Tarife će najviše pogoditi američke potrošače, ali i Silicijsku dolinu

Većina analitičara, ekonomista i medija, prvo u SAD-u, a nakon toga i u Evropi i širom sveta, bila je gotovo šokirana Trumpovim uvođenjem carina (koje on naziva tarifama u međunarodnoj trgovini), a koje već sada prete da ozbiljno ugroze globalnu ekonomiju. Neki od ekonomskih stručnjaka čak očekuju i gori pad američkih i svetskih berzi nego što je to bio slučaj za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine.

Razlozi za ovako oštre finansijske mere SAD-a su, po Trumpovim rečima, “želja da se proizvodnja i radna mesta, pre svega iz Kine i Azije, vrate u SAD, te da američki proizvodi budu bolje pozicionirani na svetskom tržištu”.

Prema njegovim rečima, “SAD je decenijama iskorišćavan, a korišćenjem njenih tehnologija nastale su brojne konkurentske kompanije, pre svega u Kini”, te je to “neka vrsta krađe od američkih građana”.

Američki iPhone, ali iz Kine

“Predsedniče, poslovi u tehnološkoj industriji se nikada neće vratiti nazad u SAD”, rekao je Steve Jobs, tadašnji CEO kompanije Apple, američkom predsedniku Baracku Obami na njegovo pitanje da li će se “iPhone 4 delimično proizvoditi u SAD-u”. Bilo je to pre 15 godina, kada je svet tek ulazio u epohu smartfona, tableta, aplikacija i interneta dostupnog na svakom mestu. Deceniju i po kasnije, Apple je jedna od najvrednijih kompanija u svetu, najviše zahvaljujući masovnoj ekspanziji u jugoistočnoj Aziji, Kini i Indiji. Čak i na izuzetno konkurentnom kineskom tržištu, gde su prisutni domaći giganti Huawei, Xiaomi i Oppo, iPhone ima udeo između 18,3 i 20 odsto tržišta smartfona. Apple je u 2024. godini zabeležio nešto manji broj prodatih uređaja nego 2023. godine, oko 42,9 miliona, ali Kina i dalje ostaje drugo najveće tržište posle SAD-a, dok su na trećem mestu zemlje EU.

Ne treba zaboraviti ni da se najveći deo iPhone smartfona i iPad tableta i proizvodi u Kini, sa delovima koji stižu iz cele Azije, najviše Tajvana, Južne Koreje i Vijetnama. Grad Zhengzou se još naziva i “grad jabuke” (Apple City), gde se nalaze fabrike kompanije Hon Hai Precision Industry, poznatije kao Foxconn, jednog od najvećeg OEM proizvođača (Original Equipment Manufacturer, originalni proizvođač) elektronike u svetu.

Stručnjaci procenjuju i da je od gotovo 1,5 miliona radnika koji učestvuju u lancu proizvodnje Apple smartfona, tableta, kompjutera, satova i zvučnika, njih dve trećine u Kini. Najveći deo ove radne snage je u delu finalnog sklapanja uređaja. Iako su plate radnika korporativna tajna, većina ekonomista procenjuje da je učešće radne snage u ceni finalnog uređaja negde između 30 i 55 dolara. Ova “cena rada” bi bila blizu 300 dolara ako bi se ovi uređaji sklapali u SAD-u, što je samo jedan od razloga zbog čega se oni i ne proizvode “na domaćem terenu”.

I predsednik Obama, i Trump u svom prvom mandatu, kao i Biden, pokušavali su da deo ovih poslova vrate u SAD. Biden je čak stvorio i poseban investicioni program nazvan CHIPS Act, ali se stvari nisu pomakle dalje od izjava zvaničnika Bele kuće i obećanja CEO-a najvećih kompanija iz Silicijumske doline.

Trgovinski lanci zavise od uvoza iz Azije

Ono što je jedan od glavnih pokretača proizvodnje elektronike u Aziji, pre svega Kini, Tajvanu i Vijetnamu, ali sve više i u Maleziji i Singapuru, zapravo je tzv. vertikalna integracija proizvođača – sve do najmanjeg šrafa ili elektronske komponente. Ovakva integracija je naročtio prisutna na Tajvanu, te u Shenzhenu, kineskoj “Silicijumskoj dolini”, gde su fabrike komponenti veoma često i fizički blizu jedna drugoj. To u praksi znači da kada Apple, Dell, HP ili bilo koja druga kompanija iz tehnološkog sveta želi da lansira novi proizvod, on se može iz faze testiranja prototipa do serijske proizvodnje dovesti za samo nekoliko meseci. Taj proces u SAD-u i Evropi traje od šest meseci do dve godine.

Iako će Trumpove carine podići cene elektronike za krajnje kupce u SAD-u od 15 do čak 30 procenata, veliki trgovinski lanci poput Walmarta i Best Buya, te onlajn prodavnice poput Amazona, i dalje najviše zavise od uvoza elektronike iz Azije. Šta više, i Amazonovi “pametni” proizvodi iz Kindle i Alexa serija stižu sa Tajvana i iz Kine.

Trumpove tarife su u neku ruku stupile na snagu i pre njihovog zvaničnog uvođenja. Tako je, na primer, japanski gigant u svetu video igara Nintendo dodatno odložio početak prodaje svoje nove konzole “Switch 2”, koja je bila najavljivana za početak aprila, kako bi analizirao uticaj tarifa na finalnu cenu uređaja. Ova konzola ima veliki broj delova iz Kine, a sklapa se u fabrikama u Vijetnamu, koji se nalazi na vrhu liste carina, sa čak 46 odsto. U međuvremenu su već stigle i najave zvaničnog Hanoja da su “spremni na pregovore sa SAD-om” o finansijskim merama, pa čak i potpunom međusobnom ukidanju.

Elektronika na udaru viših cijena

I američka kompanija Nvidia, lider na polju čipova za veštačku inteligenciju, već oseća uticaj nove ekonomske politike Bele kuće. Upravo predstavljena “Serija 5” grafičkih kartica je izazvala veliko interesovanje na tržištu, čak toliko da su prve isporuke praktično “razgrabljene”, a cene na “sivom tržištu” su od 50 do 100 odsto veće od onih u maloprodaji. Naravno, ne radi se o brojnim ljubiteljima video igara. Ove kartice se podjednako koriste za “treniranje” različitih modela veštačke inteligencije (poput novih Ollama i Claude Sonnet), te za “rudarenje” kriptovaluta poput bitcoina i ethereuma.

Budući da je i Kina u trci sa SAD-om u razvoju veštačke inteligencije, mnoge od ovih kartica, te specijalnih GB200 Blackwell serverskih čipova, su već našli svoj put do razvojnih centara širom Kine, iako embargo Washingtona na izvoz ovakve tehnologije postoji već nekoliko godina.

Trumpovim novim merama ne pomaže ni činjenica da je kineski model veštačke inteligencije Deepseek za gotovo trećinu brži od američkih u realnom radu, a uz to je i “otvorenog koda”, tj. može se besplatno preuzeti i unapređivati.

Trumpove carine će sasvim sigurno uticati na krajnje cene elektronike, kompjutera i automobila, kako u SAD-u, tako i u Evropi. Situaciju bi mogle da dodatno zakomplikuju i najavljene “protivmere” iz EU, Kine, kao i čitavog niza manjih zemalja. Očekuje se i da će Kina dodatno pooštriti već postojeće zabrane izvoza retkih metala i ruda, poput skandijuma i disprosijuma, koji su ključni za proces EUV litografije, odnosno proizvodnje čipova. Tako se očekuje da će u narednih šest meseci do godinu dana potrošači u SAD-u, ali i EU, svoje smartfone, tablete i laptope u proseku plaćati od 15 do 30 odsto skuplje, dok će neki proizvodi, poput uređaja za skladištenje podataka, te već pomenutih grafičkih čipova, biti i do 50 odsto skuplji.