Historičar: Ruska vojska nije nezaustavljiva mašina

Ukrajina je u najtežem trenutku svog egzistencijalnog rata od početka ruske invazije punog obima u februaru 2022.

Sjedinjene Američke Države povukle su se iz saveza koji podržava Kijev, ne ispunivši višegodišnji strateški sporazum koji su prošle godine potpisale s Ukrajinom.

Ukrajina je već godinu dana u defanzivnom položaju, a ruski napadi na ukrajinsko tlo se pojačavaju. SAD sada prisiljava Ukrajinu da pregovara o miru iz pozicije slabosti, dok zahtijeva da vrati 135,7 milijardi dolara u vojnoj i finansijskoj pomoći.

Moglo bi postati i gore, upozorava Phillips O’Brien, profesor strateških studija na Fakultetu za međunarodne odnose na Univerzitetu St Andrews i vodeći analitičar i komentator o situaciji u Ukrajini. SAD bi mogao ukinuti sankcije Rusiji i povući se iz NATO-a.

Al Jazeera je razgovarala s njim o tome zašto, uprkos sumornim izgledima, vjeruje da Evropa ima kapacitet da pomogne Ukrajini da se nastavi boriti i da bi mogla učiniti mnogo više da odredi ishod ovog rata – zarad vlastite sigurnosti.

• Može li Evropa, uz još nekoliko nacija poput Japana i Australije, spasiti Ukrajinu od lošeg sporazuma s američkim predsjednikom Donaldom Trumpom i ruskim čelnikom Vladimirom Putinom?

– Definitivno mogu održati Ukrajinu u borbi. Mnogo toga zavisi od toga šta će SAD uraditi. Moramo biti oprezni u vezi s tim. Ako SAD odluči potpuno podržati Rusiju i pružiti Rusiji značajnu količinu obavještajnih podataka i podrške, to bi bio zaista veliki problem za Ukrajinu i Evropu.

No, pod pretpostavkom da se SAD jednostavno povuče i izađe iz te priče, Evropa ima resurse da nastavi podržavati Ukrajinu. To bi zahtijevalo mobilizaciju, trud, značajnu količinu posvećenosti Evrope. Do sada nisu, mislim, pokazali jedinstvenu volju da to učine, ali svakako bi mogli ako bi to željeli. Imaju novac. Imaju tehnološko znanje. Čak posjeduju vojnu opremu koja bi mogla napraviti značajnu razliku.

• Vi, dakle, vjerujete da, ako izuzmemo obavještajne podatke, Evropa i Ukrajina mogu veoma brzo razviti potrebnu odbrambenu industrijsku bazu?

– Ukrajina već razvija mnogo toga, tako da bi [Evropljani] mogli pomoći ubrzati ono što Ukrajinci već rade, recimo u proizvodnji bespilotnih letjelica. Ruska vojska nije nezaustavljiva mašina. Mislim da moramo shvatiti da je to i dalje duboko nesavršena institucija.

SAD je na mnoge načine štitio Rusiju tokom ovog rata kroz način na koji je pomagao Ukrajini da ne napada rusku vojnu mašineriju na ruskom tlu i to je bila svjesna odluka Washingtona. Evropa bi zapravo mogla promijeniti, ako želi, način na koji pomaže Ukrajini da oslobodi Ukrajinu, da joj pruži više pomoći za napad na ruske proizvodne kapacitete ili vojne objekte u Rusiji.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kaže da mu je cilj napraviti 30.000 dronova dugog dometa ove godine i 3.000 krstarećih raketa. To bi bilo zaista impresivno ako bi mogli dobiti potrebna finansijska sredstva i to bi stavilo rusku logistiku i vojnu proizvodnju pod značajan pritisak.

• Koje bi potencijalne posljedice mogle proisteći iz suprotstavljanja Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji ako Ukrajina i Evropa zaista udruže snage i učine sve to, s obzirom na ono što ste ranije rekli o tome da SAD ne mora nužno ostati neutralan?

– Ako ove carine [koje je Trump najavio 2. aprila] stupe na snagu, to će već biti ekonomski rat s Evropom. Jedna od stvari koju bi SAD mogao učiniti – mislim da je na mnogo načina to već de facto učinio – jeste reći: ‘SAD neće imati ulogu u odbrani Evrope na osnovu NATO Člana 5.’ Mogao bi zapravo potpuno prekinuti veze Evrope s transatlantskim savezom.

Mislim da je najopasnija stvar za Evropu trenutno gubitak nuklearnih garancija, čime se praktično poručuje Rusiji: ‘Mi ne štitimo Evropu’, što znači da nuklearna garancija Evrope pada na veoma mali broj francuskih i britanskih podmornica.

• Putin je već izrekao nuklearne prijetnje. Učinio je to kada je lansirao balistički projektil ‘Orešnik’ na Dnjepar u novembru prošle godine.

– Ne mislim da je iko u Evropi shvatio [prethodne prijetnje] ozbiljno kao prijetnju Evropi zbog američkog nuklearnog štita.

• Postoji li deficit u evropskim obavještajnim kapacitetima?

– U suštini, veliki dio evropskih obavještajnih podataka integrisan je s američkim i oni su dobijali mnogo informacija od SAD-a, koji ima tehnološke kapacitete koje Evropa nema. Dakle, odmah biste se morali osloniti na slabije, manje razvijene sisteme.

Starlink je samo dio tog. SAD ima oči na nebu, SAD prisluškuje, SAD dijeli obavještajne podatke – oni imaju vid nadzora koji Evropa nema u ovom trenutku. To vas odmah dovodi u gori položaj, i Evropa će morati izgraditi novi sistem da ga zamijeni.

• Biste li, u ovakvom scenariju sukoba, očekivali otpor unutar SAD-a ili američkih snaga u Evropi?

– Kongres bi se mogao pokušati oduprijeti u bilo kojem trenutku. Problem je u tome što je predsjednik glavni zapovjednik, a republikanci trenutno nemaju želju da mu se suprotstave.

• Zašto je važno da Evropa zauzme takav stav?

– Bez SAD-a u igri, Ukrajina postaje izuzetno važna za budućnost evropske sigurnosti. Ako izuzmete SAD iz situacije, stanje u Ukrajini je apsolutno, bez sumnje, centralno za evropsku sigurnost, jer Ukrajina je razlika, kako Putin razumije, između Rusije kao prijetnje kontinentu ili ne.

Ako mogu zauzeti Ukrajinu i obnoviti je koristeći ukrajinske resurse, pretpostavlja se da će pripojiti i Bjelorusiju, nakon čega bi bili u mnogo boljoj poziciji. Ko zna šta će se dogoditi s populistima u Francuskoj ili u drugim evropskim državama. To je veoma, veoma opasna situacija.

Evropa je rastrgana između onih koji žele djelovanje i onih koji još ne mogu da vjeruju u ono što vide. To je duboko frustrirajuće jer ste mogli vidjeti prije godinu dana da Trump dolazi na predsjedničku poziciju. Postojala je značajna šansa da je Evropa morala planirati da će se SAD povući iz priče, da će se SAD povući iz NATO-a, ali oni to jednostavno nisu željeli. Postojala je namjerna nesposobnost da se planira za vjerovatan događaj i to je neuspjeh vodstva historijskih razmjera.