Šta Evropa može da ponudi Kijevu osim ‘Taurusa’

„Specijalna vojna operacija traje nešto duže nego što smo planirali, ali sigurno neće trajati još dugo“, bile su to reči Vladimira Putina u intervjuu sa početka decembra 2022. Ruska „specijalna operacija“, kako Kremlj i danas naziva agresiju na Ukrajinu, nije završena ni posle tri godine i tri meseca od njenog početka.

Štaviše, ukrajinske snage bezbednosti su u protekle tri godine uspele da nanesu ogromne gubitke ruskim snagama – i u pogledu ljudstva, i u pogledu različitih sistema na kopnu, moru i u vazduhu. Ispostavilo se i da Rusija, za koju se pre početka agresije verovalo da se „može sama suprotstaviti celom NATO-u“, ipak nije toliko dobro vojno opremljena, te da je morala da traži pomoć malog broja preostalih saveznika u svetu – dronove iz Irana, a municiju i ljudstvo iz Severne Koreje.

Poslednji napad ukrajinskih snaga bezbednosti, duboko unutar ruske teritorije, kada je dronovima lansiranim sa kamiona uništeno ili oštećeno na desetine ruskih strateških bombardera, pokazuju i da ruske službe bezbednosti, u najmanju ruku, imaju velike propuste u svojoj organizaciji i radu. Krajem aprila u eksploziji automobila-bombe u Balakšiki, predgrađu Moskve, ubijen je i visokorangirani ruski general Jaroslav Moskalik, zamenik načelnika glavnog Direktorata Glavnog štaba Ruske armije. Samo mesec dana kasnije, u Stavropolju, na jugu Rusije, ubijen je Zaur Gurtsijev, vojni komandant kojeg je odlikovao Putin, koga su u Ukrajini nazivali „kasapinom iz Mariupolja“, takođe u eksploziji improzivane naprave. Ne treba zaboraviti ni da je sredinom decembra u eksploziji u Moskvi takođe ubijen i jedan od ključnih ljudi ruske vojske, general Igor Kirilov, komandant nuklearnih, hemijskih i bioloških snaga.

Velik dio propagande samo je to – propaganda

Mogućnosti Kijeva da sprovodi svoje sopstvene „specijalne operacije i misije“ duboko unutar Rusije, pa čak i na „kućnom pragu“ Kremlja, pokazuju da je veliki deo Putinove propagande zapravo samo to – propaganda, te da ruske službe bezbednosti (i FSB, i GRU i SVR) u stvarnosti imaju daleko slabije kapacitete i operativne mogućnosti nego što se to decenijama verovalo na Zapadu i u centrali NATO-a u Briselu.

Poslednjih nekoliko meseci se, pre svega u evropskim medijima, najavljuje i mogućnost da Kijev dobije značajno veću pomoć u vojnoj opremi od evropskih zemalja, pre svega Nemačke i Francuske. Jedan od ključnih faktora je i taj što isporuke novih raketnih sistema neće imati ograničenje dometa, kao što je to bio slučaj do sada, pre svega sa sistemima kao što je američki HIMARS.

Najčešće spominjan je nemački sistem velikog dometa Taurus, kojeg proizvodi koncern MBDA. Iako je većina evropskih i svetskih medija, krajnje senzacionalno, navodilo da „Taurus može pogoditi i sam Kremlj“ – to nije realno, budući da ovaj sistem ima domet od 500-ak kilometara (tačan broj je vojna i poslovna tajna), ali svakako ne više od 600 kilometara. Ipak, a budući da Taurus ima izuzetno napredne sisteme za kontrolu leta i navođenje, to znači da bi većina (ako ne i sve) ruske baze i instalacije u južnom delu zemlje bile u njegovom dometu, kao „legitimne mete“.

U svojoj najnovijoj varijanti KEPD 350, sistem raketa Taurus koristi AMNS (Advanced Multi-Mode Navigation System), sistem više navigacionih sistema (satelitski GPS, inercione senzore, te RADALT radar) koji omogućuju da projektil „vidi“ svoje okruženje, te u najvećem broju slučajeva izbegne PVO sisteme, te čak i elektronsko ometanje.

Novi sistemi za stari sukob

I dok se u Parizu i Berlinu ne napravi krajnji plan za isporuku Taurusa, ostaje pitanje – šta je sa drugim, mnogo jeftinijim, a Kijevu izuzetno značajnim sistemima?

Francuski ASTAC, kojeg proizvodi koncern Thales, predstavlja sistem za prikupljanje i analizu radio signala (fr. Analyseur de Signaux Tactiques – Sistem za analizu taktičkih signala). To je ključni vazdušni sistem za elektronsko izviđanje (ELINT), kao i za operacije elektronske podrške (ESM). Glavna namena mu je je nadzor i analiza elektromagnetnog okruženja na bojnom polju, te taktičko elektronsko izviđanje. Thales je sistem ASTAC dizajnirao kao spoljašnji „aircraft-pod“ (aviokontejner), koji može da se montira na čitav niz borbenih aviona, uključujući i one sposobne za nadzvučne letove (mach-plus aircraft). Sam sistem je težak gotovo 400 kilograma i dugačak je 4,2 metra, sa sopstvenim nezavisnim sistemom hlađenja, te niskom potrošnjom električne energije. Sistem je dizajniran za presretanje i analizu taktičkih podataka iz radio-frekventnih odašiljača koji potiču od zemaljskih radara (poput ruskog „Nebo-M“) i radara sa mobilnih sistema naoružanja. Može da analizira širok opseg frekvencija, od B do K opsega, a u specijalnim konfiguracijama može da se proširi i na signale do 40 GHz.

ASTAC koristi i napredni softver za lociranje dolazećih signala i lokacije sa kojih se oni emituju, te sa izuzetno visokom preciznošću određivanja smera dolaska signala (Direction of Arrival, DoA).

Šta sve može Teseo?

Proizvođač Taurusa, koncern MBDA, ima i čitav niz drugih sistema za obaranje aviona, dronova, te borbu protiv brodova i plovila.

Teseo je protivbrodski raketni sistem razvijan skoro dve decenije, sa ciljem da obezbedi značajnu udarnu moć pomorskim snagama. Ovaj raketni sistem karakteriše modularni dizajn (modular strike platform) koji omogućava integraciju na širok spektar morskih, uključujući fregate, razarače i obalske lansere, ali se može modificirati i da se koristi na helikopterima „lovcima na podmornice“.

Glavna odlika celog Teseo sistema je napredna raketa koja kombinuje visoku brzinu, manevarske sposobnosti i napredni sistem navođenja. Raketa prevashodno koristi inercijalno navođenje (Inertial guidance system, IGS) u inicijalnoj fazi leta nakon lansiranja, posle čega prelazi na aktivno radarsko navođenje u terminalnoj fazi. Ovakav sistem „dvostrukog navođenja“ osigurava visoku preciznost, te otpornost na elektronsko ometanje (Electronic Counter Measures, ECM).

Uz to, neke varijante Teseo sistema poseduju i infracrveno navođenje (IRG) kao opciju, što povećava njegovu sposobnost delovanja u kompleksnim okruženjima i protiv različitih ciljeva (kao što je to bio slučaj u borbama na Zmijskom ostrvu blizu Krima). Sama bojeva glava je dizajnirana da nanese maksimalnu štetu brodovima, prodirući kroz oklop pre glavne detonacije, čime se (u teoriji) obezbeđuje kritično oštećenje vitalnih sistema plovila samo jednim pogotkom.

Teseo ima i sposobnost delovanja u uslovima „visoke zasićenosti signalima“, što znači da može efikasno pogoditi svoju metu čak i kada je pod stalnim dejstvom elektronskog ometanja. Sistem je opremljen naprednim digitalnim planiranjem misije (Digital Mission Control), koje omogućava operaterima da definišu veoma složene putanje leta, poput manjih dronova, te da izbegavaju prepreke i optimizuju udarnu silu. To uključuje i mogućnost lansiranja u tzv. wave cruise režimu leta, gde raketa leti na izuzetno maloj visini iznad vodene površine, što značajno smanjuje vreme reakcije protivnika, i povećava verovatnoću samog pogotka.

Pored primarnog protivbrodskog dizajna, najnovije varijante sistema Teseo imaju i kopnene udarne sposobnosti, proširujući operativni domet sistema i njegovu upotrebljivost.