Srpski studenti u Strasbourgu: Borba za demokratiju, slobodu i ljudska prava

Crveni tepih i veličanstveni doček na trgu Kleber, u blizini strazburške katedrale, u centru grada, za srpske studente koji su danima vozili bicikl od Novog Sada do ovog francuskog grada, zarad demokratije, zbog istine, za slobodu i prava, ostaće jedan od istorijskih događaja o kojem će buduće generacije učiti. Učiće o tome, kako se gradi demokratija, brane prava i slobode u zemljama poput Srbije u kojem jedan režim i jedan predsednik države svoje političke neistomišljenike nazivaju neprijateljima, a studente koji su već skoro pet meseci u blokadi, poistovećuju sa teroristima i nasilnicima.

Tokom dana, pristizali su biciklisti iz cele Evrope u Strasbourg. Svi oni koji su želeli da daju podršku srpskim studentima koji se bore protiv korupcije, koja je dovela do pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine kada je život izgubilo 16 ljudi.

Dolazak srpskih studenata na trg u Strasbourgu bio je veličanstven, propraćen ovacijama, uz pesmu, zagrljaje, suze i osmehe.

„Nije važno ko je koje nacionalnosti, ko odakle dolazi. Važno je biti čovek“, okupljenima se obratio jedan od studenata i poručio da je važno boriti se za prave vrednosti. „Zahvalio bih se svim majkama koje su rodile ove junake sa kojima sam delio suze radosnice, tugu, sreću. Padali su nam lanci, uz kišu, kroz vetar, kroz sve smo prolazili zajedno“.

Za 13 dana 80 studenata prešlo 1.400 kilometara

„Mi nismo krenuli na ovo putovanje iz hira. Krenuli smo jer nemamo više kuda da idemo. Naše ulice, nekada mesta nade, danas su ispunjene strahom. Naši prijatelji i kolege su uhapšeni jer su govorili istinu. Institucije koje bi trebalo da služe narodu postale su oruđe represije“, poruka je koju su srpski studenti poslali, njih 80, kada su iz Novog Sada 3. aprila krenuli biciklima ka Strasbourgu.

„Tour de Strasbourg“ (Tura do Strazbura), zvaničan je naziv rute koja je trajala 13 dana, sa usponima i padovima, po kiši i suncu, sa bolovima u mišićima, koje su ovi mladi ljudi herojski podneli, kako bi stigli do jednog od sedišta Evropskog parlamenta, sa ciljem da kažu istinu.

„Nije bilo lako, ali ni u jednom trenutku niko od nas nije ni pomislio da odustane“, kaže Milica Marjanović, studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koja je i bila jedna od onih koji su inicirali ovu turu.

Vozili su kroz pet različitih zemalja, birajući alternative puteve, prolazeći kroz 14 različitih gradova – od Mađarske, preko Slovačke, Austrije, Nemačke do Francuske. Ukupno su prešli 1.400 kilometara.

„Vozili smo tokom dana. Cilj nam je bio da svakog dana pređemo od 100 do 150 kilometara. Na svakih 30 kilometara bi pravili kratke pauze. Noću bismo spavali u šatorima ili smo imali organizovan smeštaj“, priča Marjanović.

Među ovim studentima biciklistima, najviše je njih sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, ali i studenti iz Niša, Kragujevca i drugih gradova Srbije, vozili su do Strasbourga gde ih je dočekala masa ljudi. U čast studenata klavir je na dočeku svirao italijanski pijanista Davide Martello, koji je nedavno proteran iz Srbije, zbog toga što je podržao studentske proteste u Nišu.

Italijanski pijanista, ‘persona non grata’ u Srbiji svirao za studente

Kada je proteran iz Turske, zemlje u koju mu je zabranjen ulaz na godinu dana, iz razloga što je svirao klavir na jednom od trgova u Istanbulu, tokom nedavnih manifestacija u tom gradu, Davide Martello je sa svojim karavanom došao u Niš, kako bi svirao na niškim mostovima i tako podržao studente u blokadi. Dan nakon protesta u Nišu, 7. aprila je krenuo ka Beogradu i pre nego što je stigao u srpsku prestonicu, gde je takođe planirao da svira klavir koji transportuje sa sobom i kojeg je sam napravio, policija ga je na putu za Beograd pronašla u četiri ujutru dok je još uvek spavao u svom karavanu.

„Bili su ljubazni prema meni i rekli da zbog toga što nisam prijavio boravak u zemlji, moram da napustim Srbiju“, objašnjava Martello. „Rekli su mi da im je žao i da samo ispunjavaju ono što im je naređeno“. Policajci su ga ispratili do granice sa Rumunijom.

Navodni problem je nastao zbog tranzitnog pečata umesto posetilačkog, koji mu je stavljen na granici kada je ulazio u Srbiju. Zbog toga nije mogao da se registruje u Srbiji tokom 24-časovnog roka.

Da je kojim slučajem spavao u hotelu, a ne u svom karavanu, stvari bi bile možda drugačije, ali čisto sumnja, kako navodi. Zbog toga što se nije prijavio u Srbiji, kako tvrde zvaničnici vlasti, deportovan je iz zemlje i zabranjen mu je ulazak na godinu dana.

Iz tog razloga, Martello je odlučio da sačeka studente koji voze bicikl, prvo u Melku, austrijskom gradu, gde im je kada su tamo stigli, odsvirao pesmu „Bella Ciao“. Na trgu u Strasbourgu svirao je dve pesme: „Pukni zoro“ i „Za milion godina“.

„Nisam imao prilike da se upoznam sa muzikom sa Balkana. Sada je otkrivam i oduševljen sam“, kaže Martello.

Generacija koja je odlučna da se njen glas čuje

„Odrasli smo verujući da su sloboda i pravda osnovna ljudska prava, a danas ih u Srbiji doživljavamo kao privilegije koje nam se konstantno oduzimaju“, kaže Marjanović. „Iz tog razloga smo došli u Strasbourg da kažemo Evropi da više ne zatvara oči pred jednim autoritativnim režimom i onim što se već pet meseci dešava u Srbiji“.

Ovaj francuski grad su studenti odabrali kao cilj, zbog evropskih institucija koje imaju svoja sedišta u njemu. Takođe, srpska zajednica je uticajna u Strasbourgu, a i veliki broj srpskih građana je zaposlen u Savetu Evrope, Evropskom sudu za ljudska prava, Evropskom parlamentu i slično. Studentima koji su tu, obezbeđen je smeštaj unutar Youth Centra, zasebne zgrade Saveta Evrope koja je unutar svojih prostorija obezbedila i veliki broj kreveta.

Studente očekuje prijem u zgradi Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, gde će predati dokumentaciju o kršenju ljudskih prava u Srbiji. Njihova misija je jasna, a to je da skrenu skrenu pažnju međunarodne zajednice na potrebu za pravdom i odgovornošću. Takođe cilj im je da otvore oči nadležnima u evropskim institucijama, koji već meseci žmure jednim okom, a drugim samo posmatraju dešavanja u Srbiji.

Milica Marjanović kaže da iako se ona, kao i većina studenata oseća kao da „trenutno cupkaju u mestu“, njihova borba će trajati dok se studentski zahtevi ne ispune. Ona veruje, da bez obzira na to šta će se dogoditi u narednom periodu, „bolja vremena za Srbiju – dolaze“.