Od hodočasnika do turista – svi putevi vode u Vatikan

U godina koja važi sa jubilarnu i svetu, papa Franjo napustio je ovozemaljski svet drugog dana Uskrsa, dostojanstveno i u miru. Za sobom je ostavio deceniju vladavine Svetom stolicom, trudeći se da pomiri zaraćene strane i crkvu učini bližu ljudima. Pre nego što je preminuo, nije zaboravio da pozdravi vernike sa balkona Bazilike Svetog Petra, da im čestita Uskrs, te kaže da „mira ne može biti, ako svet ne počne da se razoružava“. Bilo je to njegovo poslednje obraćanje javnosti, vernicima i hodočasnicima koji su pristigli na uskršnju misu iz celog sveta, a koje je smrt dobrog pape Franje iznenadila, iako je zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja bila očekivana.

Njegovoj sahrani 26. aprila procenjuje se da je prisustvovalo više od 400.000 ljudi, od kojih njih oko 200.000 vernika i turista prisutnih na trgu Svetog Petra, dok je ostatak odao počast posmrtnim ostacima preminulog poglavara Katoličke crkve unutar papske bazilike. Osim velike mase ljudi koja je prisustvovala ovom jedinstvenom događaju, Rim je tih dana bio preplavljen takođe hodočasnicima koji su u taj grad pristigli zbog Jubileja koji je počeo 24. marta. Gotovo milion njih, došlo je u glavni italijanski grad zbog jubilarne svete godine koja se tradicionalno obeležava svakih 25 godina.

Sam čin sahrane pape jedan je od najsvetijih događaja u Vatikanu. Sa svojim antičkim obredima kao što su „Ultima commendatio“ i „Valedictio“, zapravo poslednji pozdrav papi, ta svečana ceremonija oduvek je privlačila vernika iz celog sveta. Na stotine hiljada ljudi dolaze u Vatikan, ali i u Rim koji je tokom istorije doživeo i masovnija okupljanja, radi poslednjeg pozdrava paglavaru Katoličke crkve. Godine 1963, recimo, na sahrani pape Jovana XXIII, bilo je prisutno gotovo tri miliona vernika. Slični brojevi zabeleženi su i prilikom pogreba Jovana Pavla Drugog, kada je svakog minuta 350 osoba ulazilo u Baziliku svetog Petra da oda počast jednom od najvoljenijih papa svih vremena. Zvali su ga dobri papa, kao što se ista reč često upotrebljava sada za Franju.

‘Mir svima, imamo novog papu’

Osim njegove smrti, vernike i hodočasnike iznenadio je i izbor novog pape, prvog pontifa Amerikanaca u istoriji i 267. papu, Roberta Prevosta, koji je izabaran drugog dana konklave, tajnog glasanja kardinala koji biraju poglavara Katoličke crkve.

Italijanskog, francuskog i španskog porekla, nekada nadbiskup Chicaga, grada u kojem je rođen, takođe misionar u Peruu, novi papa koji je za ime izabrao Lav XIV,  poželeo je iz lođe bazilike Svetog Petra: „Mir svima”. Tim rečima i sa suzama u očima podsetio je na Bergoglija, čija je agenda bila posvećena miru, dijalogu, kreiranju mostova i pažnji ka „poslednjima“, beskućnicima, siromašnima i migrantima.

Ukupno 133 kardinala Katoličke crkve izabrali su naslednika pape Franja u četvrtom krugu glasanja, 8. maja, tokom Konklave. Jedna od najvećih tajni istorije, sa svojim antičkim ritualima i obavijena velom misterije, oduvek je intigrirala javnost, te podsticala stvaranje legendi i zavera. Svakako neočekivani izbor, s obzirom da kardinal Prevost nije bio među favoritima, ipak je sa oduševljenjem dočekan od najmanje 150.000 vernika okupljenih na Trgu svetog Petra.

Hodočasnici pješačili zbog milosrđa

Smrt i izbor novog pape u istorijskoj godini Jubileja, događaji su zbog kojih su zatvorene bile ključne saobraćajnice Rima, te angažovana elitna vojska, kako bi se sačuvao red i mir u italijanskoj prestonici koja ovih dana beleži neverovatne prihode, zbog ogromnog broja prisutnih vernika, te turista.

Reč jubilej potiče od hebrejske reči yòbel, što znači ovnovski rog, čiji je zvuk označavao početak godine odmora za radnike na poljima. Tom prilikom, u neka davna vremena, robovi su bili oslobađani, a društvene razlike ublažavane. Iz tog drevnog semitskog običaja potiče praksa Jubileja, jedne od najvažnijih tradicija hrišćanske religije, zapravo posebne godine tokom koje vernik koji ide na hodočašće u Rim, istovremeno čineći dela milosrđa, može dobiti potpuni oproštaj grehova.

Nekada su pelegrini masovno pešačili do Rima, pre svega zbog vere i milosrđa. Danas je sve više njih koji u taj grad dolaze isto tako zbog hodočašća, ali ne odričući se komfora klasičnog turiste.

Jedna od najpoznatijih ruta, jeste takozvana „Via Francigena“, koja  predstavlja najstariji i najvažniji srednjovekovni put za povezivanje i hodočašće iz Engleske i zemalja severozapadne Evrope ka Apeninskom poluostrvu, a posebno ka Rimu, koji je vrhunsko odredište celog puta kao središte hrišćanstva. Ova ruta duga je oko 3.200 kilometara i od 1994. godine je kulturna ruta Saveta Evrope, dakle put koji povezuje kulturu i tradicije čak pet evropskih zemalja. Procenjuje se da svake godine oko 50.000 hodočasnika iz 70 zemalja prelazi ovu rutu, u proseku tokom jedne nedelje. Ova ruta zasniva se na istorijskom dnevniku Sigerika, nadbiskupa Canterburyija, datiranom iz 990. godine, koji ga je napisao prilikom povratka iz Rima nakon što je od pape Jovana XV dobio palijum, biskupski ogrtač koji su rimski carevi davali crkvenim velikodostojnicima, a čime je bio potvrđen kao nadbiskup ovog engleskog grada.

Danas „Via Francigena“ privlači još uvek hodočasnike, ali isto tako sve više mnogobrojnu publiku zainteresovanu za treking, gastronomiju, prirodu i istoriju.

Prihodi od vjerskog turizma nikada veći

Grad Rim je u godini Jubileja, očekivao oko 35 miliona turista i vernika iz celog sveta. Međutim, sada se zna da će taj broj biti mnogo veći, s obzirom na dolazak vernika koji su želeli da pozdrave papa Franju, te odaju počast novom papi Lavu XIV.

U centru Rima, i u blizini Vatikana, gotovo je nemoguće naći smeštaj, a cene hotelskog i privatnog smeštaja, kreću se i preko 1.000 evra za noć.

Prema podacima, udruženja privrednika „Fiepet Confesercenti“, samo od 25. do 27. aprila komercijalne aktivnosti u Rimu ostvarile su prihod od najmanje 35 miliona evra. Cifra je to za koju papa Franjo sigurno ne bi imao reči hvale, dok ćemo o skromnosti ili čak raskošnosti novog poglavara Katoličke crkve diskutovati u godinama njegovog pontifikata.