‘Zadaci za vojsku Srbije’ kao Vučićeve propagandne aktivnosti

Protekle su sedmice Vojska i Ministarstvo odbrane Srbije u dva navrata zainteresovali i domaće i regionalne medije. Veću pažnju je izazvala čudna objava narečenih institucija, koju je – uzgred budi rečeno – naprednjačka vlast tokom poslednjih 13 godina razvalila od vrha do dna, kao uostalom i sve institucije u zemlji. Odavno liče na karikature. Objavljen je, naime, oglas kojim Ministarstvo odbrane, čitaj Vojska Srbije, rasprodaje „rashodovane i suvišne pse“. U pitanju su 20 obučenih pasa (uglavnom ovčara različitih nacionalnosti) koji se prodaju za siću, od 400 do 2.500 dinara (od 3,5 do 20-ak evra otprilike), a koji su ušli u pozne godine i postali „neupotrebljivi“.

Reagovala je javnost, osobito udruženja za zaštitu životinja koja su ukazala na nehumanost poteza. Psi koji su služili toliko godina Vojsci sada se prodaju kao stari nameštaj. Šta će biti ako ih niko ne kupi, da li će ih eutanazirati – pitala su udruženja. Zar je moguće da Vojska svojim psima ne može da obezbedi dostojanstvenu starost? Cinici su, opet, na društvenim mrežama pitali da li će se tako prodavati i rashodovani oficiri i podoficiri, kojih ima ono baš mnogo i koji su odavno neupotrebljivi.

Druga vest je politička, izazvala je manje reakcije, ali je takođe neobična. Radi se o zasedanju Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, povodom „non-papera“ o [bosanskohercegovačkom entitetu] Republici Srpskoj, iza kojeg stoje Nemačka i Francuska, a koji, kako se kaže, „otežava poziciju Republike Srpske“. Posle sednice javnosti se obratio načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, a to što je rekao ostalo je potpuno nedorečeno. I svejedno – bar prividno zlokobno. Kazao je da je Savet nacionalne bezbednosti „podelio zadatke“ povodom situacije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Nije slučajno to što je pred medije stao upravo Mojsilović: time je dodatno podignuta tenzija i naglašena uloga Vojske Srbije u ispunjavanju ovih „zadataka“.

Kakvi su to zadaci niko ne zna

Niko međutim ne zna kakvi su to zadaci, a nešto i ne postoji preveliko interesovanje za njihovu sadržinu u javnosti. Da li je podignuta borbena gotovost, da li se trupe premeštaju na nove, strateške položaje, a planira se i aktivacija rezervnog sustava – ili su zadaci isključivo vezani za to da ono malo vojske drnčom osveži svoje zarđale pucaljke? To izgleda nikoga ne interesuje.

Upućeniji građani i nezavisni mediji odavno znaju da pitanje bezbednosti i Vojsku Srbije naprednjački režim poteže isključivo za dizanje tenzija u zemlji i regionu ili primitivnu propagandu u kojoj je uvek i samo u centru predsednik Aleksandar Vučić. Ovaj, kad god mu zatreba, iskazuje „borbenu gotovost“ Vojske Srbije i svoju važnu ulogu u tome. Dakako, pitanje bezbednosti je korisno i kada treba skrenuti pažnju javnosti sa unutrašnjih političkih i drugih problema, kojih je u Srbiji bezbroj. Tu je i ono staro pravilo – ljudi se okupljaju oko vođe kada im se servira da su zemlja ili, u ovom slučaju, „srpstvo u opasnosti“.

Ni režimske medije nisu interesovali zadaci. Glavna vest, u najavi i izveštaju sa sednice, jeste da je njome „predsedavao“ predsednik Vučić. Komično, jedan portal je objavio čak četiri vesti pre i posle sednice sa različitim nadnaslovima, ali sa uvek istim naslovom – predsedavao Vučić. S obzirom da se režimski mediji, pogotovo kada je reč o političkim i bliskim sadržajima, uređuju na jednom mestu, u Predsedništvu Srbije, može se naslutiti da je svrha ovog savetovanja – pre svega reklamna. Mirno spavajte, predsednik nas čuva!

Zašto je vijest čudna

Osim što je, kako rekosmo, neprirodno osakaćena, vest je čudna i zbog toga što zapravo nema nikakvog smisla da o uzrocima i posledicama non-papera Francuske i Nemačke raspravlja srbijanski Savet za nacionalnu bezbednost. Naravno, to ne znači da ovaj dokument, iako nezvaničan, nije važan i ne pokazuje odlučnost i spremnost Evropske unije da očuva jedinstvenost i celovitost Bosne i Hercegovine, odnosno da stane na put seriji, malo je reći, nerazumnih političkih poteza predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Međutim, non-paper je posvećen isključivo finansijsko-ekonomskim pritiscima na Republiku Srpsku kroz obustavljanje evropskih i ne samo evropskih investicijskih i drugih projekata koji bi trebalo da se izvode u ovom entitetu. Predlog je da se obustavi i bilateralna finansijska pomoći projektima koji direktno ili delimično koristi Republika Srpska. Tu su i sankcije protiv pojedinaca, odnosno funkcionera, kao i druge vrste političko-ekonomsko-diplomatskih pritisaka koje će imati za cilj da zaustave „daljne sprovođenje neustavnog kursa predsednika RS Dodika“. Dakle, nema reči ni o kakvim efektivnim i neposrednim bezbednosnim rizicima koji bi zahtevali cirkus kakav je hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, čiji su članovi – uzgred – uglavnom bezbednosno interesantne osobe. (Nećemo ni da spominjemo tragikomičnu dimenziju zadataka za Vojsku Srbije, koja je u takvom stanju da ne bi mogla da se izbori ni sa armijom Tuvalua, a kamoli sa NATO-om kojim je okružena.)

Kako god bilo, non-paper jeste snažan politički udarac Dodiku i znak da se ozbiljno preigrao, kažu ovdašnji analitičari. Postavlja se pitanje da li Dodik sada može da računa na bezrezervnu podršku Vučićevog režima. Svakako političku, ne vojnu. Neki kažu – nikako. Svaki potez koji povuče Vučić, služi isključivo njegovom rejtingu i opstanku na vlasti. Nema šta i koga on ne bi prodao i izdao zarad toga. Trenutno mu akcije na zapadu nisu baš najbolje, pa onda pokušava da ih vrati u formu rasprodajom prirodnih bogatstava ili kupovinom francuskih aviona marke „Rafale“. Moguće da mu se Dodik odlično namestio da ga se odrekne baš sada kada mu trebaju zapadni aplauzi. Biće to onako, ispod žita. Kao i kada je reč o Kosovu, koje je za Vučićevog vakta potpuno zaokružilo institucionalnu nezavisnost, dok su režimski mediji iz svih topova pucali na „zle Šiptare“.

A što se tiče benefita koje mu je donosio Dodik, biće drugih koji će mu takođe nositi darove, uključujući tu i izvoz sigurnih glasova.

Ponoš: Non-paper Vučiću pao kao dar sa neba

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, a sada predsednik opozicione stranke SRCE, Zdravko Ponoš smatra da je potpuno nepotrebno da se temom non-papera i zbivanjima u susednoj državi bavi Savet za nacionalnu bezbednost Srbije, a pogotovo da ti događaji budu predmet pažnje vojnog vrha.

„To što je Vučić izveo Mojsilovića da da izveštaj medijima posle sastanka, samo pokazuje da je ovo bila predstava za javnost kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih političkih zbivanja. Nema tu apsolutno ništa za vojsku. Možda bi imalo smisla da su se aktivirali ministri privrede ili finansija, u skladu sa sadržinom non-papera i Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske. To da će Vučić Dodiku i RS da pomogne sa Mojsilovićem i vojskom, nema od toga ništa. Nije to ta vrsta problema“, kaže Ponoš.

Sa druge strane, non-paper za Ponoša nije dokument koji je naivan. On predstavlja snažan odgovor na Dodikovo ponašanje.

„Sama reakcija Dodika na non-paper pokazuje da je u pitanju ozbiljan dokument. Malo se ohladio, pokušava da spusti loptu, ali je međutim preterao. Ponašao se kao najjači medved u šumi, a sada je shvatio da i nad medvedom ima medved. Ne bi trebalo da se previše oslanja na Vučića. Može se reći da je non-paper Vučiću pao kao dar sa neba i da mu se ukazala odlična prilika da razmeni Dodika za nastavak zapadne podrške. Ne treba Dodik da računa ni na Putina, jer Moskva suzama ne veruje. Jedino na koga može trenutno da se osloni jeste ‘Zmaj od Šipova'“, zaključuje Ponoš.