Naftna industrija Srbije kao geopolitičko igralište

Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD-a (OFAC) produžila je dozvolu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS) na još mesec dana. To je deseti put od uvođenja sankcija zbog većinskog ruskog udela u vlasništvu kompanije koja se smatra žilom kucavicom srpske privrede. Uprkos najavama iz Vlade da bi kraj septembra mogao doneti razrešenje višemesečne krize i paraf na kupoprodajnom ugovoru između Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a, to se nije dogodilo. Neizvesnost duga više od godinu dana se nastavlja.

Nova operativna licenca trajaće do 30. oktobra. Time je omogućen nastavak poslovanja naftne kompanije, kao i Rafinerije u Pančevu. Za ministarku energetike Srbije u tehničkom mandatu to je dobra vest, imajući u vidu početak zimske sezone. Nedovoljno dobra, imajući u vidu očekivanja.

“Situacija je i dalje veoma izazovna, kako zbog geopolitičkih okolnosti i rasta cena energenata, tako i zbog otežanih logističkih uslova, niskog vodostaja Dunava i problema sa uvozom naftnih derivata. Zbog toga smo reagovali puštanjem pet hiljada tona dizela iz državnih rezervi na tržište, uz smanjenje akciza koje primenjujemo već mesecima”, rekla je Dubravka Đedović Handanović.

Američka administracija uvela je sankcije srpskoj naftnoj kompaniji početkom 2025. godine, kako bi sprečila da Rusija prihode koje ostvari koristi za finansiranje rata u Ukrajini. Mesecima su sankcije odlagane, a otkako se mađarski MOL pojavio kao potencijalni kupac, OFAC na mesečnom nivou NIS-u izdaje dozvolu za rad. Iako su preliminarni dogovor dve strane postigle još sredinom januara, uz najavu da bi pregovore o kupoprodaji mogle okončati do kraja marta, stvari su se odvijale drugačije. Svih ovih meseci javnost je u mraku. Nisu poznati uslovi o kojima ruska i mađarska strana pregovaraju, niti da li se u igri pojavilo još zainteresovanih igrača.

Kongresmeni: “Nastavite sa sankcijama NIS-u”

Uoči isteka devete operativne licence, doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je situacija komplikovana, jer “Rusi žele da zadrže kompaniju, dok Amerikanci razmatraju da li je bolje da je preuzme jedna evropska zemlja ili da to učine oni”. Samo dan pre nego što je američki OFAC licencu produžio, iz SAD-a je stigla vest da dvojica republikanskih kongresmena pozivaju administraciju predsednika Donalda Trampa da nastavi sa sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije, odnosno da razmotri ponovno produžavanje licence.

“To smo mogli da vidimo i u prethodnom periodu, da se javilo nezadovoljstvo politikom predsednika Trampa da s jedne strane održava kanale komunikacije i most sa Ruskom Federacijom. To je jedan kolosek američke spoljne politike, a drugi je da nastavljaju da sankcionišu ruski energetski sektor koji generiše značajne prihode i puni ruski budžet za nastavak ratnih dejstava u Ukrajini. U svakom slučaju, stvara se taj kontekst u kom sve više raste pritisak da se ne nastavi sa politikom produžavanja licenci”, kaže docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Strahinja Obrenović.

Stava je da Rusija nema interes da proda udeo u NIS-u niti u drugim evropskim kompanijama u kojima ima kapital, navodeći kao primer Lukoil koji i dalje nije prodat, iako su još u januaru postojale indicije da će njegov novi većinski vlasnik postati američki investicioni fond Karlajl. Ipak za sada, navodi Obrenović, na vidiku nema zainteresovanog američkog kupca za NIS. Zvanično, jedini pregovarač sa ruskom stranom i dalje je mađarski MOL.

Da je spisak zainteresovanih strana daleko veći, smatra stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević. Po njemu, geopolitika je u energetici uobičajena pojava, pa je neophodno uvek biti pripremljen za eventualne potrese, što sa NIS-om, kaže, nije bio slučaj.

“U toku su dva velika rata, kao i čitav niz nekih konflikata, transportni putevi su direktno ugroženi – svetsko tržište nafte se nalazi pod velikim pritiskom i mnogo je drugih aktera, mimo onih koji se spominju u vezi sa NIS-om, koji su zainteresovani za to šta se ovde dešava. To je jedna dimenzija. Druga dimenzija jeste da je ovaj rizik sigurnosti snabdevanja prouzrokovao promenu energetske politike u mnogim zemljama na svetu. Rezultat toga jest smanjenje potrošnje naftnih derivata, tako da mi sad imamo jednu potpuno novu situaciju na tržištu koja daje potpuno nove signale za budućnost. Verovatno svedočimo početku upornog opadanja tražnje”, navodi Kovačević.

Govoreći o posledicama koje su na Naftnu industriju Srbije ostavile američke sankcije, Kovačević nabraja one ključne – gubitak tržišnog udela, nemogućnost razvoja, uskraćen pristup tehnologiji.

“Po svemu sudeći su sankcije već prouzrokovale ozbiljan gubitak vrednosti kompanije. Zbog toga bi, naravno, svi akcionari morali biti vrlo zabrinuti”, ocena je Aleksandra Kovačevića.

Šta ako NIS stane?

Kada su MOL i Vlada Srbije u junu saopštili da su uspešno završili svoj deo pregovora, javnost je saznala nekoliko stvari: ako se ruska i mađarska strana dogovore o prodaji 56,15 posto udela u NIS-u, a američki OFAC to odobri, država Srbija kupiće dodatnih pet posto akcija. Time bi dobila veća prava da učestvuje u donošenju, ali i blokiranju važnih odluka.

Mađarska strana se obavezala da će rafinerija u Pančevu nastaviti raditi kao i do sada, a upravo je to pitanje značajno za ceo region. U Pančevu se prerađuje sirova nafta koja stiže preko hrvatskog JANAF-a, da bi potom naftni derivati stigli do više od 400 benzinskih stanica širom Balkana, kao i do Petrohemije.

Prema zvaničnim informacijama kompanije, NIS, osim u Srbiji, posluje i u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, dok je na polju trgovine električnom energijom prisutan i u Sloveniji i Mađarskoj.

Ukoliko bi se dogodilo da OFAC prestane da produžava licencu za rad, a ruska i mađarska strana do tada ne postignu dogovor, najveće posledice osetili bi građani Srbije, kaže Strahinja Obrenović, docent na FPN-u.

“S druge strane, vrlo verovatno će pogoditi Hrvatsku i onu njenu kompaniju koja transportuje naftu kroz Janaf, koji je za Srbiju i dalje jedini uvozni pravac. Uprkos najavama da bismo mogli da se povežemo sa Mađarima na naftovod Družba, to je bilo aktuelno dok je u Budimpešti bila na vlasti prethodna administracija. Sada imamo sve manje vesti o tom projektu, odnosno ne znamo kada će se realizovati taj projekat i da li će uopšte Mađari biti zainteresovani za tu priču, s obzirom na najavu iz Mađarske da će raditi na napuštanju ruskih fosilnih goriva. Kada je reč o drugim susednim zemljama, ne bi trebalo da bude većih poteškoća.”

Sličnog je stava i gostujući istraživač na Oxford institutu za energetske studije Aleksandar Kovačević.

“Prosto, mislim da je suština ovog regiona, koji generalno ima slab pristup svetskom moru, a samim tim i svetskom tržištu naftnih derivata i nafte, u elektrifikaciji transporta i to je strateški pravac. S druge strane, mi ovde imamo jedan region, pre svega Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, gde je maloprodajno tržište derivata nafte jako diversifikovano sa ogromnim brojem učesnika. To daje potpuno drugačiju dimenziju sigurnosti snabdevanja. Ovde je diversifikacija daleko veća nego u dobrom delu Evrope. To smo videli u periodu kada je rad Rafinerije bio zaustavljen, a na tržištu nismo primetili neke veće probleme u snabdevanju”, objašnjava Kovačević.

Dok se geopolitičko klupko odmotava, nastavlja se neizvesnost za kompaniju, često označavanu stubom srpske privrede, sa značajnom ulogom u punjenju državnog budžeta. Od početka pregovora o kupoprodaji, promenila se vlast u Mađarskoj, a naslednik Viktora Orbana zemlju je vratio na kurs Brisela, udaljivši je od Moskve.

Da li priču dodatno usložnjavaju predstojeći izbori u Srbiji, još jedna je nedoumica u sagi čiji se kraj ni nakon godinu dana ne nazire.