobro zna da ova alijansa preferira da njene članice bezbednost zasnivaju na efikasnoj profesionalnoj vojsci.

Da su skloni preuzimanju ove priče kao sigurnog predizbornog aduta, proteklih nedelja dokazali su ne samo lideri susednih balkanskih zemalja, poput Srbije, već i oni koje nazivaju “lokomotivom” Evropske unije. Dok je u Srbiji krajem juna debatu o ovome podstaklo objavljivanje rezultata jednog istraživanja u kojem se tvrdi da čak tri četvrtine građana Srbije podržava ponovno uvođenje redovnog vojnog roka, debatu o ovome u Francuskoj je podstakao lično predsednik Emmanuel Macron.

Iako je jedini predsednik Pete republike koji nije služio vojni rok, Macronu to nije smetalo da se založi za ponovno uvođenje obavezne javne službe u kojoj bi momci i devojke učestvovali u obuci kopnenih, vazdušnih i mornaričkih snaga, kako kaže, da bi se naučili disiplini. Ovu ideju je Macron lansirao još u preme predizborne kampanje, očigledno nastojeći da se prikaže kao neko ko želi kod građana Francuske da podstakne osećaj patriotizma i društvenog zajedništva.

Kako ga ova politička igra ne bi previše koštala, budući da među mladim Francuzima nema previše želje da godinu dana provedu u vojnoj službi, Macron predlaže da tinejdžeri pohađaju program u dve faze. Prva bi bila obavezna i podrazumevala bi mesec dana obuke, ne samo u vojsci, već i u policiji, vatrogasnim brigadama, kao i u dobrotvornim organizacijama. Druga faza bi bila dobrovoljna i trajala bi najmanje tri meseca a najviše godinu dana, gde bi mladi bili podstaknuti da završe punu vojnu obuku.

Obnavljanje patriotskog duha

U situaciji kada Francuskoj realno ne preti nikakva opasnost, mnogi komentatori su se zapitali čemu sve ovo, koliko će sve ovo da košta i da li je će to biti uzaludno bačenih, kako se procenjuje, oko 1,6 milijardi evra godišnje. Za razliku od Šveđana koji su ovogodišnje uvođenje obaveznog vojnog roka za 4.000 posebno izabranih regruta pravdali strahom od pokazivanja ruskih mišiča na Baltiku, Macron smatra da će vojska mladima “obnoviti patriotski duh”.

Ipak, nameće se utisak da Macron zapravo igra na kartu “patriotske nostalgije” Francuza za vremenom generala Charlesa de Gaulea te ne čudi što pominje kako bi obavezni vojni rok obezbedio Francuskoj da ima “stratešku autonomiju” i mogućnost da “samostalno preuzima akcije ako je neophodno”. Francuski vojni analitičari, pak, ukazuju da bi zapravo vojna obuka samo smanjila raspoloživost profesionalne vojske za njene brojne misije van teritorije Francuske, te da kratka obuka regruta neće doprineti većoj bezbednost zemlje.

Ali, doprineće većoj podršci Macrona među biračima. Naročito među onima, koji su kao gubitnici globalizacije i neoliberalnog kapitalizma izlaz našli u glasanju za desničarski Nacionalni front Francuske Marine le Pen, koji nastoji da se predstavi kao branitelj francuskih nacionalnih interesa.

I Njemačka ide francuskim stopama

Da ova tema može biti protivotrov za krajnje desničare, prema svemu sudeći, smatraju i u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) nemačke kancelarke Angele Merkel. Upravo generalna sekretarka CDU Annegret Kramp-Karrenbauer, koja je viđena kao buduća naslednica Merkelove, predstavila je proteklog vikenda sličnu ideju. Ona je najavila da će proputovati Nemačkom u nameri da sa članstvom CDU razgovara o ideji vraćanja jednogodišnjeg obaveznog vojnog roka i da će nakon toga stranačkom kongresu predstaviti konkretne ideje.

Utisak da je ovo samo jedna obična predizborna politička igra pojačava, između ostalog, to da debatu o ovome pokreće najverovatnija naslednica Merkelove, a ne nemačka ministarka odbrane i funkcionerka CDU Ursula von der Leyen. Štaviše, ministarka je odmah saopštila da ministarstvo zasad nema planove o uvođenju obaveznog vojnog roka te da bi bilo teško integrisati dobrovoljne regrute u profesionalnu vojsku. Ni bivši ministar odbrane iz sestrinske CSU Karl-Theodor zu Guttenberg nije imao lepih reči, upozorivši na ogromne troškove za obuku 700.000 mladih godišnje, što bi dovelo do značajnih kraćenja troškova u drugim oblastima, pa moguće i u opremi nemačke vojske.

To sve, pak, neće sprečiti Kramp Karrenbauer da krene u obilazak stranačkih odbora i razgovorima na ovu temu zapravo podigne popularnost unutar sopstvene stranke. Jer, ovo je zgodna predizborna tema, i to zbog više aspekata nego samo zarad “obnavljanja patriotskog duha”.

Prvo, za nemačku javnost već neko vreme nije neka tajna da nemačka vojska ima popriličnih problema, od toga kako da popuni sastav profesionalnih vojnika do toga da je dobar deo vojne opreme i naoružanja zastareo ili čak neupotrebljiv.

Drugo, u pojedinim krugovima u Nemačkoj nije bez zabrinutosti propraćena vest da Pentagon razmatra eventualni plan povlačenje američkih nuklearnih glava sa nemačke teritorije. Kada se uz to dodaju oštre izjave Donalda Trumpa na račun Nemačke, po pitanju odbrane ali i trgovine, malo je reći da pojedini nemački stručnjaci za bezbednost strahuju da bi Nemačka mogla da ostane bez transtlantskog bezbednosnog kišobrana i to baš u trenutku kada Zapad brinu ruski vojni postupci.

Treći aspekt je poprilično neočekivan za zemlju koja važi za najjaču evropsku ekonomiju. Nemačka, naime, već beleži dramatičan manjak medicinskog osoblja, naročito u oblasti nege starih ljudi. Štaviše, procene su da će ovaj manjak narednih decenija doživeti katastrofalne razmere. Kao svojevrsni izlaz iz ove situacije vidi se upravo obavezni vojni rok, odnosno da svi oni koji ne žele da nose pušku, godinu dana provedu kao ispomoć u staračkim domovima ili bolnicama.

AfD najglasniji

Pomenuta tri aspekta priče o “nacionalnoj službi” ili o “službi za Nemačku”, kako ju je nazvao najtiražniji nemački tabloid Bild, zapravo su idealna prilika za nemačke konzervativce da kod birača povrate imidž patriota a sve zarad, čini se, glavnog cilja ove debate – oduzimanja birača desničarski populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD).

Upravo AfD je najveći zagovornik povratak obaveznog vojnog roka, a nedavno istraživanje ukazuje da među pristalicima AfD-a više od 60 odsto “snažna podržava” ovu ideju. I na nivou cele nacije, podrška je relativno visoka od oko 55 odsto, tako da će to za Kramp Karrenbauerovu zapravo biti dobitnička kombinacija u trci za podršku birača, budući da je plan da konkretne ideje dogovore na partijskom kongresu CDU u decembru te da oni budu sastavni deo njihove predizborne platforme za naredne redovne parlamentarne izbore 2021. godine.

Ovom naumu CDU neće nauditi ni to što pojedini stručnjaci ukazuju da bi se obavezni vojni rok kosio sa ustavom propisanom zabranom prinudnog rada, niti to što koalicioni partneri iz Socijaldemokratske partije Nemačke ukazuju da nije održivo problem manjka medicinskih sestara rešavati angažovanjem nekvalifikovanih regruta. Zapravo veoma je upitno da li CDU zaista želi da sprovede ovu ideju, budući da je obavezni vojni rok ukinut 2011. upravo na zahtev vlade Angele Merkel.

Sva je prilika da je cilj oduzeti bar jedan predizborni argument AfD-u, jer je upravo ulazak ove stranke u Bundestag jedini tektonski poremećaj koji se dogodio u Nemačkoj proteklih sedam godina.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera