Kampanja bez rezultata: Novac iz budžeta ‘agentu haosa’ za veličanje Vučića

Srulik Einhorn, izraelski marketinški mag ili „agent haosa“, kako ga neki nazivaju, poznat po širenju lažnih informacija i stvaranju veoma otrovne atmosfere koja za posledicu ima polarizovano društvo, trenutno je u Beogradu i nedostupan je izraelskim vlastima koje ga traže zbog brojnih problema sa tamošnjim pravosuđem koje podrazumevaju potplaćivanje izraelskih medija, otkrivanje tajnih vojnih informacija i zastrašivanje, objavila je Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN).

U tekstu, koji potpisuju srpski novinar Saša Dragojlo i njegove kolege iz izraelskog lista Haaretz, istaknuto je da nije neobično što se Einhorn skrasio u glavnom gradu Srbije s obzirom na to da je bio marketinški savetnik predsednika Aleksandra Vučića, a imao je i aktivnu ulogu u organizovanju sastanaka na najvišem nivou koji su bili važni za početak izvoza srpske municije Izraelu preko Crne Gore.

Einhorn je, prema navodima BIRN-a, bio angažovan za kreiranje kampanje koja je trebala da „značajno poboljša imidž predsednika Vučića i Srbije među aktuelnom američkom administracijom, Demokratskom partijom, medijima, ali i liberalnim svetom u SAD-u i Evropi“, i da, na unutrašnjem planu, „očuva i ojača međunarodni imidž predsednika Vučića među građanima Srbije te poveća nacionalnu podršku“.

‘Boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći’

Naši sagovornici ističu da je Einhorn svojim propagandnim radom pokazao da ima vrlo problematičan moralni diskurs, ali i da je novac iz budžeta Srbije kojim mu je plaćena Vučićeva marketinška kampanja uludo potrošen, jer kampanja nije donela nikakve rezultate.

Novinar Saša Dragojlo kaže da je Einhorn bar od 2020. godine prisutan u Srbiji i da je radio za Vučića, a da sada više navodno ne radi za njega. No, te tvrdnje je teško proveriti.

„Imali smo uvid u jednu od kampanja koju je radio, a koja je pre svega bila usmerena prema Zapadu, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi Srbija i šta je Vučić želeo da postigne, ali koja je bila usmerena i ka unutrašnjoj politici, jer je međunarodna politika koju Vučić vodi dosta značajna za određeno biračko telo koje misli da ‘boljeg nemamo, ali goreg nećemo nаći'“, kaže Dragojlo.

Upitan da li se u toj kampanji usmerenoj ka spolja može primetiti problematični moralni diskurs koji je Einhorn pokazao u svom ranijem radu, Dragojlo kaže da nije bilo skandaloznih poteza, ali da se njegova „problematična biografija“ verovatno odražava u njegovom radu za unutrašnje potrebe, odnosno za izborne kampanje u Srbiji.

Kao primer ranijih, u najmanju ruku kontroverznih Einhornovih poteza, Dragojlo navodi kreiranje spota „Video o burki“. U tom spotu koji je Einhorn radio za nekadašnjeg izraelskog ministra, desničara Avigdora Liebermana, taj političar uči od trenera krav mage, izraelske borilačke veštine, kako da zaviri pod burku teroristkinje koja se navodno pretvara da je muslimanka, koristeći mobilni telefon i selfie štap. Spot je izazvao kritike zbog ismevanja žena i njihovog seksualnog ponižavanja.

Einhorn je osmislio i koncept o „kamerama na biračkim mestima“ tokom izbora u Izraelu u aprilu 2019. godine. Tada su aktivisti vladajuće partije Likud tajno postavljali kamere na biračkim mestima u arapskim naseljima, navodno radi sprečavanja izbornih prevara. I taj potez je izazvao snažne osude kao pokušaj zastrašivanja arapskih birača i podsticanje netrpeljivosti, na osnovu neutemeljenih tvrdnji da pokušavaju da manipulišu izbornim procesom.

„To su veoma kontroverzne stvari, a iz jednog istraživanja koje je takođe radio Haaretz i koje se bavilo baš ličnošću Einhorna, vidi se da je on čovek koji nema baš jasna moralna načela, da ima jak ego i da mu je bitna moć. Njegovi zaposleni su govorili o veoma lošoj atmosferi na radnom mestu, čak i o seksualnom zlostavljanju“, kaže Dragojlo.

Dobro poznaje svoj posao

Za Einhorna navodi da „dobro poznaje svoj posao“ i da su njegove marketinške kampanje, koje je u početku pre svega radio za kompanije, imale velikog odjeka u javnosti.

„Nakon što je ušao u politiku osetio se njegov prelazak udesno. On nema neka značajna moralna načela, veoma lako može da sklizne i može da radi i za najekstremnije desničare u izraelskom društvu, iako je ranije bio percipiran kao urbani, liberalni tip, di-džej, producent i organizator žurki“, kaže Dragojlo.

Ističe i da je Einhorn imao određenu ulogu u delu posla vezanog za prodaju srpskog oružja Izraelu.

„Einhorn nije uticao da se taj posao sklopi, jer je to mnogo iznad njega, ali kada je došlo do potrebe za uključivanjem Crne Gore u čitav aranžman, on je, budući da je bio savetnik i Vučiću i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću, služio kao poveznica da izraelske vlasti mogu u kratkom roku da organizuju neke ključne sastanke koji su ubrzali čitav proces“, zaključuje Dragojlo.

‘Očigledno neuspješna’ kampanja

Kada su u pitanju dometi marketinške kampanje koju je kreirao Einhorn, a koja je trebalo da popravi imidž Vučića i Srbije na međunarodnom planu, politikolog Cvijetin Milivojević ocenjuje da su rezultati te kampanje „očigledno neuspešni“.

„Ta pro forme kampanja za pospešenje imidža Srbije u svetu koja se preskupo plaća novcem iz budžeta, nije donela apsolutno nikakav rezultat. U proteklih mesec dana dve ozbiljne afričke države, Kenija i Sudan, priznale su nezavisnost Kosova. Propaganda koju vodi Vučić prema inostranstvu je očigledno neuspešna, jer su na pozitivnoj promociji Srbije više učinili studenti za 13 dana vožnje biciklima kroz Evropsku uniju, nego Vučićeva propagandna mašinerija, računajući i Einhorna, ali i ranijeg izraelskog savetnika Vučića – Asafa Eisina“, kaže Milivojević.

Ističe da srpski studenti usred Strasbourga, a pre toga usred Budimpešte, Bratislave i Mihneha „nisu razvili zastavu nikakve neprijateljske zemlje, niti su u tim gradovima emitovane himne neprijateljskih zemalja, nego je emitovana himna Srbije ‘Bože pravde’ i razvijene su zastave Srbije“.

„Studenti to rade o svom trošku, a ne na račun građana Srbije, ali ih zato u Skupštini Srbije optužuju da su izdajnici, ustaše i strani plaćenici, umesto da Vučić klekne pred njih i zahvali im se za ono što rade za Srbiju, jer bi pravi predsednik Republike tako razmišljao. Od toga što njemu mogu da ponude izraelski propagandisti, Vučić je verovatno imao koristi na izborima u Srbiji, ali je onda to trebalo da plati partijskim parama. Kampanje koje su Einhorn i Eisin radili nisu donele nikakav rezultat ni u jednoj važnoj zemlji na planu pospešenja imidža Srbije ili eventualno na planu povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova“, naglašava Milivojević.

‘Sve je više građana koji otvaraju oči’

Prema Milivojevićevim rečima, desetak članova Zakona o sprečavanju korupcije upućuju na istu stvar – da predsednik Republike ne sme da koristi moć, informacije i resurse do kojih dolazi na osnovu toga što obavlja svoju državnu funkciju da bi time pomogao svojoj bivšoj političkoj stranci ili novom pokretu čije se osnivanje sprema.

„Мeđutim, Vučić to radi besprizorno i koristi moć, informacije i resurse da profitira na unutrašnjem političkom planu. Kada bismo imali pravu Agenciju za borbu protiv korupcije ona bi trebalo da se pozabavi time što je Einhorn radio za Vučića“, kaže Milivojević.

Ističe i da su potpuno zakazale i poruke iz Einhornove kampanje koje je trebalo da ubede građane da Srbija ekonomski napreduje.

„Neki građanin može da veruje Vučiću, da glasa za njega, ali taj građanin meri ekonomski rast na osnovu stanja u svom džepu. Sve je više građana koji otvaraju oči, a koji su do juče glasali za Vučića i koji svakim danom vide čudnu stvar: da ovo nije nikakva demokratija u kojoj svi imamo jednake šanse, između ostalog i socijalne šanse, već da je reč o klasičnoj autokratiji koja je, da stvar bude gora, kombinovana sa plutarhijom“, upozorava Milivojević.

Ističe da je u Srbiji „pojedinac uzurpirao sve tri grane vlasti i državne institucije, nipodaštava Ustav i zakone, koji bi trebalo da budu deo identiteta države“.

„Oko njega je istovremeno skup prebogatih, što je suština plutarhije. Prosečan građanin ne oseća te Vučićeve brojke koje on crta po tabli pričajući o kreditnom i drugim rejtinzima. Sve je kao u onoj staroj paroli: ‘Statistika naša dika, što poželiš – sve naslika'“, zaključuje Milovojević.