Pomor pčela u Srbiji: Ekstremne suše i nedostatak polena pustoše košnice

Pčelari u Srbiji ove godine suočili su se sa do sada nezabeleženim pomorom medonosnih pčela, jer je, gledano prosečno, polovina svih pčela uginula. U nekim delovima Srbije, kao što je Vojvodina, gubici u pojedinim pčelinjim društvima su potpuni.

Šta su uzroci pomora, da li je moguće popraviti štetu u zemlji koja ima oko 20.000 registrovanih pčelara i 1,6 miliona košnica i kako će se sve to odraziti na proizvodnju i tržište meda koje je ionako preplavljeno takozvaniim „falsifikovanim medom“, objašnjavaju dr Aleksandar Leposavić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo iz Čačka, ujedno i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije te Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

„Sva ispitivanja govore da su na pomor pčela u Srbiji pre svega uticali prirodni faktori, odnosno izuzetno velika letnja suša i drastično smanjene polena u biljkama, zbog čega pčele nisu mogle uspešno da se pripreme za zimu i razviju leglo“, kaže Leposavić.

Dodaje da su za pomor pčela prema nekim podacima delimično odgovorni i virusi koje pčelama prenosi parazit varoa, poznat i kao pčelinji krpelj. Ti virusi kod pčela izazivaju deformacije krila i hronične i akutne paralize pčela, a varoa prenosi i virus mešinastog legla, koji doslovno ubija pčelinje zajednice, jer napada pčele radilice koje šire virus negujući zajednicu.

U košnicama nema uginulih pčela, a broj im je smanjen

Leposavić kao posebnu specifičnost ovogodišnjeg pomora ističe to što u mnogim košnicama uopšte nema uginulih pčela, iako je jasno vidljivo da je u tim košnicama broj pčela drastično smanjen.

„Specifično je što u košnicama nema pčela. U slučaju bolesti ili nekih faktora koji utiču na pčele, po pravilu se na dnu košnica, takozvanoj podnjači, i na ramovima, nađe veliki broj uginulih pčela, a sada ih jednostavno nema“, kaže Leposavić.

Objašnjava da su za nedovoljnu količinu polena u biljkama odgovorne su ekstremno visoke temperature zbog kojih biljke nisu mogle da prođu fenološku fazu i organogenezu u kojima se stvara polen.

„Tako su pčele ostale bez osnovnog izvora belančevina i proteina koji su ključni za opstanak pčelinjih društava tokom zime“, kaže Leposavić.

Stanko Rajić kaže da odgovor pčelara na drastično smanjenje količine polena u biljkama može da bude u dodavanju sirupa ishrani pčela, ali naglašava da je na duge staze to neodrživo, jer takvi energetski dodaci samo privremeno rešavaju problem gladi kod pčela.

„Taj nedostatak hrane izazvao je veliki stres kod pčela, kao što glad i žeđ inače izazivaju stres kod svih živih bića, i to je značajno oslabilo imunitet pčela. Na sve to parazit varoa, koji sekundarno izaziva probleme, prošle godine se mnogo brže razmožavao nego inače, pa pčelari nisu imali adekvatne mehanizme da spuste nivo zaraženosti“, kaže Rajić.

Napominje da je najviše pčela stradalo u predelima u kojima se gaje monokulture, sa intenzivnom poljoprivredom, kao što je Vojvodina, gde ima pčelinjaka koji su uništeni 100 odsto.

„Među pčelarima vlada mišljenje da su godišnji gubici do 10 odsto u broju pčela po društvu tokom zime prihvatljivi, ali milsim da bi se, uz dodatnu edukaciju i angažovanjem stručnih pčelarskih instruktora ti gubici smanjili“, kaže Rajić.

Pčele koje su preživjele pomor u veoma lošoj kondiciji

Leposavić upozorava da su ona pčelinja društva koja su uspela da prežive pomor u veoma lošoj kondiciji i da će pčelinje zajednice moći da se obnove samo ako vremenski uslovi to dozvole.

„Pošto vremenske prilike i dalje nisu dobre, ni oni rojevi koji su u dobroj kondiciji nisu mogli da obezbede dovoljno hrane, zbog čega su ušli u rojevo stanje i stvaranje novih rojeva. To dovodi do slabljenja zajednica, ali se uz odgovarajuću negu i tehniku može povećati broj pčela. Međutim, to iziskuje veća ulaganja“, kaže Leposavić.

Istovremeno, Rajić naglašava da edukovan pčelar zna kako da razroji pčelinje društvo i da ne dozvoli da roj pobegne.

„Na taj način edukovani pčelar uvećava pčelinjak, ali će time smanjiti prinose meda i ostalih pčelinjih proizvoda. Međutim, pomor pčela nije problematičan samo po pitanju proizvodnje meda. Pomor će kod nekih poljoprivrednih kultura sigurno prouzrokovati smanjene prinosa. Čak 70 odsto vrednosti pčele je u njenoj oprašivačkoj funkciji, a svega 30 odsto odnosi se na proizvodnju meda i propolisa“, kaže Rajić.

Osim pomenutih prirodnih faktora, suše i virusa, Leposavić kao posebnu opasnost za pčele navodi i intervenciju čoveka na biljnim kulturama.

„Postoje insekticidi, pre svega oni kojima se tretira suncokret, koji su veoma loši za pčele. Ti preparati u kasnijem razvoju suncokreta, u njegovom medobranju, stvaraju velike probleme za pčele jer ih dezorijentišu i one ne uspevaju da se vrate u svoje zajednice, zbog čega uginu“, kaže Leposavić.

Ukazuje da je u velikom broju zemalja upotreba takvih insekticida zabranjena, ali da to nije slučaj i u Srbiji. Ipak, zaključuje Leposavić, poljoprivrednici su sve više postaju svesni značaja pčela zbog čega se zloupotreba takvih insekticida smanjuje svake godine.

Cijena meda izuzetno niska

Iako sve deluje apokaliptično, izgleda da tržište meda u Srbiji neće biti ugroženo velikim pomorom pčela, ali Rajić upozorava da to što će meda biti dovoljno ne znači ni da će on biti kvalitetan, ali ni da će potrošači moći da izbegnu takozvani „falsifikovani med“.

„Srbija se godinama hvalila da ima najveći broj košnica po glavi stanovnika u svetu, ali se skrivao podatak da je proizvodnja meda po košnici u kilogramima katastrofalno niska. Prema zvaničnim podacima, prinosi meda su prošle godine bili između pet i šest kilograma po pčelinjem društvu, a od toga teško može da živi onaj ko se profesionalno bavi pčelarstvom“, kaže Rajić.

Ukazuje da pčelari iz Srbije ne mogu da budu konkurentni na svetskom tržištu, jer je cena meda izuzetno niska.

„Pored toga, u Srbiju se uvoze izuzetno jeftini medovi, za koje se govori da su sumnjivog kvaliteta, ali ne ulazim u to. Ako mi tvrdimo i ako je činjenica da Srbija ima izuzetno kvalitetan med, pitanje je zašto onda to ne cenimo, zašto dozvoljavamo da se med izvozi u buradima, umesto da pokušamo da ga brendiramo i podignemo cenu. Srbija ima potencijala da napravi izuzetno kvalitetan med, pravi ’rols rojs’ među medom, ali je potrebno značajnije angažovanje“, kaže Rajić.

Naglašava da je od izuzetno velikog značaja da na svakoj tegli meda bude naznačeno njegovo poreklo, ali ne zbog toga što se on protivi uvozu meda u Srbiju.

„Poreklo meda i pčelinjih proizvoda važno je naglasiti zbog toga što ti proizvodi u sebi sadrže polene biljaka sa područja iz kojeg te biljke potiču. Ukoliko tokom jeseni i zime koristite med poreklom sa područja na kome živite, praktično sebi svakodnevno dajete vakcinu i podižete imunitet, a na proleće kada lokalne biljke počnu da cvetaju vaš organizam će imati manje negativnih alergijskih reakcija“, objašnjava Rajić.

Dodaje da zato ne treba „juriti“ falsifikatore meda, nego da ljudima treba objasniti kako i koje pčelinje proizvode bi trebalo da koriste.

„Vrlo je teško otkriti falsifikovani med bez prave laboratorije, jer su falsifikatori vrlo dobro opremljeni i umeju da naprave vrlo dobar falsifikat. Potrebno je zato pooštriti kontrolu, ali i kazne, a ne da kazna bude samo upozorenje ili opomena“, kaže Rajić.

U svoj ovoj nesreći u vezi sa pomorom pčela, ukazuje Rajić, ima možda i nečeg dobrog.

„Kupci u Srbiji, njih 90 odsto, navikli su da kupuju isključivo bagremov med. Ove godine to neće biti tako, a ako i kupite bagremov med, biće vrlo upitno da li je to zaista bagremov med, jer bagremove paše ili nije bilo ili je reč o nekim mikrolokacijama, dakle o malim količinama bagremovog med. Priroda će to nadomestiti nekim drugim biljkama, lipom ili livadskim biljakama, pa ćemo se polako navikavati na druge ukuse“, zaključuje Rajić.