Plan rasta kao spas za Zapadni Balkan: ‘Novac i reforme ili kriminal i korupcija’

Ako ne bude reformi do 2027. godine, novac za Zapadni Balkan iz Plana rasta vraća se u Evropsku uniju, poručila je komesarka za proširenje EU-a Marta Kos liderima regije na samitu EU-Zapadni Balkan održanom u Skoplju.

„Moramo biti pametni, shvatiti da su reforme neophodne, da se moraju provesti te da tu priliku zemlje u regiji ne smiju propustiti“, rekao je Al Jazeeri Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove u Srbiji.

Elmir Sadiković, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, naglašava da je Plan rasta jedna u nizu regionalnih inicijativa ili strateških pristupa Evropske unije integraciji zemalja zapadnog Balkana.

„Regionalna saradnja je općenito dio procesa stabilizacije i pridruživanja kao strateškog okvira integracije zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a zasniva se na suštinski jednostavnim principima, odnosno na dva temeljna pristupa EU“, dodao je Sadiković.

„Jedan princip je jačanje regionalne ekonomske i političke saradnje, razvoj i stabilizacija međudržavnih odnosa među zemljama zapadnog Balkana koje su u integracijskom procesu u EU. Saradnja se nastoji motivirati i podržati značajnim finansijskim sredstvima kojima se podupire ekonomski razvoj zemalja zapadnog Balkana. To je pristup Evropske unije zasnovan na shvatanju da je to ključni motivirajući faktor koji će regionalne aktere potaknuti da razvijaju regionalnu saradnju“, kazao je Sadiković za Al Jazeeru.

Regionalna ekonomska saradnja

Drugi aspekt strategije regionalne saradnje, pa i Plana rasta kao posebnog programa, jeste da zemlje u tom procesu ispunjavaju uslove koji su postavljeni kao kriteriji za postizanje članstva u EU, pojasnio je.

„To se prije svega odnosi na segment regionalne ekonomske saradnje kako bi se zemlje zapadnog Balkana pripremile za uključivanje u jedinstveno evropsko tržište. Dakle, pristup je vrlo jednostavan, ekonomski i politički racionalan, ali je, kao i svi drugi procesi Evropske unije, ovisan o tome koliko su domaći i regionalni akteri zaista spremni da provedu potrebne reforme, ispune zahtjeve i na taj način ostvare pristup značajnim sredstvima koje EU pruža zemljama zapadnog Balkana kroz Plan rasta. Time bi se svaka zemlja zapadnog Balkana približila članstvu u EU“, govori Sadiković.

Zapadni Balkan se trenutno nalazi u tzv. pretpristupnom pregovaračkom periodu s EU. Prvu tranšu sredstava iz Plana rasta dobile su sve zemlje, osim Bosne i Hercegovine koja je tek prošlog petka uspjela usaglasiti potpuniju Reformsku agendu koju će nakon konsultacija s nižim nivoima vlasti poslati u Brisel, kako je rečeno, za najviše 45 dana.

„Međutim, postavlja se pitanje da li su zemlje regije sposobne da ispune zahteve EU. Srbija je često u centru pažnje, zbog aktuelnih dešavanja, dok se Bosna i Hercegovina suočava s političkim neslaganjima koji koče pomak. Jasno je da se svaka zemlja suočava s različitim izazovima“, smatra Beširi.

Politička nestabilnost u Srbiji

Politička nestabilnost u Srbiji usporila je put te zemlje ka EU-u, ali bi mogla utjecati i na povlačenje sredstava iz Plana rasta, koji za zemlje regije ukupno iznosi šest milijardi eura, od čega su dvije milijarde bespovratnih sredstava, a četiri pod povoljnim kreditiranjem, ističu sagovornici.

„Politička nestabilnost u Srbiji će sigurno destabilizirati procese provođenja reformi koje su dio integracije u EU. Također, postoji opravdana sumnja da li aktuelna vlast i režim u Srbiji žele ostvariti punopravno članstvo u EU, ne samo zbog pitanja Plana rasta i drugih inicijativa, već i zbog ponašanja i odnosa prema drugim zemljama zapadnog Balkana, posebno prema Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Sigurno je da će ovi procesi unutar Srbije, direktno i indirektno, usporiti njen integracijski put ka EU. S obzirom na veliki uticaj koji Srbija ima na političke procese u Bosni i Hercegovini, to će se sigurno negativno reflektirati i na BiH“, rekao je Sadiković.

„I u Srbiji i u Bosni i Hercegovini vidljivi su problemi poput nepotizma, korupcije i slabosti u administrativnim kapacitetima. Politička elita često se optužuje za nesposobnost ili nedostatak volje da sprovede reforme koje bi osigurale napredak ka članstvu u EU. Na primer, iako Srbija prednjači u ekonomskom smislu na Zapadnom Balkanu, i dalje je 40 posto siromašnija od Bugarske, najsiromašnije članice EU-a. Ostale zemlje regiona stoje još lošije“, analizirao je Beširi.

Dodaje i da „visok nivo korupcije, organizovanog kriminala i kartelizacije dodatno otežavaju ekonomski napredak i smanjuju životni standard građana“.

„Stoga je jasno da uspeh u evropskim integracijama zavisi od značajnih reformskih zaokreta“, uvjeren je Beširi.

Sadiković kaže da osim tranši finansijske pomoći, koje nisu zanemarive, „mnogo je dugoročno važnije da se kroz provođenje reformi uspostavi stabilan ekonomski i politički sistem u Bosni i Hercegovini“.

„No, problem leži u tome što unutar Bosne i Hercegovine ne dolazi do rješenja i ne ispunjavaju se kriteriji koje zahtijeva Evropska unija, jer na vlasti imamo politike i aktere koji zapravo ne žele članstvo u EU. Oni bi rado prihvatili sredstva EU, ali bez provođenja traženih reformi“, istakao je sarajevski profesor.

Kosovo i BiH na dnu ljestvice

Sličan stav ima i direktor Instituta za evropske poslove u Srbiji.

„U Bosni i Hercegovini je i dalje vidan nedostatak političke volje za sprovođenje reformi, a odlaganja su postala uobičajena. S druge strane, dešavanja u Srbiji, uključujući političke proteste, takođe, mogu negativno uticati na evropski put zemlje. Ipak, EU je odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu pomoći nakon što su u poslednjem trenutku napravljeni koraci poput izmena zakona o medijima i izbornim uslovima, što je signaliziralo blagi napredak“, rekao je Beširi.

Pohvalio je napredak Crne Gore za koju vjeruje da može postati članica EU-a 2028. godine, ali i Albaniju koja je u evropskim integracijama pretekla Srbiju.

„Crna Gora se razlikuje od ostalih zemalja regije jer je najsuverenije napredovala u pregovaračkom procesu. Nedavno je zatvorila jedno od najkompleksnijih poglavlja vezano za javne nabavke, čime je poslala pozitivan signal o mogućnosti završetka pregovora do kraja naredne godine“, pričao je Beširi.

Albanija je kao nagradu za napredak dobila gotovo milijardu eura za infrastrukturne reforme i pripremu za članstvo, naglasio je.

„Na dnu liste su Kosovo i Bosna i Hercegovina, čiji napredak koče političke i birokratske prepreke, uz dodatne probleme poput međuetničkih incidenata. Kosovo odbija da primeni delove Briselskog sporazuma, dok Bosna i Hercegovina ne pokazuje značajan napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao ni u usklađivanju s presudama evropskih sudova“, zaključio je Beširi.