Trgovinski rat Kine i SAD-a i na društvenim mrežama

Carine koje je uvela administracija Donalda Trumpa dovele su do značajnih potresa na međunarodnim tržištima, ali i na samom Wall Streetu. Neki finansijski analitičari procenjuju da bi ukupni gubitak na finansijskom i berzanskom tržištu SAD-a mogao biti i čitavih 4.000 milijardi dolara do kraja ove godine ako Trump nastavi primenu visokih carina, naročito prema Kini i drugim zemljama jugoistočne Azije.

Da visoke carine ne daju željene efekte, uverio se i jedan od najbližih Trumpovih saradnika Elon Musk. Najbogatiji čovek sveta ima velikih problema u svojoj najvećoj kompaniji, automobilskom gigantu “Tesla”, koja je pogođena padom vrednosti akcija od 125 milijardi dolara, te velikim skandalom vezanim za njihov model “Cybertruck”. Gotovo svi prodati primerci će morati da se servisiraju zbog propusta na dizajnu vetrobrana, koji jednostavno može da otpadne. To dolazi u trenutku kada se kompanija “Tesla” pripremala da lansira “Cybertruck” i u Kini, koje je drugo tržište po važnosti, odmah iza SAD-a.

Iako je Trump najavio “mogućnost” da se stope carina revidiraju (prema većini zemalja), takođe je i dodao da će “u slučaju Kine one ostati dvocifrene”.

Ironično, sam Musk je bio jedan od najvećih zagovornika uvođenja carina Kini od gotovo 100 odsto. Kompanija “Tesla” u Šangaju od 2019. godine ima tzv. “Giga fabriku”, gde je do sada proizvedeno gotovo tri miliona vozila Model 3 i Model Y.

Kina je najveće svetsko tržište za električne automobile, a vlada u Pekingu ima ambiciozni cilj da do 2030. godine gotovo 40 odsto svih novih vozila bude električno. Takođe, mnogi OEM delovi (originalni proizvođač) za ugradnju u “Tesla” vozila stižu iz Kine, kao i neke legure metala od kojih se kasnije prave šasije i drugi delovi. Takođe, kineske online prodavnice autodelova već godinama nude delove za “Tesla” modele.

Sada Trumpove tarife prete da značajno povećaju cene električnih, kao i standardnih automobile u SAD-u i to za najmanje 20 odsto. Nije tajna ni da mnogi evropski proizvođači automobila neke delove proizvode u Kini ili direktno kupuju od kineskih kompanija. Takođe, veliki kineski autogiganti, kao što su BYD te Geely (koji je i vlasnik švedskog “Volva”) imaju značajna ulaganja proteklih godina u SAD i Evropi, kako bi postali “primamljiviji” vozačima na ovim tržištima.

Influenceri u službi Pekinga

Ipak, nije autoindustrija “najveća žrtva” nove ekonomske politike Bele kuće. Gotovo odmah nakon same najave enormnih carina na društvenim mrežama kao što su TikTok, YouTube i Facebook, odjednom su počeli da se pojavljuju video-klipovi dotad nepoznatih “influencera”. Zapravo, reč je o online ličnostima, veoma popularnim i poznatim na kineskim internetskim platformama kao što su Douyin, Bilibili i Weibo, gde ih prate milioni ljudi, ali su na Zapadu gotovo potpuno nepoznati.

U pažljivo “režiranim” klipovima kineski influenceri prikazuju fabrike u Kini za koje tvrde da se u njima proizvodi odeća, sportska oprema i aksesoar najpoznatijih svetskih (pre svega američkih i evropskih) modnih brendova. “Zašto plaćate vaše patike 150 dolara kad se ovde one proizvode za samo 50”, navodi se u jednom klipu, koji na platformi YouTube ima gotovo 100.000 pregleda.

Posle samo nekoliko pregledanih minuta bilo kog od tih klipova, koji su u poslednjih mesec dana preplavili TikTok, Facebook i YouTube, jasno je da je reč o koordinisanoj kampanji usmerenoj ka, pre svega, američkim potrošačima. Naročito su postali popularni klipovi iz dve fabrike blizu kineskog industrijskog centra Zhengzhou, gde menadžer fabrike pokazuje luksuzne kožne tašne i kaiševe, za koje tvrdi da se proizvode za nekoliko stotina dolara, dok se “na Zapadu, sa oznakama pariskih brendova, prodaju za nekoliko hiljada dolara”.

‘Najviša poslovna tajna’

Iako sve te tašne, patike i ostala odeća zaista deluju slično (ili gotovo isto) originalnim zapadnim proizvodima, gotovo je nemoguće proveriti autentičnost ovakvih navoda, pre svega zbog prakse NDA sporazuma. Često nazivani i “najviša poslovna tajna”, NDA (Non-Disclosure Agreement, ugovor o tajnosti) je poslednjih nekoliko decenija postao “nova normalnost” u poslovanju velikih evropskih modnih konglomerata, proizvođača luksuznih satova i nakita, pa sve do vina, sireva i druge hrane sa kontrolisanim poreklom.

Ovolika tajnost “od fabrike do kupca” postaje jasnija kada se ima u vidu da tržište luksuznih proizvoda (često nazivano i “High End Market”) godišnje obrće između 80 i 100 milijardi dolara samo u zemljama članicama EU. Ironično, najveće svetsko tržište za ovakve proizvode je upravo Kina, sa stalnim rastom od gotovo 11 odsto godišnje u poslednjoj deceniji, te između 100 i 110 milijardi dolara obrta u 2024. Očekuje se da u 2028. ovo tržište u Kini vredi oko 130 milijardi, a do 2030. i čitavih 150 milijardi dolara – naravno, pod uslovom da Washington, ipak, postigne neku vrstu sporazuma sa Pekingom.

Koliko je kinesko tržište bitno za “industriju luksuza”, pokazuje i to što većina švajcarskih proizvođača mehaničkih satova svake godine lansira ograničene serije koje obeležavaju godinu po kineskom zodijaku (Zec, Tigar, Zmaj, itd.). Ovakve serije satova su obično unapred ponuđene kineskim kolekcionarima i uvek rasprodate. Takođe, evropski proizvođači automobila često imaju i svoje “pod-brendove” (eng. sub-brand) za kinesko tržište, budući da je Kina najveće svetsko tržište i za konvencionalna vozila.

Niko se ne usuđuje prognozirati buduće Trumpove poteze

Sudeći po Trumpovoj “navici” da gotovo svake nedelje koriguje svoje prethodne odluke, gotovo niko na svetskim berzama se ne usuđuje da prognozira buduće poteze Washingtona, čak ni nekoliko meseci unapred.

Već sada je jasno da će cela 2025. biti u znaku smanjenih planova proizvođača, pada prodaje u gotovo svim industrijskim segmentima te povećanja cena. Više cene su već na rafovima prodavnica kompjutera, laptopa, monitora i druge elektronike koja u SAD i EU stiže mahom sa Tajvana i iz Kine. Neke cene su i do 30 odsto veće, a deficitarne komponente, poput grafičkih kartica, procesora, memorija i uređaja za skladištenje podataka bi mogli već do početka leta biti skuplji i za 50 odsto.

Još jedna odluka Bele kuće je i da se ukine tzv. de minimis, izuzeće za narudžbine ispod 800 dolara iz Kine, koje su do sada bile oslobođene carina, jer su smatrane “narudžbinom za lične potrebe”. To u praksi znači da će popularne kineske trgovine za pristupačne proizvode, kao što su Temu, Shein i Aliexpress, morati da podignu cene i prema drugim zemljama kako bi nadoknadile neminovni pad prometa na tržištu SAD-a, koje je za njih i najveće.

Iako su kineski influenceri donekle uticali na “zapadnu publiku”, ostaje činjenica da će malobrojni bogati kupci i dalje kupovati luksuzne proizvode kao znak prestiža. Trumpove carine će, kako je to obično i slučaj, najviše pogoditi one potrošače sa najmanje novca, koji su se i do sada odlučivali za jeftine proizvode poručene putem interneta.

Nema sumnje da će (uprkos značajnom lobiranju u Washingtonu) cene biti veće i u velikim trgovinskim lancima, kao što su Walmarta, Home Depot i IKEA, te online prodavnicama poput Amazona, koji u svom inventaru imaju veliki udeo kineskih proizvoda. Walmart je i jedan od najvećih uvoznika iz Kine uopšte, jer mu odande dolazi najviše elektronike, odeće i proizvoda za domaćinstvo.