Protest na Vidovdan neće biti posljednji

Nekoliko dana pred protest na Vidovdan (28. jun) u Beogradu, pobunjeni studenti u Srbiji uputili su vlastima ultimatum sa dva zahteva: da vanredni palamentarni izbori budu raspisani do 28. juna i da do tog datuma u 21 sat bude rasformirano šatorsko naselje protivnika studentskih blokada, takozvanih „Studenata koji žele da uče“, a koji već tri meseca kampuju ispred kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

S obzirom na to da su zakazali protest za Vidovdan, što je za mnoge Srbe najznačajniji istorijski datum, taj potez studenata izazvao je burne i dijametralno suprotne reakcije javnosti.

Za protivnike vlasti odabir Vidovdana, dana kada je „nebeska“ Srbija, i pored vojnog poraza, izvojevala neupitnu moralnu pobedu i obezbedila sebi mesto u večnosti, znak je da studenti pripremaju novi trijumf etičnosti i ispravnosti, odnosno „početak kraja jednog diktatora“. Istovremeno, vlast u tome vidi pokušaj da se „najsvetiji“ praznik ukalja protestom za koji tvrde da je „ultimativni udar na Srbiju.

Uzavrelu situaciju dodatno je usijao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, nakon bezbrojnih „saznanja“ da studenti za Vidovdan spremaju „brutalne napade“ na državu i institucije, objavio da će država na takve napade reagovati angažovanjem snaga bezbednosti, iako je naveo da se tome „ne raduje“.

Naši sagovornici smatraju da protest neće ispuniti nijedno od ta dva ekstremna očekivanja, da niti će naprečac okončati Vučićevu vladavinu, niti će značiti kraj „obojene revolucije“ kako Vučić naziva studentsku pobunu.

Sociolog Ivan Živkov ističe da je teško pretpostaviti „šta režimu može da padne na pamet“ 28. juna, jer je prethodno, na najvećem protestu u istoriji Srbije, 15. marta ove godine,viđena „potpuno nepotrebna i suluda upotreba eksperimentalnog soničnog oružja“ protiv mirnih demonstranata.

„Teško je proceniti da li će biti napada na demonstrante, ali sam sigiran da oni koji će se okupiti da protestuju neće potezati za silom i to su pokazali više stotina puta na više stotina mesta, od kada traju protesti“, kaže Živkov.

Pitanje nadležnosti

Politikolog Dejan Bursać napominje da Vučić nema nikakvu nadležnost nad unutrašnjim snagama bezbednosti, ali da se njegova izjava o upotrebi tih snaga može objasniti političkom kulturom u Srbiji.

On podseća da je i pred protest 15. marta javnost zastrašivana pričama o nasilju i da su provladini tabloidi išli dotle da su pisali da će „lopovi iz Rumunije“ dolaziti da pljačkaju kuće ljudi dok su oni na protestu’, zbog čega je reagovala Ambasada Rumunije.

„To je standardna politika Srpske napredne stranke (SNS) kojom su pokušali da odvrate ljude da odu na protest. Drugi deo taktike, u kome Vučić preti snagama bezbednosti, pokušaj ja da on svojim glasačima poruči da drži situaciju pod kontrolom, čak iako se na Vidovdan u Beogradu okupi veliki broj njegovih političkih protivnika. Nijednom glasaču SNS-a nije prijatno da vidi 300.000 ljudi kako protestuju protiv njihovog režima, kao što je bio slučaj 15. marta“, navodi Bursać.

On ocenjuje da će protest na Vidovdan poslužiti kao „kontraargument onome što priča Vučić: da je gotovo sa ‘obojenom revolucijom’ i protestom“.

„Zato će okupljanje na Vidiovdan biti pokazatelj da je protest vitalan, da je pokret živ i zdrav, da može da okupi veliki broj ljudi i da se vlast i dalje boji protesta. Koliko će se ljudi pojaviti na protestu na Vidovdan postalo je irelevantno onog trenutka kada su se studenti odlučili na političku artikulaciju svojih zahteva u pravcu izbora“, kaže Bursać.

On dodaje da su studenti, uvek kada su Vučić i ostali članovi SNS-a govorili da je protest gotov, uvek vrlo brzo demantovali te tvrdnje organizovanjem novog velikog protesta.

„Demantovanje takvih tvrdnji je cilj i protesta na Vidovdan, a cilj je i mobilizacija ljudi pred letnju sezonu, za koju se očekuje da će verovatno biti malo politički sporija, pošto u Srbiji postoji predrasuda da je leto politički mrtav period“, kaže Bursać.

On smatra da bi studenti postojeće kapacitete koje imaju, a koji se tiču izbora, trebalo da prebace „u višu brzinu“.

„Oni su već mobilisali ogroman broj građana protiv režima, čak i one koji su možda bili protiv režima, ali nisu bili toliko aktivni po pitanju izlaska na izbore. Pitanje je samo kako će se studenti pomeriti iz tog potpuno protestnog, aktivističkog modela u političko-izbornu strukturu“, kaže Bursać.

Vanredni predsjednički izbori

Ivan Živkov ističe da se protest na Vidovdan ne organizuje da bi se pokazala brojnost Vučićevih protivnika i da taj skup, ako na njemu ne bude onoliko ljudi koliko je bilo 15. marta, „neće pokazati pravo stanje stvari“.

„Niko od nekoliko stotina hiljada ljudi koji su 15. marta bili na skupu u Beogradu nije se u međuvremenu zaljubio u vlast Aleksandra Vučića i počeo da je podržava, niti je odustao od zahteva za njenom promenom. Ako se 28. juna i ne pojavi toliko ljudi koliko 15. marta, to ne znači promenu energije, već znači da je forma u tom trenutku pala, ali da će se pojaviti u nekom sledećem trenutku. Taj proces imaće svakako i neke druge epizode, pa skup 28. juna neće biti poslednja“, kaže Živkov.

On naglašava da je za njega „neobjašnjiva enigma“ zbog čega studenti ne traže i vanredne predsedničke izbore.

„Iz istorijskog iskustva znamo da se režimi u Srbiji menjaju kada kandidat vlasti padne na predsedničkim izborima. Tek tada se menjaju i Vlada i lokalne vlasti. Nema promena nigde u Srbiji sve dok je autortitarni lider ustoličen u Predsedništvu na Andrićevom vencu “, ukazuje Živkov.

Dejan Bursać, međutim, ističe da Vučić ne želi da raspiše ni vanredne parlamentarne izbore, i da je još manje verovatno da bi raspisao vanredne predsedničke izbore, pa ih studenti zbog toga i ne traže.

„Ako Vučić ne daje parlamentarne izbore, teško da će dati vanredne predsedničke izbore. Svetstan je da je on temelj i nosilac režima. SNS je do sada svaki problem rešavala vanrednim izborima. Vrlo racionalno je ocenjivala da je na izborima, uz brojne prednosti – institucije, medije i neograničen budžet, ali i uz veliku podršku građana – ishod za nju izvestan. Sada je jasno da se SNS ne zalaže za izbore, jer više nije sigurna u pobedu. Naišli su na takmaca koji nema prednosti koje ima SNS, ali ima veću popularnost. Zato je zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima veoma neprijatna stvar za SNS“, kaže Bursać.

Govoreći o odabiru Vidovdana za dan protesta on ističe da studenti „vrlo lepo upotrebljvaju mobilizacionu simboliku“, još od protesta na praznik Sretenje, u Kragujevcu 15. februara.

„Zato je 28. jun još jedan lepo izabran datum kako bi građani preuzeli simbole koje je režim namenio za sebe, pošto smo svi svesni koliko režim manipuliše nacionalnim simbolima. S druge strane, veoma je upitno koliko režim radi na ispunjenju nacionalnih interesa, kako po spoljnopolitičkim pitanjima, tako i po pitanju toga da građani žele da Srbija bude zemlja sa vladavinom prava kojom se dobro upravlja, što Srbija pod postojećim režimom definitivno nije“, zaključuje Bursać.

Vezivanje za značajne datume

Ivan Živkov napominje da bi on za dan protesta radije odabrao 29. jun umesto 28. juna, ali ukazuje da je verovatno procenjeno da će vezivanje za značajne datume, verske praznike i istorijsku simboliku privući veći broj ljudi.

S obzirom na to kakva ikonografija prati studentske proteste, u delu javnosti se može čuti da su studenti previše tradicionalistički orijentisani. Ipak Živkov podseća da su studenti „ogledalo naroda“.

„Bez obzira na to što opoziciono nastrojena javnost često pripisuje studentima da su veličanstveno različiti od ostalih građana, oni su ipak proistekli iz ovog naroda, njih su odgajali i vaspitali roditelji koji su deo ovog naroda, pa se ni studenti ne mogu mnogo razlikovati od većinske Srbije. Pitanje je samo kako tu ikonografiju koriste za artikulaciju svojih zahteva“, kaže Živkov.

On naglašava da njemu lično ne smeta da se bilo kakav simbol ili bilo kakva zastava pojave na ulici, jer organizator ne može da odgovara za sve što se pojavi na javnom skupu.

„Važno je šta je mejnstrim poruka onoga ko poziva na skup. Ako studenti pozivaju na skup protiv korumpirane i kriminalne vlasti, sa zahtevom da usledi njena što brža smena, to je jedna poruka. Druga je poruka, međutim, ako oni pozivaju da bude ponovo stvorena Srbija Obilića i kneza Lazara. Voleo bih da su studenti ono što bi i trebalo da budu – progresivna snaga koja gleda u budućnost, a ne snaga koja gleda u prošlost“, zaključuje Živkov.