Tužbe protiv novinara u Srbiji: Situacija će se samo pogoršavati

Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), iako zvanično nisu kategorizovane u srpskom zakonodavstvu, po svojoj brojnosti u protekle dve godine svrstale su Srbiji među zemlje sa najviše takvih tužbi u Evropi.

Pojednostavljeno rečeno, SLAPP postupci su vrste tužbi kojima osobe ili pravna lica sa izrazitom političkom, društvenom ili ekonomskom nadmoći tuže novinare, medije, aktiviste i nevladine organizacije za basnoslovno visoke novčane nadoknade, uz navode da su im tuženi svojim pisanjem ili aktivizmom povredili ugled ili naštetili poslovanju.

U Srbiji je u 2023. godini evidentirano je deset, a u 2024. godini 17 SLAPP postupaka koji su vođeni protiv novinara. Istovremeno, brojne tužbe sa očiglednim elementima SLAPP-a pokrenute su i protiv nevladiniih organizacija i aktivista, ali one nisu zabeležene kao SLAPP postupci, zbog toga što SLAPP nije zakonski regulisan. Uzevši sve to u obzir može se govoriti o pravoj epidemiji SLAPP postupaka koja je pogodila Srbiju, a situacija će se, s obzirom na stanje srpskog pravosuđa, samo pogoršavati.

Naše sagovornice ukazuju da se stanje neće promeniti nabolje sve dok srpsko zakonodavstvo ne počne da primenjuje smernice i dobre prakse kojima se Evropska unija bori protiv SLAPP-a, ali i upozoravaju da bi neselektivno uvođenje SLAPP-a u zakonodavstvo moglo da bude mač sa dve oštrice.

Postupaka ima mnogo više

Izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“ Ana Tosković Cvetković naglašava da su pomenuti podaci tek deo statistike i da je pretpostavka da SLAPP postupaka ima mnogo više, posebno kada je reč o novinarima lokalnih medija čiji se slučajevi ne evidentiraju dovoljno, a često ih novinari i ne prijavljuju.

„Tendencija je da je takvih predmeta ima sve više zbog čega je Srbija pri vrhu liste zemalja sa registrovanim SLAPP tužbama. Njihov cilj je da se obeshrabre i da se zastraše novinari i aktivisti i drugi ljudi koji rade u javnom interesu da prestanu da istražuju teme koje su u vezi sa korupcijom, zloupotrebama i kriminalom. Trend je zabrinjavajuć, a iako je globalan, u Srbiji je u proteklih nekoliko godina posebno dobio na ubrzanju“, kaže Tosković Cvetković.

Objašnjava da se zastrašivanje i odvraćanje od daljeg rada koje nose SLAPP postupci ne odnosi samo na one protiv kojih su podnete tužbe, već da se posredno prenose na čitave medijske i aktivističke zajednice.

„Posledica pokretanja SLAPP tužbi je šire gušenje slobode izražavanja i slobode udruživanja. To se naziva ‘efekat zahlađenja’, kada zbog nekog postupka koji se vodi protiv pojedinca mnogi drugi odustaju od svog aktivizma ili istraživačkog rada, i zabrinuti su za svoja prava i bezbednost“, upozorava Tosković Cvetković.

Dodaje da se oni koji su najviše izloženi SLAPP-u u Srbiji, a to su istraživački novinari, nisu zbog tih tužbi okrenuli autocenzuri, ali da priznaju da su „sve oprezniji kada koriste terminologiju dok opisuju neke događaje“.

Finansijsko iscrpljivanje novinara

Drugi zabrinjavajuć efekat SLAPP postupaka je finansijsko iscrpljivanje novinara, ali i iscrpljivanje u pogledu vremena koje ulažu u te predmete, u odlasku na sudska ročište i pripremu odbrane. Zato novinari, umesto da istražuju i izveštavaju – idu po sudovima, a usput su primorani i da na različite načine od građana prikupljaju novac kako bi se odbranili od prekomernih tužbenih zahteva.

„Nisu više u pitanju ni samo novčane kazne. Protiv novinara istraživačkog medija Krik, jedna sutkinja je u tužbi protiv njih tražila čak i zatvorske kazne i zabranu bavljenja novinarskim poslom u trajanju od dve godine. To može da ima dugoročne posledice na profesiju, a te tužbe zapravo imaju za cilj da postave neke nove standarde kako treba istraživati i pisati o nekim društvenim problemima i fenomenima, što je zapravo jedan od najopasnijih efekata SLAPP postupaka“, upozorava Tosković Cvetković.

Ona objašnjava da bi taj standard podrazumevao da neugodne istine ne smeju da se objavljuju dok nisu dokumentovane pravosnažnim sudskim presudama i da je time prostor za preispitivanje društvenih pojava sve suženiji.

Napominje i da je Savet Evrope doneo smernice koje propisuju koje elemente sudskih postupaka bi trebalo uzeti u obzir da bi se procenilo da li je neka tužba SLAPP ili nije. Ona naglašava da bi Srbija kao članica Saveta Evrope trebalo bi da primenjuje te smernice u svom pravosuđu i da bi sudije trebalo da uzmu u obzir te kriterijume u proceni predmeta.

„To sudovima daje mogućnost da takve tužbe odbace u ranoj fazi ili da indikatore za SLAPP uzmu u obzir kada odlučuju o predmetu, i da ga ne tretiraju kao drugi redovan predmet“, zaključuje Tosković Cvetković.

‘Mač sa sve oštrice’

Međutim, takva procena i odbacivanje predmeta u ranoj fazi mogla bi i vrlo negativno da se odrazi na funkcionisanje pravosuđa u Srbiji, a na to upozorava advokatica Udruženja novinara Srbije Gordana Konstantinović.

„Uvođenje SLAPP tužbi kao posebne vrste tužbi u zakonodavstvo je mač sa sve oštrice. Ukoliko bismo uveli normu po kojoj ćete navodno očigledno neosnovan zahtev odmah odbijati, čim primite tužbu, onda bismo drugoj strani uskratili pravo na pristup sudu. Postoji mogućnost da štiteći jedno pravo povređujute drugo pravo“, kaže Konstantinović.

Ona ipak ukazuje da su indikatori koji bi ukazivali da neka tužba ima elemente SLAPP-a vrlo uočljivi.

„Indikatori koji ukazuju na SLAPP su pozicija moći, odnosno nejednakost strana u postupku, previsoko postavljeni tužbeni zahtevi, tužbe bez pratećih dokaza ili dokazi koji nisu u korelaciji sa navodima optužbe. Tužioci su uglavnom korporacije, političari ili imućniji pojedinci, dok su sa druge strane uglavnom mediji i aktivisti, a ako nastavimo sa projektom ‘Jadar’ verovatno će biti tuženi i neki profesori“, kaže Konstantinović.

Kao primer ona navodi tužbu koju je jedna, po medijskim izveštavanjima veoma povlašćena kompanija bliska srpskim vlastima, podnela protiv aktiviste tražeći 100.000 evra na ime odštete zbog povrede poslovnog ugleda, a sve zbog objave tog aktiviste na društvenoj mreži.

„Tužba sa odštetnim zahtevom od 100.000 evra podrazumeva najvišu sudsku taksu za odgovor na tu tužbu, koja je veća od 800 evra. Dakle, aktivisti treba 800 evra samo da odgovori na tužbu, a tek slede angažovanje advokata na svakom ročištu. Naravno, to podrazumeva i visoku tarifu za angažovanje advokata, jer se i ona određuje srazmerno sa visinom tužbenog zahteva. Sve to i psihički iscrpljuje tuženog, jer nikome ne može da bude svejedno što je tužen za toliku sumu, bez obzira koliko je tuženi svestan da je u pravu“, kaže Konstantinović.

Razarajuće djelovanje na medije

I ona ukazuje na to kako SLAPP razarajuće deluje na medije.

„Ako redakcija dobije nekoliko SLAPP tužbi, kao što se dešava, onda će ona usmeriti energiju na odbranu od tužbe, a ne na novinarski rad. To može da vodi i ka autocenzuri, što je jedna od posledica podnošenja SLAPP tužbi – da se ne piše o stvarima od javnog interesa. Retki su oni koji su u stanju da istražuju i pišu i istovremeno se bore sa sudskim postupcima“, kaže Konstantinović.

Ona naglašava da bi srpsko zakonodavstvo trebalo da se ugleda na tendecije u državama Evropske unije, i nađe pravično rešenje, ili da donese leks specijalis, kojim bi zakonska rešenja važila samo za određene postupke.

„Tako bi sudijama bilo lakše da prepoznaju eventualne elemente SLAPP tužbi. Ukoliko bi se norma o SLAPP tužbama unela u čitav Zakon o parničnom postupku, onda bi se otvorila mogućnost da ta norma bude primenjena i na tužbe koje uopšte nemaju elemente SLAPP tužbi“, upozorava Konstantinović.

Ona napominje da sudije imaju zakonske mehanizme koji sprečavaju zloupotrebu prava i da bi koristeći te principe mogli da ubrzavaju postupke sa elemtima SLAPP tužbi i da kažnjavaju stranke i advokate koji zloupotrebljavaju svoje pravo.

„Ako ništa drugo, tako bi mogla da se smanji nenormalna dužina suđenja. Optuženi će se odbraniti od SLAPP tužbe, ali dok se ne odbrani biće potpuno potrošen zbog dužine trajanja procesa, što i jeste cilj SLAPP tužbi. Posledično, pitanje je da li će se optuženi u budućnosti sa istim žarom hvatati u koštac sa temama koje su od javnog interesa“, zaključuje Konstantinović.