Protivno zakonima, Srbija očigledno uvodi verbalni delikt

Slučaj 12 aktivista u Srbiji čiji je razgovor tajno i neovlašćeno sniman da bi kasnije bio iskorišćen da oni budu osumnjičeni da su izvršili krivična dela protiv ustavnog uređenja izazvao je burne reakcije javnosti ne samo zbog toga što se šestoro aktivista već više od dva meseca nalazi u pritvoru, već i zato što stručna javnost smatra da se time, mimo zakona, ponovo uvodi verbalni delikt.

Aktivisti su uhapšeni nakon što se u provladinim medijima pojavio audio-snimak sastanka na kome oni navodno kuju planove za upad u Skupštinu Srbije i Radio-televiziju Srbije tokom najvećeg skupa u istoriji Beograda, ali i cele države, održanog 15. marta. Na osnovu tog snimka Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužni predlog protiv aktivista osumnjičenih da su izvršili više krivičnih dela protiv ustavnog uređenja Srbije i zatražilo maksimalne propisane kazne. Za šest aktivista koji nisu uhapšeni predloženo je da se odredi suđenje u odsustvu jer su „u bekstvu i nedostupni su državnim organima“.

Istog dana kada je aktivistima, nakon dva meseca provedenih iza rešetaka, pritvor produžen na još 30 dana, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da su aktivisti pritvoreni zato što su planirali „terorističke akcije, pokretanje građanskog rata i ugrožavanje života“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Planirali su kako da manipulišu ljudima koji su išli na blokaderske proteste zato što su znali da većina tih ljudi nije za početak građanskog rata i nije za nasilje“, rekla je Brnabić upravo na jednoj od provladinih televizija na kojoj, od dana kada su pritvoreni, protiv aktivista traje neprestana kampanja etiketiranja i blaćenja.

Brnabić je navela i da je snimak sastanka aktivista napravio jedan od tih aktivista i da ih je „predao državnim organima“, uz poseban naglasak da je „problematično“ to što taj snimak nisu načinile srpske službe bezbednosti.

Snimak objavljen na ‘tabloidnim televizijama’

Advokat Veljko Milić, jedan od branilaca okrivljenih novosadskih aktivista, ukazuje na to da je postupak počeo nakon što se sporni snimak pojavio na „tabloidnim televizijama“.

„Ništa ne ukazuje da su okrivljeni pripremali bilo šta od onoga o čemu su govorili. Ako se tako posmatra, to jeste uvođenje verbalnog delikta na mala vrata i samim tim ta krivična dela protiv državnog uređenja, na način na koji su postavljena, ne bi smela da se koriste da suzbiju slobodu izražavanja“, kaže Milić.

Ukazuje da je vrlo lako preokrenuti bilo koju rečenicu koju neko izgovori i od nje napraviti napad na državu ili najviše predstavnike države.

„Kada se snimak malo bolje analizira jasno je da čak i oni govore da ne planiraju nikakvu nasilnu promenu uređenja, niti da misle da je to moguće“, kaže Milić.

Dodaje da bi, ako vlastima zaista prođu takve optužbe na račun aktivista, Srbija zaista mogla da se suoči sa tim da verbalni delikt bude tretiran kao krivično delo, iako ne postoji u zakonu.

„Ako posmatrate iz ugla ljudi koji su u pritvoru i koji se nalaze van zemlje, jer u Srbiju ne mogu da se vrate, pošto će i oni završiti u pritvoru – što se njih tiče mi smo već u fazi vraćanja verbalnog delikta. Bojim se da smo svakako došli u fazu da svaka reč može da se iskoristi protiv onoga ko ju je izgovorio. Odavno smo prešli tu granicu da se bilo koja rečenica izgovorena protiv režima tumači kao napad na državu, što zapravo nije tačno, već je u pitanju zamena teza, jer nema jednakosti između režima i države“, ističe Milić.

Aktivisti govore upravo suprotno

Komentarišući izjavu Ane Brnabić o planiranju terorističkih akcija, pokretanju građanskog rata i ugrožavanju bezbednosti Aleksandra Vučića, Milić naglašava da ništa od onoga što su aktivisti govorili nije vodilo u smeru onoga za šta ih Brnabić optužuje.

„Termin ‘građanski rat’, koji se u poslednje vreme veoma mnogo pominje, jeste izgovoren na tom sastanku, ali su te reči izgovorene potpuno ironično, baš zbog toga što su predstavnici vlasti u proteklom periodu toliko mnogo govorili o građanskom ratu. Naravno da u tome nema nikakve ozbiljnosti niti je realno moguće da 12 ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama izazove građanski rat u Srbiji“, kaže Milić.

Dodaje da se, kada je reč o Vučiću, na snimku može čuti da aktivisti govore upravo suprotno: da će se on zadržati na funkciji i nakon protesta 15. marta i da ni na koji način ne planiraju da ga ugrožavaju.

„To je zapravo spin vlasti da se oni prikažu kao rušitelji države“, kaže Milić.

Govoreći o tome što Brnabić tvrdi da je vlast do snimka došla tako što je jedan od studenata sam prosledio snimak državnim organima i istakla da je „problematično“ što taj snimak nisu načinile službe bezbednosti, Milić kaže da bi voleo da se tim povodom oglasi tužilaštvo i kaže da li Brnabić govori istinu.

„Ako Brnabić govori istinu, dokumentacija koja se nalazi u spisima predmeta je ili falsifikovana ili netačna. Ukoliko je ono što se nalazi u spisima predmeta tačno, onda Brnabić ne govori istinu. Ne postoji treća opcija“, naglašava Milić.

Nedozvoljeno prisluškivanje

Predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski kaže da se po javno dostupnim podacima u predmetu protiv aktivista može zaključiti da se, po svemu sudeći, radi o nedozvoljenom prisluškivanju, odnosno o nedozvoljenom dokazu u krivičnom postupku koji nije pribavljen u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Ističe da, slušajući ono što je emitovano u medijima, nije stekao utisak da je izgovoreno bilo šta što navodi Brnabić.

„Stekao sam utisak da se radi o hipotetičkom razmatranju mogućnosti šta bi sve moglo da se dogodi 15. marta u Beogradu. Po mom mišljenju, to ne predstavlja ni pripremu državnog udara, niti bilo kakvo protivustavno delovanje, a posebno ne teroristički akt“, kaže Beljanski.

I on smatra da bi optužnica protiv aktivista mogla da se protumači kao vraćanje verbalnog delikta u javni prostor.

„Postoje, naravno, krivična dela koja se mogu izvršiti i rečima. Mnoga krivična dela koje se odnose na organizovanje kriminalne grupe, njihovu hijerarhiju i dogovaranje pripremu i izvršenje krivičnih dela – vrše se verbalno. Prema tome, ne može se reći da je svaka verbalna aktivnost koja je sankcionisana vraćanje verbalnog delikta. Međutim, ovde se očigledno radi o krivičnom delu koje je blisko povezano sa bavljenjem politikom, i to je ono što predstavlja posebnu opasnost, jer je to sankcionisanje nečijeg mišljenja i analize situacije prilikom organizovanja protesta, koji su garantovani i Ustavom i zakonom, kao sloboda okupljanja i sloboda izražavanja“, kaže Beljanski.

Naglašava da službe bezbednosti ne mogu proizvoljno i neovlašćeno da snimaju razgovore građana. Dodaje da te službe imaju mogućnost da tajno snimaju razgovore ukoliko postoji naredba predsednika Višeg suda u Beogradu i da je to uslov koji mora da bude ispunjen.

„Međutim, i u tom slučaju nisu ispunjeni svi uslovi koje propisuje Zakonik o krivičnom postupku da bi tako nešto automatski moglo da postane dokaz u krivičnom postupku. Uz to, propisani su i uslovi na koji način se sprovodi prisluškivanje, ali i vremenski period u kome može da se obavlja prisluškivanje“, ukazuje Beljanski.

Slučaj problematičan iz najmanje tri aspekta

Doktor pravnih nauka Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je slučaj pritvorenih aktivista problematičan iz najmanje tri aspekta.

„Najpre zbog toga jer ih je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškivala protivno svim pravilima, ovlašćenjima i zakonskom osnovu i potpunosti povredila privatnosti ljudi koji razgovaraju neformalno. Zatim, oni su optuženi za verbalni delikt. Treće, problematično je i obeležje krivičnog dela koje im stavlja na teret, koje je najdrastičnije moguće – povreda ustavnog poretka, za šta su predviđene visoke kazne“, kaže Petrović.

Ona naglašava da bi BIA mogla da prisluškuje samo u slučaju da za to ima nalog pravosudnih organa i da to može da se odnosi samo na ljude koji su „pod merama“. Međutim, ona ukazuje da je poznato da bezbednosne službe ubacuju softvere za prisluškivanje u telefone članova civilnog sektora i da se „postupa potpuno van zakona“.

Petrović ističe da je ozbiljno zabrinjavajuće to što su aktivisti optuženi zbog verbalnog delikta.

„Još malo pa će da nam ulaze u glavu kao Veliki brat i osuđuju nas za misli, a ne samo za izgovorenu reč. Takvo krivično delo ne postoji u Srbiji, to smo odavno ukinuli. Ovo ne znači da vlast pokušava da vrati verbalni delikt mimo zakona, nego uspeva u tome – vlast to već radi“, kaže Petrović.

Dodaje da u optužnom predlogu mora da postoje ozbiljni dokazi, a da su dokazi u ovom slučaju nelegitimno snimanje privatnog razgovora, „što je prilično opasno za svakog građanina Srbije“.

„Slučaj liči na politički progon i pokušaj zastrašivanja svih građana. Te aktiviste mnogi karakterišu kao političke zatvorenike, što oni na neki način i jesu“, zaključuje Petrović.