Prosvjeta u Srbiji: Novi ministar kao nova prijetnja

Izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete uznemirio je prosvetne radnike i sve protivnike vlasti u Srbiji, i shvaćen je kao namera predsednika Aleksandra Vučića da, ne birajući sredstva, uguši pobunu studenata i oštro kazni profesore univerziteta i nastavnike srednjih i osnovnih škola koji su tu pobunu podržali.

Zbog svog dosadašnjeg društvenog angažmana Stanković se među prosvetnim radnicima percipira kao „najgori od najgorih“, „pendrek u tuđim rukama“ i „ministar (pr)osvete“. Za takav status najviše su odgovorne Stankovićeve kontroverzne izjave i analize u medijima pod kontrolom Aleksandra Vučića i ocenama da studenti svojim zahtevima da budu procesuirani odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu „zapravo vežu ruke tužilaštvu i ne puštaju ga da radi svoj posao“.

On je i jedini profesor beogradskog Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji se izjasnio protiv blokade koju su pokrenuli studenti, a u skladu s tim Stanković je optužio studente u blokadi da „ruše državu“.

O tome kako bi rešio krizu nastalu studentskim blokadama univerziteta Stanković govori veoma oštro. Izjavio je da bi, da je vlast i da se pita, odgovorio beskompromisno, jer se „zna kako se to radi“. Naveo je da bi smenio rektora univerziteta i „koga već treba“, da bi „ispumpao“ studente, hapsio, kažnjavao i uvodio specijalne zakone.

Stanković je to vrlo eksplicitno ilustrovao pretećom rečenicom: „Nema tu kod mene“.

Zbog tako kontroverzne biografije, posebno nakon što su im plate drastično umanjene, prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali saglasni su da je Stankovićevo postavljenje vrlo loša vest za njih i da je on postao ministar samo kako bi po svaku cenu uguši njihov protest.

Postavljen da bude ‘gvozdena pesnica’

Komunikološkinja i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut ističe da izbor Stankovića nije dobra vest ni za visoko školstvo ni za celokupnu prosvetu u Srbiji.

„To je čovek koji ima veoma kruta stanovišta u vezi sa studentskim protestima. Čini se da je postavljen da bude ‘gvozdena pesnica’ koja će sprovoditi represivne mere koje je započela prethodna ministarka Slavica Đukić Dejanović“, kaže Kleut.

Dodaje da Stankovićevo postavljenje sluti da se radi o čoveku koji bi trebalo da sprovede neki od koraka začetih u mandatu prethodne Vlade, kao što su uvođenje prosvetne inspekcije na fakultete, s potencijalnim razrešenjem dekana ili blokadom računa visokoškolskih ustanova.

„Sam izbor je indikativan i poručuje da bi na visoko školstvo trebalo gledati kao na oblast kojom se upravlja čvrstom rukom“, ocenjuje Kleut.

Na pitanje da li je vlast osim „čvrste ruke“ sprema da prosvetnim radnicima pruži i drugačiju, „normalnu“ ruku, Kleut podseća da je vlast krajem decembra prošle godine „pokušala da podmiti“ obrazovni sektor kratkoročnim povećanjem plata.

„Videlo se da to nije mehanizam koji deluje, da školstvo nije potkupljivo i onda je vlast posegnula za jedinom drugom merom koju poznaje. Ako nije pomogla šargarepa, onda je tu štap, jer vlast ume da pokaže samo ili štap ili šargarepu. Svi drugačiji pokušaji da se uspostavi dijalog uvek su bili praćeni ili govornim ili fizičkim činovima koji su u potpunosti obesmišljavali bilo kakav poziv na dijalog“, kaže Kleut.

Dobili ministra po kazni

Podseća i da je krajem januara, samo dan pre nego što su studente u Novom Sadu brutalno pretukli aktivisti Srpske napredne stranke, (što je i bio zvanični povod za ostavku premijera i pad Vlade) predsednik Srbije Aleksandar Vučić nudio dijalog.

„Kada u roku od 24 sata nudite dijalog, a onda iz prostorija stranke izađu ljudi i prebiju studente, to ne može da bude iskreni poziv na dijalog. I to su prozreli i studenti i prosvetni radnici. Bilo bi drugačije da je na mesto ministra prosvete izbran neko ko je do sada ima neutralniji stav, ali smo umesto toga dobili Dejana Vuka Stankovića koji u svojim javnim obraćanjima preti studentima i ne razume u celini autonomiju univerziteta. Dobili smo osobu koja je vrlo, vrlo daleko od bilo kakvih pomirljivih tonova i uvažavanja, što su preduslovi za dijalog“, ukazuje Kleut.

Zato toga ona misli da će dosadašnje mere usmerene protiv prosvetnih radnika biti nastavljene i u Stankovićevom mandatu.

Navodi da će u osnovnim i srednjim školama to značiti postupanja do granice direktnih pretnji nastavnicima, davanje otkaza onima sa nestabilnim ugovorima i generalno gušenje štrajkova, a u visokom školstvu niz mera koje narušavaju autonomiju univerziteta.

„Ne treba kriti – Dejan Vuk Stanković je vrlo rado viđen gost u medijima koji otvoreno podržavaju politiku režima i Aleksandra Vučića. U tim obraćanjima, za razliku od drugih kolega koji bar nastoje da umiju svoj diskurs i učine ga koliko-toliko prihvatljivim akademskoj zajednici, ministar Stanković to ne radi – i nemam nade da će se to promeniti.

I u prošlosti smo imali ministre koji koriste uvredljive oznake i jezik za različite etničke skupine, ali to u političkom životu generalno nije sankcionisano. Mogla bih da budem slobodna da kažem da je on doveden upravo zbog načina na koji nastupa i deluje kao da smo dobili ministra po kazni, ali i da je Ministarstvo prosvete postalo ministarstvo razračunavanja sa političkim neistomišljenicima, ali to nije jedino takvo ministarstvo, jer je i Ministarstvo informisanja podjednako loše prošlo u toj raspodeli karata“, zaključuje Kleut.

Već prvog dana mandata održan protest

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da se to šta prosvetni radnici misle o Stankoviću najbolje vidi po tome što je već prvog dana njegovog mandata ispred Ministarstva prosvete održan protest.

„Stanković apsolutno ničim ne zaslužuje da bude ministar prosvete, prevashodno zbog njegovih izjava u tabloidnim medijima, ali i zbog toga što su se od njega prve ogradile njegove kolege sa Učiteljskog fakulteta, koje su tražile, i pre nego što je imenovan, da on ne bude ministar“, kaže Kokot.

Ocenjuje da je Stankovića za ministarsko mesto preporučilo to što je rekao da bi pobunu studenata i proteste u drugim segmentima sistema obrazovanja okončao „začas posla, faktički silom“.

„Jasno je da je doveden samo da bi se represija prema prosvetnim radnicima pojačala i da bi se ugušila pobuna akademske zajednice. On ničim nije mogao da dokaže da će biti drugačiji ministar prosvete. Samim tim od njega ne možemo da očekujemo nikakav napredak ili razgovore, niti želimo razgovore s njim, bar dok se stvari oko njegovog imena ne raščiste“, kaže Kokot.

Ukazuje da je Vlada Srbije „samo vlada kontinuiteta“ i da se kroz personalne promene vidi jedino gde će se represija pojačavati.

„To su jasni pokazatelji u kom pravcu će ići nova, a zapravo ista Vlada Srbije čiji je stvarni mandatar Aleksandar Vučić. On je na mesta najvećih problema, koji zahtevaju diplomatiju, ozbiljan pristup i rešavanje sporova, imenovao ljude za koje se ne može reći da mogu da vode dijalog. To su ljudi koji će samo primenjivati silu“, ocenjuje Kokot.

Imenovanje je ‘samo so na ranu’

Ukazuje da se to već vidi, jer su u nekim školama pokrenuti disciplinski postupci protiv zaposlenih koji su učestvovali u obustavi nastave.

„Na taj način problem ne može da se reši, ali je očigledno reč o kupovini vremena, a ostanak na vlasti je jedino što trenutno interesuje nosioce funkcija u Srbiji“, kaže Kokot.

Slično Jeleni Kleut, i Kokot ističe da vlast ne interesuje ništa osim štapa i šargarepe, s tim da vlast više ne računa ni na šargarepu, pa je ostao samo štap.

„Vlast ne ume da pronađe treću opciju, niti ih treća opcija interesuje. Treća opcija bi trebalo da bude rešavanje problema koji su doveli do pobune, što vlast neće učiniti. To je nerealno očekivati, a to se vidi i po tome koji se ljudi nalaze na optužnici za pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici. Da li su to stvarni krivci? Vlast neće sama sebe uhapsiti, otvoriti institucije i dozvoliti da neki novi tužioci, ili postojeće tužioci, rade svoj posao“, kaže Kokot.

On je ubeđen da će se pobuna i borba prosvetnih radnika nastaviti, jer je imenovanje Stankovića za ministra prosvete „samo so na ranu“.

„Deo prosvetnih radnika se posle tromesečne obustave rada koju je država apsolutno ignorisala vratio u škole zbog ličnog osećaja odgovornosti prema učenicima, ali i zbog toga što ne žele nestane duh slobode koji ih povezuje sa učenicima sada ne nestane“, zaključuje Kokot.