Potomci Italijana u trci za pasošima: Rim postrožio pravila za državljanstvo

Postoje Italijani koji nikada nisu videli Italiju ili su je jedva posetili na odmoru. Nekada su se se zvali “oriundi”, zapravo potomci italijanskih iseljenika koji su krajem 19. i početkom 20. veka odlazili u inostranstvo i nikada se više nisu vratili u svoju zemlju. Procene kažu da ih širom sveta ima između 60 i 80 miliona. Danas ih tako više niko ne naziva, jer deca italijanskih emigranata, posebno onih koji su se iselili u Argentinu i Brazil, sve više dolaze u Italiju i to iz jednog razloga – da traže italijansko državljanstvo.

Njihov broj poslednjih godina neprestano raste, te se u 2023. godini procenjuje da je podneto najmanje 190.000 zahteva za italijansko državljanstvo po pravu krvi (ius sanguinis), odnosno po poreklu. Tom broju se još dodaje 77. 000 zahteva za sticanje državljanstva na osnovu boravka, 22.000 na osnovu braka i 59.000 za maloletnu decu italijanskih državljana.

Tokom 2022. godine u Evropskoj uniji, ukupno je dodeljeno gotovo milion državljanstava, pri čemu je samo Italija dodelila 22 odsto od tog broja.

Bijeg iz Južne Amerike

Prema pravilima iz doba Kraljevine Italije, svako ko je mogao da dokaže da ima italijanske krvi, zapravo nekog italijanskog pretka mogao je da traži italijanski pasoš. Zbog takvog zakona koji je na snazi još od 17. marta 1861. godine, mnogi građani država u koje su Italijani imigrirali, dobijali su po automatizmu italijansko državljanstvo, čak i ako njihova krvna veza sa njihovim precima datira u trećoj ili četvrtoj generaciji. Zbog takve povoljne okolnosti, poslednjih decenija, a pre svega poslednjih nekoliko godina, kada se svet našao u globalnoj krizi, broj zahteva za dobijanje državljanstva po poreklu, intenzivno se povećava.

Osim što samo u Italiji taj broj raste iz godine u godinu, u italijanskim konzulatima zemalja Latinske Amerike, procenjuje se da je tokom 2023. godine obrađeno preko 85.000 zahteva. Posebno u Argentini ima najviše njih koji su podneli zahtev, te ga dobili. U toj zemlji živi oko 25 miliona potomaka Italijana i do sada 1,5 miliona osoba već poseduje italijanski pasoš.

Ovaj fenomen je do 2021. godine bio pod nadležnošću isključivo Suda u Rimu, koji je odlučivao o tome ko ima prava na državljanstvo na osnovu krvne veze sa precima. Međutim, danas nadležnost za takve odluke je prešla na sudove prema mestu rođenja pretka. Tako, da je danas sve više zahteva na jugu Italije, a posbeno u regiji Kalabrija, poznatoj po najvećem broju Italijana koji su imigrirali u inostranstvo.

Prioritet strancima koji odluče žive na Kalabriji

Ne zna se precizan i ažuriran broj stanovnika ove italijanske regije, koji su se odselili u Latinsku Ameriku, ali se zna da je Kalabrija, zbog siromaštva, a i kriminala, bila jedna od onih sa visokim stepenom emigracije, naročito prema Argentini i Brazilu. Tako da danas, veliki je broj zahteva stranih državljana koji traže italijansko državljanstvo isključivo u ovoj regiji, iz koje su njihovi preci emigrirali. Samo u 2023. godini, prema podacima Istata (Italijanski Institut za statistiku) dodeljeno je 6.392 pasoša, građanima koji dolaze iz celog sveta. Od tog broja, 2.980 su dobili građani Argentine, te 1.810 građana Brazila.

Naravno, mnogi se pitaju da li je stvarni cilj podnosilaca zahteva, naročito onih iz Južne Amerike, zaista da žive u opštinama svojih predaka. Iz tog razloga, neke opštine na Kalabriji odlučile su da uvedu administrativnu taksu za one koji traže dvojno državljanstvo.

Uredbom br. 9 Zakona o budžetu, od 20. februara ove godine, lokalne vlasti mogu da naplate doprinos u iznosu od 600 evra za one koji traže državljanstvo po poreklu i 300 evra za izdavanje drugih povezanih uverenja. Dakle, skoro hiljadu evra koje će svaki stranac morati da uplati u opštinski budžet ukoliko želi da stekne državljanstvo na osnovu svog porekla.

Pre usvajanja ovog zakona, gradonačelnik mesta San Mango D'Aquino, Gianmarco Cimino, izjavio je da je primećeno da vrlo često dolaze zahtevi od strane ljudi koji ne planiraju da ostanu u tom gradu. Zbog toga ova opština, kao i mnoge druge, odlučila je da zaustavi obrade zahteva, te da sačeka novu uredbu, sa ciljem da da prioritet onima koji odluče da žive na Kalabriji.

Osim ove nove okolnosti, još jedna otežavajuća, jeste nova uredba, koju je italijanska vlada usvojila 28. marta i koja je pooštrila kriterijume za traženje državljanstvo putem “ius sanguinis”.

Reforma koja otežava dobijanje državljanstva po poreklu

Usvajanjem paketa mera koje imaju za cilj da strožije regulišu pristup državljanstvu za potomke Italijana koji žive u inostranstvu, ne briše se princip “ius sanguinis”, ali se redefiniše. Od sada će samo potomci unutar druge generacije, to jest, oni koji imaju barem jednog roditelja, babu ili dedu rođene u Italiji, moći automatski da steknu italijansko državljanstvo. Dodatno, uveden je ključni uslov, koji još nije na snazi, a to je očuvanje stvarne veze sa zemljom porekla, ostvarujući jedno od prava ili građanskih dužnosti barem svakih dvadeset pet godina.

Reforma ima za cilj da ojača osećaj pripadnosti nacionalnoj zajednici, kao što je naglasio ministar inostranih poslova, Antonio Tajani, rekavši da će se na taj način smanjiti zloupotreba i komercijalizacija italijanskih pasoša, naročito u zemljama sa velikim brojem italijanskih imigranata. Prema podacima Henley Passport Indexa, pasoš ove zemlje, treći je u svetu za putovanja bez viza, što ga čini jednim od najpoželjnijih i do sada najlakših za dobijanje.

Ovom uredbom, osim pravila koja podrazumeva da krvna veza važi samo za potomke druge generacije, podnosioci zahteva za državljanstvo moraju lično doći na razgovor u Italiju. Takođe, italijanski konzulati u drugim zemljama više neće moći da obrađuju ​​zahteve. Osim toga, osobe s dvojnim državljanstvom rizikuju da izgube italijansko, ako ne doprinose toj zemlji, plaćanjem poreza, glasanjem ili obnavljanjem pasoša.

Više od milion migranata u Italiji mlađi od 18 godina

Mnogi kritičari zakona o državljanstvu, pitaju se sada, da li će ova nova reforma, omogućiti s druge strane olakšice za dobijanje tog pasoša deci migranata, koja su rođeni u Italiji. Italijanski zakon dopušta da oni postanu Italijani tek kada napune 18 godina i ako žive u toj zemlji od rođenja. Prema podacima Istata, u Italiji živi više od milion maloletnika čiji su roditelji stranci, koja su rođena u toj zemlji i nemaju državljanstvo.

Zbog takvih okolnosti, kampanja za referendum o državljanstvu, koja je pokrenuta prošle godine, od strane aktivista i podržana od strane pripadnika levih opozicionih partija, dovela je do referenduma koji će se održati 8. i 9. juna ove godine.

Zahvaljujući njemu, broj godina zakonitog boravka u Italiji potreban za podnošenje zahteva za italijansko državljanstvo biće smanjen sa 10 na 5, a jednom kada se dobije, državljanstvo će biti automatski preneto na decu migranata.

Ova izmena predstavljala bi odlučujuću pobedu za život mnogih građana stranog porekla, prema procenama, reč je o oko 2,5 miliona osoba koje, mnoge od njih ne samo da su rođene ili odrasle u ovoj zemlji, već rade u njoj i doprinosе njenom razvoju.